Naslovna » Arhiva » Saopštenja

Saopštenja

30. decembar 2013.

U ponedeljak, 23. decembra 2013. godine, održana je Dvadeset šesta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu.

Savet je na sednici raspravljao o budžetu za kulturu za 2014. godinu i o stanju u kulturi.

Savet je na sednici ponovo konstatovao da je praksa pokazala neodrživost mnogih odredbi Zakona o kulturi i naglasio da je neophodno ubrzati rad na izmenama i dopunama tog zakona. Savet podseća da je 13. januara 2013. godine uputio Ministarstvu kulture i informisanja dopis u kojem je obavestio Ministarstvo o svom zaključku – da su mnoge odredbe Zakona neprimenjive u praksi. Ovaj zaključak je proistekao iz detaljne analize stanja u segmentu koji se tiče samostalnih umetnika i reprezentativnih udruženja koju je Savet usvojio na svojoj Trinaestoj redovnoj sednici, 5. decembra 2012. Nakon uvida u pomenutu analizu i zaključke Nacionalnog saveta Ministarstvo kulture i informisanja je 14. februara 2013. godine, na inicijativu Saveta, imenovalo Radnu grupu za izradu Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Radna grupa je radila na Nacrtu četiri meseca, ali, uprkos svesti o tome da su izmene i dopune Zakona neophodne, Ministarstvo je obustavilo rad Radne grupe. Nacionalni savet smatra da rad na izmenama i dopunama Zakona mora biti hitno nastavljen i obavestiće Ministarstvo o svom zaključku.

Savet je na Dvadeset šestoj sednici doneo odluku da od Ministarstva kulture i informisanja i od Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine zatraži da redovno i na vreme upoznaju Savet sa svim predlozima zakona i podzakonskih akata koji se odnose na kulturu ili imaju uticaj na funkcionisanje subjekata u kulturi – kako bi Savet mogao na vreme da da svoje mišljenje o pomenutim dokumentima.

Širi izveštaj o Dvadeset šestoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

19. decembar 2013.

Saopštenje Nacionalnog saveta za kulturu o izmenama zakona
o budžetskom sistemu


Nacionalni savet za kulturu (NSK) razmatrao je na svojoj Sednici održanoj 11. decembra 2013. novi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu koji je usvojen u Skupštini RS 6. decembra 2013.

Usvojenim Zakonom se na dve godine (do 31. decembra 2015) zabranjuje zapošljavanje novih radnika u javnom sektoru i ograničava se ukupan broj privremeno angažovanih radnika po ugovorima na 10 odsto ukupnog broja zaposlenih u organu ili instituciji koja se neposredno ili posredno finansira iz budžeta, pri čemu novi radnici mogu biti zaposleni samo uz saglasnost tela Vlade Srbije na predlog ministarstva ili drugog nadležnog organa.

Zahvaljujući usvojenim amandmanima, zabrana se ne odnosi na određene grupe zaposlenih (na primer u službama Skupštine Srbije, Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Državne revizorske institucije i dr., kao i na direktore javnih preduzeća i agencija).

Ali NSK posebno ističe činjenicu da su usvojeni amandmani koje je predložilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, čime je iz zabrane zapošljavanja izuzeto nastavno osoblje visokoškolske ustanove i naučno i istraživačko osoblje, kao i naučnoistraživačke organizacije akreditovane u skladu sa zakonom.

Tokom samog zasedanja Skupštine neki poslanici su tražili da se i oblast kulture izuzme iz zabrane zapošljavanja i ograničenja procenta zaposlenih po ugovoru, ali ti amandmani nisu prihvaćeni.

Iz ovoga proizlazi da Ministarstvo kulture i informisanja nije blagovremeno reagovalo jer većina poslanika tokom same skupštinske rasprave nije prepoznala značaj i specifičnost kulture ili, ako Ministarstvo jeste reagovalo, njegovi predstavnici nisu bili dovoljno ubedljivi poput predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

NSK podseća da je slična situacija bila i sa visokoobrazovnim i naučnim ustanovama, koje su u istom Zakonu bile izuzete iz obaveze vraćanja sopstvenih prihoda u budžet. Tek je izmenom Zakona o budžetskom sistemu usvojenom 16. jula. 2013. i kultura dobila to pravo (član 47[s3]): "... prihodi koje svojom delatnošću ostvare visokoobrazovne i naučne ustanove i ustanove kulture čiji su osnivači Republika Srbija i organi lokalne vlasti, zadržavaju karakter sopstvenih prihoda i koriste se za namene utvrđene posebnim zakonom ".

Slična situacija bila je i sa Zakonom o javnim nabavkama; pošto nije blagovremeno reagovalo da se izuzme oblast kulture, sada je Ministarstvo kulture i informisanja primorano da traži naknadne izmene i dopune tog zakona, koji je svim učesnicima kulturnog života u Srbiji stvorio ogromne poteškoća u svakodnevnom funkcionisanju.

NSK izražava bojazan da će primena tih novih zakonskih odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu u kulturi dovesti do ozbiljnih posledica. Najpre, neće biti popunjavanja upražnjenih radnih mesta u ustanovama kulture, što znači da se stručni kadar u naredne dve godine neće podmlađivati, da će broj zaposlenih stručnjaka u ustanovama kulture biti znatno smanjen, a broj mladih nezaposlenih stručnjaka će znatno porasti. Ustanove kulture su specifične po tome što za njihov opstanak i rad moraju biti angažovani stručnjaci po ugovoru raznih profila (reditelji, kostimografi, kompozitori, scenografi, pisci, prevodioci, muzičari, plesači, producenti...). Jednostavno, kultura ne može da opstane bez ugovora, kao što i mnogi samostalni umetnici i stručnjaci ne mogu da opstanu bez rada po ugovoru, te okvir od 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih nikako ne može da se primeni u oblasti kulture a da to ne proizvede ozbiljne posledice po funkcionisanje sistema kulture.

 

16. decembar 2013.

U sredu, 11. decembra 2013. godine, održana je Dvadeset peta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu.

Savet je na Dvadeset petoj sednici raspravljao o položaju samostalnih umetnika i o Zakonu o budžetskom sistemu.

Savet je na sednici doneo odluku da izda sledeće saopštenje:

Saopštenje Nacionalnog saveta za kulturu

Nacionalni savet za kulturu poziva Ministarstvo kulture i informisanja da zatraži od Ministarstva finansija da odustane od najavljene prinudne naplate od samostalnih umetnika dugovanja nastalih po osnovu doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje. Nacionalni savet za kulturu predlaže da se sprovede bezuslovan otpis tih dugovanja kao i otpis kamata nastalih po osnovu doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje na računima samostalnih umetnika u Poreskim upravama. Nacionalni savet za kulturu smatra izuzetno štetnom pretnju da će, ukoliko samostalni umetnici u roku od pet dana ne izmire svoja dugovanja, Ministarstvo finansija započeti postupak prinudne naplate iz njihovih sredstava na računu, pokretnih stvari, nepokretnosti, gotovog novca itd.

Nacionalni savet za kulturu smatra da ova mera, ukoliko se sprovede u skladu s najavom, može dovesti do nesagledivih posledica po nacionalnu kulturu.

Ovaj zahtev Nacionalnog saveta za kulturu zasniva se na sledećim činjenicama:

Početkom decembra 2013. godine opštinske Poreske uprave počele su da na adrese samostalnih umetnika (ukupno njih 1800 u Srbiji) šalju opomene za hitnu uplatu dugovanja po osnovu doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje. U vezi s tim neophodno je istaći dve stvari: 1. Ova dugovanja su nastala zbog toga što lokalna samouprava kasni sa uplatom doprinosa. 2. Zakon o kulturi (član 70. stav 1. i član 69) jasno govori šta su čije obaveze, te je sasvim jasno da samostalni umetnici ni na koji način ne snose odgovornost za ova dugovanja.

Ministarstvo finansija, u želji da uvede finansijsku disciplinu u sve segmente društva, nije povelo računa o specifičnosti položaja samostalnih umetnika i, prilikom slanja opomena za uplatu zaostalih dugovanja, tretiralo je samostalne umetnike jednako kao i sve druge privredne činioce koji obavljaju samostalnu delatnost, dakle kao vlasnike samostalnih trgovinskih i zanatskih radnji, privatnih lekarskih ordinacija i slično, drugim rečima, kao privredne činioce koji ostvaruju profit. Samostalni umetnici nisu ta kategorija! Oni se mahom bave delatnošću koja nije komercijalna, gde su honorari mahom veoma mali i gde se često, posebno sada u vremenu krize, ne može naplatiti ni novac za koji je uredno potpisan ugovor. Najzad, naplata dugovanja od umetnika (koja ionako nisu oni načinili!) – u praksi je neizvodljiva iz jednostavnog razloga što većina samostalnih umetnika ne raspolaže ničim od onoga iz čega Ministarstvo finansija u svojoj opomeni najavljuje da će izvršiti naplatu.

Podsećamo da su dugovanja zbog kojih Poreske uprave odnedavno šalju samostalnim umetnicima opomene poprimila razmere koje sada imaju zbog toga što Ministarstvo finansija nije vršilo otpis dugovanja po osnovu doprinosa za samostalne umetnike od 2003 g. iako je to dotad redovno činilo.

Očigledno je da problemi koji nastaju u praksi ukazuju na potrebu da se pitanju rešavanja položaja samostalnih umetnika i njihovih prava priđe sistemski, i to u najkraćem mogućem roku.

Savet je na sednici doneo odluku da ovo saopštenje dostavi Ministarstvu kulture i informisanja, Ministarstvu finansija, Sekretarijatu za kulturu grada Beograda, Privremenom veću Beograda, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine, Stalnoj konferenciji gradova i opština

Savet je na sednici doneo odluku da naknadno izda posebno saopštenje povodom izmena Zakona o budžetskom sistemu.

Širi izveštaj o Dvadeset petoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

5. decembar 2013.

U sredu, 4. decembra 2013. godine, održana je Dvadeset četvrta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Sednici je, na poziv predsednika Saveta, prisustvovao Dejan Ristić, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja.

Na sednici je državni sekretar predstavio članovima Saveta objedinjeni amandman Vlade Republike Srbije na predlog Zakona o budžetu za 2014. godinu. Potom su državni sekretar i članovi Saveta razgovarali o detaljima budžeta za kulturu i o stanju u kulturi.

Savet je na Dvadeset četvrtoj sednici odlučio da se ponovo zvanično obrati Ministarstvu povodom obeležavanja stogodišnjice smrti Stevana Mokranjca. Na svojoj Dvadeset drugoj redovnoj sednici Savet je odgovorio na poziv Udruženja kompozitora Srbije i još jednom je jednoglasno podržao inicijativu SANU da se 2014. godine obeleži stogodišnjica smrti Stevana Mokranjca, jednog od najvećih srpskih kompozitora. Savet napominje da je ovaj jubilej, zahvaljujući zalaganju Isidore Žebeljan, člana Saveta, i Zorice Tomić, bivšeg ambasadora Srbije pri Unesku, uvršten na Uneskovu listu značajnih godišnjica svetske kulturne baštine. Zbog značaja ovog jubileja Savet je odlučio da ponovo uputi Ministarstvu predlog da se što pre, pri Vladi, obrazuje Odbor za organizaciju ove manifestacije, koji će blisko sarađivati sa Savetom. Savet je 15. januara i 14. oktobra 2013. godine uputio istovetan predlog Ministarstvu, međutim, Ministarstvo nije pokazalo interesovanje za njegovu realizaciju.

Savet je na sednici ponovo konstatovao da je stanje u oblasti pozorišne umetnosti veoma loše i da je tu oblast neophodno urediti odgovarajućim zakonom. Savet je na sednici takođe zaključio da je neophodno zakonski urediti i oblast izvođačke umetnosti i muzike i doneo odluku da uputi Ministarstvu predlog za izradu zakonskog okvira u kojem bi oblasti pozorišne umetnosti, muzike i izvođačke umetnosti bile adekvatno regulisane. Savet napominje da je na svojoj redovnoj Dvadesetoj sednici, održanoj 3. jula 2013. godine, odlučio da ponovo, po treći put, pozove Ministarstvo da započne rad na izradi Zakona o pozorištu i da zajedno sa Savetom formira radnu grupu koja bi sačinila nacrt Zakona o pozorištu.

Savet je na Dvadeset četvrtoj sednici konstatovao da je neophodno utvrditi jasne kriterijume za obeležavanje državnih jubileja i doneo odluku da predloži Ministarstvu donošenje akta u kojem bi ovi kriterijumi bili jasno definisani.

Savet je na sednici zaključio da bi državni program koji bi se tokom 2014. godine bavio početkom Prvog svetskog rata morao nositi naziv „Obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata“, dok bi programi povodom završetka Prvog svetskog rata trebalo da imaju karakter Proslave stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata. Savet smatra da je terminološka distinkcija u ovom slučaju od suštinske važnosti za odnos države prema povodima za održavanje programa.

Savet je na sednici odlučio da od Ministarstva zvaničnim putem zatraži program „Obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata“.

Savet je na Dvadeset četvrtoj sednici razgovarao o državnom programu Proslave 1700. godišnjice Milanskog edikta i doneo odluku da od Ministarstva zvanično zatraži specifikaciju troškova ovog programa.

Širi izveštaj o Dvadeset četvrtoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

20. novembar 2013.

U utorak, 19. novembra 2013. godine, održana je Četvrta vanredna sednica Nacionalnog saveta za kulturu.

Na sednici Savet je raspravljao o izveštavanju medija o njegovom radu i doneo odluku da izda sledeće saopštenje:

Saopštenje Nacionalnog saveta za kulturu sa vanredne sednice
održane 19. novembra 2013. godine


Objavljivanjem u “Politici” (17.11.2013) većeg dela obraćanja koje je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac izgovorio na sednici Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine to izlaganje je postalo poznato i široj javnosti. Upravo zbog toga potrebno je izneti sledeće:

Nacionalni savet za kulturu sa odobravanjem gleda na to što je Vlada počela sa “čišćenjem niša u koje se bez kontrole odliva novac” i da to “čini i Ministarstvo kulture”. Zaista jeste posao Ministarstva kulture da “očisti” netransparentne puteve novca koji su nastali pogrešnim radom i/ili rasipanjem, i/ili pogrešnom raspodelom tog istog ministarstva. Kao što je poznato, članovi NSK ni na koji način nisu učestvovali u stvaranju tih “niša”, a nisu, prema ovlašćenjima koje imaju, ni mogli, čak i da su hteli. Pa ipak, u istupanju ministra uočava se nastojanje da se uspostavi izvesna veza između reči “niša” i reči “apanaža” koju on pežorativno koristi govoreći o Savetu.

Odlučno odbacujemo sve insinuacije koje se tiču “pitanja apanaže“, jer ono nikad nije bilo tema za NSK. To je bilo jasno i više puta saopšteno pred Odborom za kulturu i informisanje i potvrđeno od strane prisutnih poslanika. Zbog ozbiljnosti teme, bilo bi neophodno da se ova očigledno namerno iskrivljena činjenica odstrani iz svake dalje komunikacije.

Savet posebno odbacuje kao neodgovornu tvrdnju “da je savet sa jednakim elanom kao po pitanju apanaža pristupio pitanjima od javnog interesa u kulturi, mi bismo danas imali bar predlog strategije u oblasti kulture”. Ovim ministar ili pokazuje da nije obavešten o tome da donošenje Strategije ne zavisi od Saveta već od Ministarstva, ili namerno plasira netačnost. Da je suprotno, odnosno da je to posao Saveta, Strategija bi već bila doneta na isti način kao što je Savet doneo “Prioritete delovanja u kulturi 2013-2017” i predlog strukture same Strategije.

Ministar takođe smatra da su članovi NSK “umesto pitanjima o svom statusu, punili srpske medije predlozima o strukturnim reformama u kulturi, ne bi danas Srbija imala 61 instituciju od nacionalnog značaja u kulturi”. Ni ovo nije tačno – istina je da je odluka o ustanovama od nacionalnog značaja doneta uprkos stavovima Saveta, pa bi se ministar sa ovom zamerkom morao obratiti direktno Vladi Srbije koja je donela odluku o tome. Savet je svojevremeno dao pozitivno mišljenje za znatno manji broj ustanova od 61, a za jednu instituciju, koja nije ustanova nego udruženje građana, bio je jednoglasno i izričito protiv.

Što se tiče tvrdnje da Srbija ima daleko “veći broj manifestacija i festivala nego što ima dana u godini”, Savet niti pravi i bira, niti finansira manifestacije, pa se ne oseća odgovornim za takvo stanje, mada i sam ima ideje i predloge šta bi na tom polju trebalo menjati.

Na osnovu ovakvih i sličnih stavova koji su izneti na sednici Odbora za kulturu stiče se utisak da Ministarstvo namerno koristilo zamenu teza i da je, umesto da rešava ogroman broj otvorenih pitanja iz domena kulture, pokušalo da na Savet prebaci odgovornost za ono što samo nije moglo, znalo ili htelo da uradi.

Takođe ukazujemo da je, stavljajući pomenute tvrdnje u prvi plan svog istupanja na sednici Odbora za kulturu, ministar propustio da se ma i jednom rečju osvrne na dva pisma koja su Savetu uputila njegova dva državna sekretara, a ta su pisma, međutim, bila jedini pravi povod za zajednički sastanak Odbora, Ministarstva i Saveta. Propustio je, takođe, priliku da objasni s kojim je pravom pokušana da se uvede kontrola stručnog, javno iznetog mišljenja i kako to da visoki državni službenici ne poznaju Zakon o kulturi i pišu jezikom na samoj ivici razumljivosti (pisma su dostupna javnosti na sajtu NSK [rubrika Dokumenta]).

Savet smatra da je krajnje vreme da se cela ova tema, tema ozbiljnog stanja u kome se naša kultura nalazi, uozbilji a rasprave vode odgovorno i bez populističkih i marketinških ispada.

 

18. novembar 2013.

U petak, 15. novembra 2013. godine, održana je Treća vanredna sednica Nacionalnog saveta za kulturu.

Na sednici Savet je raspravljao o svom radu i funkcionisanju u novonastalim uslovima i doneo odluku da izda sledeće saopštenje:

Saopštenje Nacionalnog saveta za kulturu sa vanredne sednice
održane 15. novembra 2013. godine

Narodna skupština Republike Srbije izabrala je Nacionalni savet za kulturu 2011. godine na osnovu Zakona o kulturi. Članovi Saveta izabrani su „iz reda uglednih i afirmisanih umetnika i stručnjaka u kulturi“ iz svih oblasti, s tim što je četiri člana predložila Vlada Srbije. Savet je i bez obezbeđenih uslova za rad održao 29 sednica i veliki broj sastanaka po radnim grupama formiranim za različite oblasti iz delatnosti rada Saveta. Pokrenuo je stotinak raznih pitanja i inicijativa, a o svom radu podnosio Izveštaje koji su bez primedbi prihvatani u Skupštini Srbije.

Ministarstvo kulture je u poslednjim istupima iznelo uvrede i optužbe na račun članova Saveta. Glavna optužba se odnosi na nepostojanje Strategije razvoja kulture. Izrada Strategije nije posao Saveta. Za taj posao Ministarstvo kulture je već imalo dve radne grupe koje su ponudile svoje nedovršene tekstove. Savet je te tekstove ocenio, dao primedbe i ponudio pomoć u daljem radu. Ministarstvo je to prećutalo, kao i ostale predloge Saveta.

Nacionalni savet za kulturu će i dalje obavljati svoje dužnosti u skladu sa Zakonom o kulturi, a o svom radu obaveštavaće svog osnivača i javnost.

 

07. novembar 2013.

U sredu, 6. novembra 2013. godine, održana je Dvadeset treća redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu.

Na sednici Savet je razmotrio iscrpan izveštaj o načinu rada i funkcionisanju Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Nacionalnog prosvetnog saveta, Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj i usvojio odluku da uspostavi saradnju sa ovim telima.

 

05. novembar 2013.

Saopštenje Nacionalnog saveta za kulturu

U ponedeljak, 4. novembra 2013. godine, u Domu Narodne skupštine održana je sednica Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine. Sednica je sazvana na inicijativu Nacionalnog saveta za kulturu povodom dva pisma koja su, u ime Ministarstva kulture i informisanja, Savetu uputili državni sekretari u Ministarstvu kulture i informisanja Dejan Ristić i Gordana Predić.

Povodom pisma koje je upućeno Savetu 17. oktobra 2013. (dopis broj: 06-00-306/2013-01) i u kojem Dejan Ristić iznosi stav da Savet treba da se vrati „u sistem zakonodavne vlasti, u suštinskom, logističkom i operativnom smislu“ i da je „posledica izmeštenosti Saveta iz njegovog izvorišta, odnosno sistema zakonodavne vlasti rezultirala blokadom procesa osmišljavanja svih elemenata Strategije razvoja kulture Republike Srbije, kao i njene izrade i usvajanja“ Savet saopštava:

Savet nije organ zakonodavne vlasti već stručno savetodavno telo koje se obrazuje radi obezbeđivanja stalne stručne podrške u očuvanju, razvoju i širenju kulture (član 15. Zakona o kulturi („Službeni glasnik RS“, br. 72/2009)) (u daljem tekstu: Zakon). Osnivanje Saveta je regulisano Zakonom, u delu koji je naslovljen: OSTVARIVANJE KULTURNE POLITIKE. Poslovi i zadaci Saveta definisani su odgovarajućim članovima Zakona (članovi 17. i 52), iz kojih se jasno vidi da Savet ne raspolaže nikakvom vlašću. Svoje poslove i zadatke, odnosno stalnu stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture, Savet može da ostvaruje samo u saradnji sa organima zakonodavne i izvršne vlasti, koji su pak, sa svoje strane, ukoliko žele da se Zakon primenjuje, dužni da obezbede Savetu uslove za rad. U pismu državnog sekretara saopštava se da su Ministarstvo i Savet razdvojeni nepremostivim pravnim jazom i da se Savet u svakom pogledu mora oslanjati na strukture zakonodavne vlasti, dok u Zakonu jasno stoji (članu 16. stav 3) da je Postupak izbora članova Saveta sledeći:

1) Vlada utvrđuje predlog na osnovu inicijative ministarstva nadležnog za kulturu (u daljem tekstu: Ministarstvo);

2) Ministarstvo za svaku navedenu oblast kulturne delatnosti iz koje se biraju predstavnici ustanova kulture određuje ustanovu koja organizuje postupak predlaganja;

4) Ministarstvo određuje udruženje koje sprovodi postupak izbora predstavnika ostalih udruženja u kulturi;

a u stavu 9. istog člana:

U slučaju razrešenja člana Saveta pre isteka mandata, bira se novi član do isteka mandata Saveta, na predlog Vlade, iz reda čiji je predstavnik bio razrešeni član Saveta.

Drugim rečima, Ministarstvo, odnosno Vlada, snosi suštinsku odgovornost za konstituisanje i funkcionisanje Saveta.

A u vezi s gorenavedenim odredbama, treba napomenuti i to da Ministarstvo kulture i informisanja više od godinu kasni sa procedurom upotpunjavanja Saveta.

Nakon što je Savet formiran, Ministarstvo mu je dodelilo sekretara iz reda svojih službenika. Uprava za zajedničke poslove državnih organa je u redovnoj proceduri omogućila Savetu da se konstituiše u pravnom i tehničkom smislu i obezbedila mu salu za održavanje sednica u Palati Srbija. Zahvaljujući tome, Savet od svog osnivanja ispunjava sve svoje zakonske obaveze, a dokumenti s činjenicama koje to potvrđuju mogu se naći u arhivama Saveta, Ministarstva, Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije, kao i u godišnjim Izveštajima koje Savet na osnovu Zakona (člana 17. stav 3) podnosi Narodnoj skupštini. Ministarstvo je 13. septembra 2012. godine pozvalo Savet da ubuduće održava sednice u zgradi Ministarstva u Vlajkovićevoj 3, i Savet je od oktobra 2012. svoje redovne i vanredne sednice održavao na pomenutoj adresi. U periodu koji je usledio saradnja između Ministarstva i Saveta se bitno poboljšala.

Savet ni na koji način ne može prihvatiti tvrdnju da je zastoj u radu na Strategiji posledica „izmeštenosti Saveta iz njegovog izvorišta, odnosno sistema zakonodavne vlasti“. Kao što je već rečeno, Savet nije organ zakonodavne vlasti i ne raspolaže nikakvom vlašću. Njegove članove bira Narodna skupština (član 16. stav 2. Zakona), kao i članove Vlade, koje takođe bira Narodna skupština. Savet svoje usluge pruža organima zakonodavne i izvršne vlasti, a njegovo „prirodno okruženje“ i njegovi najbliži saradnici su, po prirodi stvari, državne strukture koje se bave poslovima iz oblasti kulture, dakle državne strukture čijem boljem radu i uspešnijim rezultatima bi Savet mogao da doprinese.

Savet se od svog osnivanja zalagao da Ministarstvo započne rad na Strategiji. Potom je aktivno učestvovao u radu na njoj, analizirao je njen radni tekst, davao preporuke za njegovo poboljšanje i dostavljao Ministarstvu potpuno pripremljen, konkretan materijal za Strategiju. I, najzad, insistirao je na ubrzanju rada na njoj.

Savet, međutim, nikada nije stupio u pravi stručni dijalog s Ministarstvom kulture i informisanja pošto nije dobijao reakciju na svoje predloge, a od jednog trenutka je bilo jasno i da je rad na Strategiji obustavljen. O svemu ovome Savet je obavestio Ministarstvo u svoja dva poslednja dopisa Ministarstvu (dopisi br. 021-00-1/2013-01 od 12. septembra i 14. oktobra 2013).

Savet je na 15. sednici Odbora za kulturu i informisanje predao Odboru detaljan izveštaj o svom radu na Strategiji. Podaci o angažovanju Saveta na pokretanju rada na Strategiji i na uobličavanju njenog teksta izloženi u izveštaju nedvosmisleno opovrgavaju tvrdnju iznetu u pismu državnog sekretara Savetu o tome da je blokada rada na Strategiji „posledica izmeštenosti Nacionalnog saveta za kulturu iz njegovog izvorišta“. Izveštaj se nalazi u rubrici Dokumenta.

Povodom pisma koje je upućeno Savetu 25. oktobra 2013. godine (dopis broj: 404-02-74/2013-01) i u kojem Gordana Predić izražava nezadovoljstvo zbog toga što izjave zamenice predsednika Saveta Vesne Injac Malbaše na javnoj debati pod nazivom „Kome i čemu služe javne nabavke u bibliotekarstvu i izdavaštvu“ „stvaraju utisak da Ministarstvo ne prepoznaje teškoće do kojih je došlo usled primeneZakona o javnim nabavkama“ – Savet saopštava:

Pismo Gordane Predić iznenadilo je članove Saveta – kako sadržajem, tako i tonom, a ponajviše ih je iznenadio sam povod za pisanje tog pisma.

Na debati koja se pominje u pismu, iako su bili pozvani, nije bilo nijednog predstavnika Ministarstva kulture i informisanja, što znači da se državni sekretar zvanično obraća Savetu oslanjajući se na glasine. Izostanak predstavnika Ministarstva na debati svakako ne govori u prilog tome da je Ministarstvo, čak i ako prepoznaje teškoće koje proističu iz primene Zakona o javnim nabavkama, zainteresovano za njihovo rešavanje ili makar za informisanje javnosti o tome šta ono namerava da učini na planu njihovog rešavanja.

Začuđuje činjenica da se Nacionalnom savetu za kulturu obraća Gordana Predić, koja u Ministarstvu kulture i informisanja vrši dužnost državnog sekretara za informisanje. Gordana Predić nijednom tokom svog mandata, koji traje od jula 2012. godine, nije pokazala interesovanje za rad Saveta, ali iz nekog razloga je upravo sada osetila potrebu da ukaže Savetu na ogrešenja o njegov sopstveni Poslovnik o radu. Poslovnik o radu je inače interni dokument, koji uređuje odnose u Savetu i način njegovog rada. Ministarstvo bi moglo da skrene pažnju Savetu ukoliko ovaj ne ispunjava svoje obaveze propisane Zakonom o kulturi, ali ono nema pravo da se meša u pitanja koja se regulišu Poslovnikom o radu Saveta.

Zabrinutost Ministarstva zbog eventualnog postojanja „disonantinh tonova u Savetu“ ukazuje na pogrešno shvaćeno osnovno načelo demokratije. Uniformno razmišljanje, nadamo se, pripada prošlim vremenima, i ne može ne izazvati čuđenje očekivanje Ministarstva da devetnaest ljudi, koji čine Savet, razmišljaju o svemu na isti način. Savet na svojim sednicama pokreće mnoge teme i članovi raspravljaju o njima. Ukoliko je potrebno, glasaju za ovu ili onu odluku. Odluka za koju glasa većina članova Saveta objavljuje se kao zvaničan stav ovog tela. Zaključci Saveta se mogu ne dopadati onima na koje se odnose, između ostalog i Ministarstvu, ali upravo u tome i jeste smisao takvih tela kao što je Savet. Da podstaknu predstavnike izvršne vlasti da preispitaju svoje pojedine odluke ili pak da im ukažu na nešto što su možda propustili da primete.

Nadamo se da je pismo Gordane Predić rezultat nesporazuma i da Ministarstvo ne želi da bude nedodirljivo i da od Nacionalnog saveta za kulturu sluša samo pohvale na svoj račun.

 

11. oktobar 2013.

U sredu, 9. oktobra 2013. godine, održana je Dvadeset druga redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu.

Na sednici je Savet usvojio Program rada Nacionalnog saveta za kulturu za period oktobar 2013. – oktobar 2014. godine.

U nastavku sednice Savet je raspravljao o svom daljem učešću u izradi Strategije razvoja kulture Republike Srbije, o radu svojih predstavnika u Radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, kao i o svojoj ulozi u postupku davanja statusa „Ustanove kulture od nacionalnog značaja“.

Savet je na Dvadeset drugoj redovnoj sednici odlučio da se ponovo obrati Ministarstvu povodom osnivanja Srpskog muzičkog centra. Savet će još jednom dostaviti Ministarstvu Zaključak Nacionalnog saveta za kulturu u kojem je detaljno obrazloženo zašto je neophodno osnivanje ustanove koja bi vodila računa o zaštiti srpskog muzičkog nasleđa. Savet će uz pismo ponovo dostaviti Ministarstvu i Elaborat o radu Srpskog muzičkog centra.

Savet je na sednici raspravljao o realizaciji projekata u kulturi kojima je Ministarstvo odobrilo sredstva na konkursu za sufinansiranje projekata u 2013. godini, kao i o projektima kojima su sredstva odobrena vankonkursno, posle ulaganja žalbe na odluke komisija. Savet je konstatovao da je Ministarstvo počelo da isplaćuje sredstva za projekte u kulturi za 2013. godinu tek u avgustu, zbog čega su za realizaciju projekata u 2013. godini preostala samo četiri meseca. Međutim, mnogim nosiocima projekata, kako onima kojima su sredstva odobrena na konkursu, tako i onima kojima su odobrena vankonkursno, sredstva još nisu isplaćena i nosioci projekata su dovedeni u nezavidan položaj. Zbog toga je Savet odlučio da pozove Ministarstvo da izmiri preuzete obaveze prema nosiocima projekata u kulturi, ali i da u sledećoj godini započne s finansiranjem projekata u prvim mesecima kalendarske godine kako bi projekti mogli biti realizovani tokom cele godine.

Savet je na Dvadeset drugoj sednici odgovorio na poziv Udruženja kompozitora Srbije, upućen Savetu 7. oktobra 2013. godine, i još jednom je jednoglasno podržao inicijativu SANU da se 2014. godine obeleži stogodišnjica smrti Stevana Mokranjca, jednog od najvećih srpskih kompozitora. Savet napominje da je ovaj jubilej, zahvaljujući zalaganju Isidore Žebeljan, člana Saveta, i Zorice Tomić, ambasadora Srbije pri Unesku, uvršten na Uneskovu listu značajnih godišnjica svetske kulturne baštine. Zbog značaja ovog jubileja Savet je odlučio da ponovo uputi Ministarstvu predlog da se što pre, pri Vladi, obrazuje Odbor za organizaciju ove manifestacije, koji će blisko sarađivati sa Savetom. Savet napominje da je Udruženje kompozitora Srbije, koje se obratilo Savetu s pozivom da se Savet pridruži inicijativi SANU, spremno da učestvuje u organizaciji proslave.

Širi izveštaj o Dvadeset drugoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

19. septembar 2013.

U ponedeljak, 16. septembra 2013. godine, u Domu Narodne skupštine održana je sednica Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine, na kojoj su razmatrani Izveštaj o radu Nacionalnog saveta za kulturu za period jul 2012. – jul 2013. godine i dopuna Zakona o kulturi kojom treba da se reši materijalno-statusni položaj Nacionalnog saveta za kulturu. Sednici su prisustvovali članovi Odbora za kulturu i informisanje i predstavnici Nacionalnog saveta za kulturu.

U prvom delu sednice predstavnici Saveta izneli su kratak rezime aktivnosti Saveta, koje su detaljno i hronološki prikazane u Izveštaju o radu Saveta dostavljenom Odboru za kulturu 12. septembra 2013.


REZIME AKTIVNOSTI SAVETA U PERIODU JUL 2012. – JUL 2013.

U periodu jul 2012. - jul 2013. Nacionalni savet za kulturu (u daljem tekstu: Savet) održao je jedanaest redovnih, dve vanredne i jednu elektronsku sednicu.

Program rada Nacionalnog saveta za kulturu za period oktobar 2011. – oktobar 2012. donet je na Jedanaestoj redovnoj sednici Saveta održanoj 3. oktobra 2012. godina.

 

I Analiza stanja i preporuke za unapređenje pojedinih delatnosti

U okviru aktivnosti na analizi stanja u pojedinim kulturnim delatnostima i preporukama za njihovo unapređenje Savet je razmatrao više izveštaja i doneo zaključke za sledeće oblasti:

1) zaštita kulturnog nasleđa,

2) institucija samostalnog umetnika i status reprezentativnog udruženja,

3) prioriteti delovanja u kulturi RS za period 2013-2017,

4) bibliotečko-informaciona delatnost,

5) filmsko stvaralaštvo,

6) usvojio je informaciju o modelima kulturne politike i doneo odluku o nastavku rasprave do usvajanja adekvatnog modela kulturne politike.

Svi zaključci Saveta su odmah po donošenju prosleđeni Ministarstvu kulture i informisanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).

 

II Zakoni

1) Savet je inicirao osnivanje radne grupe za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi; ministar je imenovao radnu grupu (14. februar 2013), u čijem sastavu se nalaze tri člana iz Saveta, tri člana koje je imenovao ministar kulture i informisanja i dva pravnika iz Ministarstva.

2) Savet je inicirao osnivanje radne grupe za izradu Nacrta Zakona o pozorištu i uputio Ministarstvu predlog sastava te radne grupe (6. februar 2013).

3) Savet je u više navrata slao svim nadležnim telima zahteve za izmenu Zakona o javnim nabavkama, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o rokovima za izmirenje novčanih obaveza u finansijskim transakcijama i Nacrta zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

4) Savet je takođe zaključio da je neophodno zakonski urediti oblast izvođačke umetnosti i muzike i počeo da priprema predlog o tome, koji će uputiti Ministarstvu.

 

III Strategija razvoja kulture Republike Srbije

Savet je na svojim redovnim i vanrednim sednicama razmatrao nacrte Strategije razvoja kulture Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija) – jedan koji je uradila radna grupa pri Ministarstvu 2011. i drugi, koji je po nalogu Ministarstva uradio prof. dr Zoran Avramović početkom 2013. Savet je zaključio da se u pogledu strukture Strategije treba striktno pridržavati člana 20 Zakona o kulturi (u daljem tekstu: Zakon), u kojem je precizno navedeno šta treba da sadrži ovaj akt, i člana 8 Zakona, u kojem su precizno navedene oblasti kulture i kulturne delatnosti. Takođe je istaknuto da su u prvoj radnoj verziji Strategije iz 2011. godine pojedine oblasti obrađene dobro i da se podaci iz nje mogu koristiti u daljem radu na Strategiji.

 

IV Status ustanova od nacionalnog značaja

Savet je na Prvoj vanrednoj sednici (20. februar 2013) razmatrao prijave kandidata na javni poziv za dodelu statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja i, na osnovu člana 52, stav 2 Zakona i člana 7, stav 3 Uredbe o uslovima, kriterijumima i načinu sticanja, odnosno oduzimanja statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja dao pozitivno mišljenje za 52 ustanove. Savet je odlučio da u postupku davanja mišljenja za status ustanove kulture od nacionalnog značaja da pozitivno mišljenje za 40 ustanova sa spiska koji je sačinila vladina Komisija za dodelu statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja. Za jednog kandidata koga je Komisija predložila za status – Kulturno prosvetnu zajednicu – Savet je dao negativno mišljenje. Savet je dao pozitivno mišljenje za dvanaest ustanova koje se nisu našle na spisku Komisije.

 

V Materijalno-statusni položaj Saveta

Zakon nije na odgovarajući način rešio materijalno-statusni položaj Saveta. Savet je inicirao rešavanje ovog pitanja i Ministarstvo je podržalo inicijativu Saveta. Posle brojnih dopisa koje je Savet uputio nadležnim organima i sastanaka koje je održao sa predstavnicima tih organa odluka o dopuni Zakona kojom će biti rešen materijalno-statusni položaj Saveta dobila je pozitivno mišljenje Vlade Republike Srbije na sednici održanoj 31. jula 2013. Usvajanjem ove dopune u Skupštini konačno bi trebalo da bude rešen status Saveta u pogledu naknade za rad članova Saveta. Ukoliko se to desi, članovi Savet će najzad, nakon dve i po godine od osnivanja Saveta, biti izjednačeni u pravima s članovima drugih nacionalnih saveta.


***


Tokom perioda jul 2012. - jul 2013. Savet je obavljao i mnoge druge aktivnosti iz delokruga svojih nadležnosti: održao je vanredni sastanak s predstavnicima Saveta za kulturu grada Beograda i dva sastanka sa Odborom za kulturu i informisanje Narodne skupštine; dao je podršku SANU da se 2014. godine obeleži stogodišnjica smrti Stevana Mokranjca; predložio je da se obeleži dvestota godišnjica od rođenja Petra II Petrovića Njegoša; raspravljao je o odlukama donetim na konkursima za finansiranje i sufinansiranje projekata u 2013; založio se pred Ministarstvom za što brže raspisivanje konkursa za otkup knjiga za biblioteke; raspravljao je o priznanju za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina; o apelu Srpskog arheološkog društva povodom procesa aktivnog iskorenjivanja svih tragova srpskog prisustva na teritoriji Kosova i Metohije i podneo predlog Ministarstvu i Vladi Republike Srbije da se u okviru Dogovora o implementaciji Briselskog sporazuma formira Komisija za zaštitu srpske baštine na Kosovu i Metohiji; pokrenuo je inicijativu za osnivanje Srpskog muzičkog centra koji bi vodio računa o zaštiti srpskog muzičkog nasleđa i izradio Elaborat o radu tog centra; raspravljao o nedopustivo malom procentu izdvojenom za kulturu u budžetu Republike Srbije za 2013; javno je podržao zahteve iz otvorenog pisma 16 umetničkih udruženja koja okupljaju više hiljada članova u kom se traži rešenje lošeg materijalnog, statusnog i svakog drugog položaja umetnika; izdao je veliki broj redovnih i vanrednih saopštenja za medije.

(Celovit tekst Izveštaja o radu Nacionalnog saveta za kulturu za period jul 2012. – jul 2013. godine nalazi se u rubrici Dokumenta.)

Pošto su saslušali rezime aktivnosti Saveta, članovi Odbora su izneli svoje mišljenje o radu Saveta u predmetnom periodu i postavili više pitanja predstavnicima Saveta povodom navoda iz Izveštaja. Predstavnici Saveta su odgovorili na pitanja članova Odbora i šire obrazložili pojedine delove Izveštaja. Nakon duže rasprave, u kojoj su učestvovali članovi Odbora i predstavnici Saveta, Odbor je jednoglasno usvojio Izveštaj Saveta.

U nastavku sednice Odbor je jednoglasno usvojio dopunu Zakona kojom treba da se reguliše materijalno-statusni položaj Saveta. Odbor je zaključio da je neophodno ispraviti propust nastano prilikom usvajanja Zakona 2009. godine, kada je predviđeno da se formira telo koje treba da se bavi važnim strateškim pitanjima u oblasti kulture, a nisu obezbeđeni uslovi za njegov rad.

 

13. septembar 2013.

U sredu, 11. septembra 2013. godine, održana je Dvadeset prva redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Početku sednice je, na poziv predsednika Saveta, prisustvovao Ivan Tasovac, novi ministar kulture i informisanja.

Predsednik Saveta Duško Paunković je, u ime Saveta, pozdravio novog ministra, čestitao mu na imenovanju na novu dužnost i poželeo uspeh u radu.

Ministar Tasovac je, u obraćanju članovima Saveta, zahvalio na čestitkama i izrazio nadu da će Ministarstvo i Savet dobro sarađivati na izvršavanju zajedničkih zadataka. Ministar je izneo tri stavke u sferi kulture i informisanja koje zahtevaju neodložnu pažnju: profesionalizacija kadrova, jačanje institucija, pre svega nacionalnih, i transparentnost u donošenju medijskih zakona. Osvrnuo se na ogroman potencijal koji leži u institucijama kulture i najavio njegovo veće iskorišćavanje.

Pošto je ministar Tasovac zbog drugih poslovnih obaveza napustio sednicu, Savet je započeo raspravu o godišnjem Izveštaju o radu, koji Savet, po Zakonu o kulturi, podnosi Narodnoj skupštini. Nakon kraće rasprave, u kojoj su učestvovali svi članovi Saveta, Izveštaj je jednoglasno usvojen i odlučeno je da, u okviru redovne procedure, bude poslat Narodnoj skupštini, odnosno Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine.

Savet je na Dvadeset prvoj sednici ponovo raspravljao o Strategiji razvoja kulture Republike Srbije. Savet je doneo odluku da obavesti ministra Tasovca o svojim zaključcima i da mu ponudi pomoć u radu na Strategiji.

Širi izveštaj o Dvadeset prvoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

12. jul 2013.

Saopštenje Nacionalnog saveta za kulturu

U skladu sa savetodavnom funkcijom koju mu propisuje Zakon o kulturi, Nacionalni savet za kulturu (NSK) smatra da je obavezan da javno iznese svoju zabrinutost zbog brojnih pojava koje ukazuju na ozbiljne probleme koji otežavaju funkcionisanje i napredovanje ukupnog domena kulture.

Pre svega, NSK mora da ponovi već ranije izrečen stav da je procenat izdvojen za kulturu u budžetu RS za 2013. godinu nedopustivo mali (mada je mali već duži niz godina) i da se nikakvo poboljšanje nije dogodilo ni posle nedavnog rebalansa budžeta. I posle tog rebalansa (povećanje za 320 miliona tj. sa 0.55 na 0.6) budžet za kulturu ostaje manji od budžeta svih zemalja u okruženju koje takođe prolaze kroz slične finansijske teškoće, što govori manje o samim ciframa a više o poziciji i tretmanu kulture, kulturnog dobra i savremenog stvaralaštva od strane političkih elita, i to u dužem periodu.

I za ovaj, postojeći, nedovoljan budžet NSK postavlja pitanje kako je on raspoređen i da li je raspodela takva da su finansirani najbolji i najvažniji projekti? NSK smatra da su u izvesnom broju slučajeva sredstva dodeljivana projektima čiji kvalitet ih nikako nije opravdao.

Uočena je i dominacija drugih oblika i koncepata kulture na štetu savremenog stvaralaštva. To dokazuju i rezultati nedavno objavljenih konkursa za projekte koje je organizovalo Ministarstvo kulture i informisanja (MK). Rezultat ovih konkursa je ukidanje ili dovođenje u pitanje opstanka mnogih kvalitetnih časopisa, dovođenje na granicu postojanja više festivala i manifestacija.

NSK smatra opravdanim strah mnogih pojedinaca koji su svoj profesionalni život vezali za domen kulture a koji su iskazali na protestu održanom u Beogradu 22. juna 2013. Takođe, NSK smatra opravdanim većinu zahteva iz pisma 16 umetničkih udruženja koja okupljaju više hiljada članova, u kom se iznose zahtevi i predlozi za rešenje lošeg materijalnog, statusnog i svakog drugog položaja umetnika.

NSK poziva MK da ubrza rad na izradi Strategije razvoja kulture Republike Srbije i predlaže da se autor Strategije pridržava elemenata sadržaja iz člana 20. Zakona o kulturi, kao i da u tu svrhu koristi Prioritete usvojene od strane NSK.

Takođe, NSK očekuje od MK odgovore na brojna pitanja postavljena tokom proteklih meseci, naročito na ona vezana za neophodne promene Zakona o javnim nabavkama, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o rokovima za izmirenje novčanih obaveza u finansijskim transakcijama i Nacrta zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. NSK, isto tako, očekuje od MK hitno otpočinjanje rada na već dogovorenim inicijativama kao što su, na primer, izrada Zakona o pozorištu.

NSK izražava bojazan zbog toga što je prodor srpske kulture na druga kulturna tržišta sasvim zanemaren; što je edukacija nove, mlade publike potpuno zapostavljena (a to će uskoro postati ogroman i ozbiljan problem); što tabloidna štampa i još gori elektronski mediji sve više istiskuju kulturu a na njeno mesto useljavaju jeftinu estradu koju proglašavaju kulturom. Ovo poslednje, potencijalno, može imati nesagledive posledice za kulturu i umetnost ove zemlje koja je – neka to ne bude zaboravljeno! – iznedrila brojna velika imena svetskog nivoa, renomea i značaja.

 

09. jul 2013.

Saopštenje Nacionalnog saveta za kulturu

Nacionalni savet za kulturu podržava zahteve iz otvorenog pisma koje su umetnička udruženja uputila Predsedniku Republike Srbije, Predsedniku Vlade RS, Predsedniku Skupštine RS, Ministarstvu kulture i informisanja, Ministarstvu finansija i privrede, Sekretarijatu za kulturu Grada Beograda, Gradonačelniku Beograda, lokalnim samoupravama i ostalim nadležnim institucijama i koje je objavljeno 5. jula 2013. godine u štampanim i elektronskim medijima.

 

04. jul 2013.

U sredu, 3. jula 2013. godine, održana je Dvadeseta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Sednici je, u ime Ministarstva kulture i informisanja, prisustvovala Ana Vučetić, pomoćnik ministra kulture za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije.

Na sednici je Savet, u okviru rada na Strategiji razvoja kulture Republike Srbije, raspravljao o predlozima za Strategiju koje je, na zahtev Saveta, sačinilo Odeljenje jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti. Savet je odlučio da uputi predloge Odeljenja jezika i književnosti SANU koordinatoru Strategije, državnom sekretaru u Ministarstvu kulture i informisanja Zoranu Avramoviću.

Savet je raspravljao i o izmenama i dopunama Zakona o kulturi o kojima je bilo reči na sastancima Radne grupe za izradu Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koja je formirana na inicijativu Saveta na osnovu odluke donete na Četrnaestoj redovnoj sednici Saveta, održanoj 9. januara 2013. godine. Savet se složio s predlozima za izmenu i dopunu članova 16. i 17. Zakona o kulturi koje su članovi Radne grupe Vesne Injac Malbaša, Žarko Dragojević i Duško Paunković podneli na sastanku Radne grupe održanom 19. juna 2013.

Savet je na Dvadesetoj redovnoj sednici odlučio da ponovo, po treći put, pozove Ministarstvo kulture i informisanja da započne rad na izradi Zakona o pozorištu.

Savet je zaključio da je neophodno zakonski urediti oblast umetničke muzike i doneo odluku da uputi Ministarstvu kulture i informisanja predlog za započinjanje rada na izradi Zakona o umetničkoj muzici.

Savet je na Dvadesetoj sednici raspravljao o stanju u kulturi i ocenio ga kao neodrživo. Savet je odlučio da se tim povodom oglasi posebnim saopštenjem.

Širi izveštaj o Dvadesetoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

13. jun 2013.

Nacionalni savet za kulturu je 13. juna 2013. godine, većinom glasova, usvojio sledeće


SAOPŠTENJE


Nacionalni savet za kulturu je na svojoj redovnoj Devetnaestoj sednici, održanoj u sredu 5. juna 2013, doneo odluku da se obrati ministru kulture i savetniku za kulturu predsednika Republike sa zahtevom da se novija dela srpske kinematografije prestanu etiketirati kao “antisrpska”. Nacionalni savet za kulturu postavlja pitanje - da li je “antisrpski” svaki film koji ne odgovara određenim političkim grupama, posebno onima bliskim vlastima? Takva mišljenja dovode nas do toga da se ispred umetničkih kvaliteta nekog filma stavlja njihova podobnost, politička, ideološka ili neka druga, što opet dovodi do grube zloupotrebe pojma “patriotizam”, iza kojeg su se donedavno zaklanjali i oni koji su naneli najveću štetu srpskom narodu i srpskoj kulturi.

Šezdesetih godina prošlog veka srpski film je doživeo vrhunac uspeha u svetu. Dela Aleksandra Petrovića, Dušana Makavejeva, Živojina Pavlovića i drugih autora osvajala su značajna priznanja na svim velikim međunarodnim filmskim festivalima. Srpski film je bio prepoznatljiv po društvenoj kritičnosti i slobodi filmskog izraza. Nažalost, tadašnjoj komunističkoj vlasti činilo se da filmovi izmiču ideološkoj kontroli i šalju u svet negativnu sliku režima. Ovim vrhunskim rediteljima i filmovima zalepljena je etiketa “crni film”, što je trebalo da diskriminiše pa i onemogući rad našim najboljim rediteljima. Neki od njih su zaista morali da nastave karijeru u inostranstvu.

Bojimo se da se slična situacija ponavlja. Upravo danas kada filmovi autora starije, srednje i mlade generacije beleže značajne uspehe na svetskoj kinematografskoj sceni, uprkos izuzetno teškom materijalnom stanju u kome se nalazi srpska kinematografija, javljaju se dušebrižnici koji ne shvataju važnost slobodnog izražavanja na filmu, u književnosti i kulturi uopšte. Kritički filmovi iz raznih delova sveta postaju najbolji predstavnici kultura svojih zemalja. Samo u Srbiji, kako se čini, ne.

Hoće li srpski političari i njihovi savetnici ponoviti greške iz prošlosti i ugušiti najvitalniji deo srpske kulture? Posle obeležavanja nekog umetničkog dela kao antisrpskog, po prirodi stvari, znamo iz iskustva, dolaze zabrane posredne ili neposredne, a to znači veliku opasnost ne samo za kulturu nego i za društvo u celini.

Za početak, očekujemo na svim nivoima vlasti javnu ogradu od takvih lažnih, kvazipatriotskih stavova. Članovi Nacionalnog saveta za kulturu osećaju kao svoju obavezu da ukažu na veliku opasnost od ovakvog naopakog shvatanja kulture.

 

5. jun 2013.

U sredu, 5. juna 2013. godine, održana je Devetnaesta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Sednici je, u ime Ministarstva kulture i informisanja, prisustvovala Ana Vučetić, pomoćnik ministra kulture za savremeno stvaralaštvo.

Na sednici je Savet, u okviru rada na Strategiji razvoja kulture Republike Srbije, raspravljao o Izveštaju o filmskom stvaralaštvu koji je, u vidu priloga za Strategiju, napisao član Saveta Žarko Dragojević. Odlučeno je da se u tekst Izveštaja unesu sugestije iznete na sednici i da se dopunjeni Izveštaj prosledi koordinatoru Strategije, državnom sekretaru u Ministarstvu kulture i informisanja Zoranu Avramoviću.

Savet je raspravljao i o izmenama i dopunama Zakona o kulturi o kojima je bilo reči na sastancima Radne grupe za izradu Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koja je formirana na inicijativu Saveta na osnovu odluke donete na Četrnaestoj redovnoj sednici Saveta, održanoj 9. januara 2013. godine.

Savet je raspravljao i o apelu Srpskog arheološkog društva upućenom Savetu 7. maja 2013. godine i doneo odluku da predloži Ministarstvu kulture i informisanja i Vladi Republike Srbije da se u okviru Dogovora o implementaciji Briselskog sporazuma formira Komisija za zaštitu srpske baštine na Kosovu i Metohiji.

Savet je ocenio kao neprihvatljive izjavu savetnika za kulturu predsednika Republike Radoslava Pavlovića o „srpskom antisrpskom filmu“ i listu „antisrpskih filmova“ koju je sačinio Živorad Ajdačić, generalni sekretar Kulturno prosvetne zajednice. Savet je odlučio da se povodom ovih pojava oglasi posebnim saopštenjem.

Širi izveštaj o Devetnaestoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

9. maj 2013.

U sredu, 8. maja 2013. godine, održana je Osamnaesta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Sednici su, na poziv predsednika Saveta, prisustvovali državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Zoran Avramović, i Vesna Marjanović, predsednik Odbora za kulturu Narodne skupštine.

Na dnevnom redu sednice bila su četiri zakona čije odredbe utiču na rad subjekata u kulturi – Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o rokovima za izmirenje novčanih obaveza u finansijskim transakcijama i Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Nakon duže rasprave, u kojoj su učestvovali svi članovi Saveta, Savet je konstatovao da bi primena pojedinih odredbi navedenih zakona onemogućila rad subjekata u kulturi i dovela do potpune paralize kulturnog života u Srbiji. Zbog toga je Savet ponovo naglasio važnost dvaju zaključaka donetih na zajedničkoj sednici Saveta za kulturu grada Beograda i Nacionalnog saveta za kulturu, održanoj 20. februara 2013:

1. Neophodno je izuzimanje ustanova kulture iz obaveze vraćanja sopstvenih prihoda u budžet koja će im biti nametnuta od 1. januara 2014. godine po Zakonu o budžetskom sistemu (članovi 23, 74 i 47s3). Izdvajanja za kulturu su nedopustivo mala pa stečeni sopstveni prihodi treba da ostanu na raspolaganju ustanovama kulture koje su ih ostvarile i da budu utrošena na dodatne programske i umetničke aktivnosti, kao i na povećanje sopstvenih zarada do 30%, čime će se ustanove podsticati na ostvarivanje većeg procenta sopstvenog učešća u svojim aktivnostima.

2. Neophodno je izuzimanje ustanova kulture iz obaveze sprovođenja celokupne procedure javnih nabavki prema Zakonu o javnim nabavkama kada je reč o nabavci kulturnih dobara, umetničkih dela, nabavci knjiga za biblioteke, realizaciji novih umetničkih projekata (umetnička produkcija) itd.

Savet je na Osamnaestoj redovnoj sednici doneo i dva nova zaključka:

3. Neophodno je izuzimanje ustanova kulture od primene Zakona o rokovima za izmirenje novčanih obaveza u finansijskim transakcijama (predloženi rok od 45 dana za izmirenje obaveza prema dobavljačima i davaocima usluga nije dovoljan za subjekte u kulturi),

4. Neophodno je izmeniti Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara (kojim se ukidaju pojedine odredbe Zakona o kinematografiji), a Ministarstvo kulture i informisanja treba da iznese svoje mišljenje o ovom nacrtu i predloge o tome kako da se zaštiti domaća kinematografija. Rešenjima predloženim u Nacrtu cela filmska industrija u Republici Srbiji dovodi se u izrazito nepovoljan položaj, jer bi njihova primena onemogućila finansiranje domaće filmske industrije.

Savet će ove zaključke uputiti Ministarstvu finansija i privrede, Ministarstvu kulture i informisanja, Odboru za kulturu Narodne skupštine i predsedniku Narodne skupštine sa zahtevom da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se sporne odredbe navedenih zakona izmenile i kako bi se izbegle katastrofalne posledice koje bi njihova primena izazvala.

Savet je, takođe, odlučio da uputi preporuku Ministarstvu kulture i informisanja da ubrza realizaciju odluka donetih na konkursima za finansiranje i sufinansiranje projekata u 2013. godini, ali i da raspiše konkurse koji još nisu raspisani, pre svega konkurs za otkup knjiga za biblioteke. Pošto je reč o projektima koji treba da budu realizovani tokom 2013. godine, neophodno je da njihovim nosiocima odobrena sredstva stignu u najkraćem mogućem roku kako bi projekti mogli biti izvedeni u godini za koju su planirani.

Širi izveštaj o Osamnaestoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

5. april 2013.

U sredu, 3. aprila 2013. godine, održana je Sedamnaesta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Sednici su, na poziv predsednika Saveta, prisustvovali profesor Zoran Avramović, koordinator Strategije razvoja kulture Republike Srbije, Miladin Lukić, pomoćnik ministra kulture za kulturno nasleđe, i Ana Vučetić, pomoćnik ministra kulture za savremeno stvaralaštvo.

Na sednici se vodila konstruktivna rasprava o radnom tekstu Strategije. Odlučeno je da se u tekst Strategije unesu sugestije iznete na sednici i da se rad na Strategiji nastavi na narednoj redovnoj sednici Saveta.

Širi izveštaj o Sedamnaestoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

21. mart 2013.

U sredu, 20. marta 2013. godine, održana je Druga vanredna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Sednici su, na poziv predsednika Saveta, prisustvovali državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Miroslav Tasić i profesor Zoran Avramović, koordinator Strategije razvoja kulture Republike Srbije.

Na sednici se vodila konstruktivna rasprava o radnom tekstu Strategije. Odlučeno je da se u tekst Strategije unesu sugestije iznete na sednici i da se rad na Strategiji nastavi na narednoj redovnoj sednici Saveta.

Širi izveštaj o Drugoj vanrednoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

8. mart 2013.

U sredu, 6. marta 2013. godine, održana je Šesnaesta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Sednici su, na poziv predsednika Saveta, prisustvovali državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Miroslav Tasić i Dejan Ristić, vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije.

Na sednici su, nakon kraće rasprave, u celosti usvojene analiza stanja u bibliotečko-informacionoj delatnosti i preporuke za unapređenje ove delatnosti.

Širi izveštaj o Šesnaestoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

21. februar 2013.

U sredu, 20. februara 2013. godine, održana je Prva vanredna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Sednici su, na poziv predsednika Saveta, prisustvovali državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Miroslav Tasić, sekretar za kulturu grada Beograda Katarina Živanović, predsednica Saveta za kulturu grada Beograda Milena Dragićević Šešić i članovi Saveta za kulturu grada Beograda Vesna Marjanović, Irina Subotić, Radina Vučetić, Zoran Hamović, Velimir Ćurguz Kazimir, i Zoran Đukanović.

U prvom delu sednice – zajedničkoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu i Saveta za kulturu grada Beograda – dva saveta su raspravljala o stanju u kulturi, problemima koji prate rad subjekata u kulturi, primeni Zakona o kulturi, aktuelnim pitanjima u funkcionisanju ustanova kulture čiji su osnivači Republika Srbija i grad Beograd i o finansiranju doprinosa za samostalne umetnike na teritoriji grada Beograda.

Nacionalni savet za kulturu Republike Srbije i Savet za kulturu Grada Beograda usvojili su na zajedničkoj sednici sledeće zaključke:

1) Oba saveta zahtevaju od svih nadležnih organa na republičkom, pokrajinskom, gradskom i opštinskom nivou da se u celini poštuje Zakon o kulturi, a posebno u delu transparentnog izbora članova upravnih i nadzornih odbora i raspisivanja javnih konkursa za izbor direktora ustanova kulture. Oba saveta se zalažu za departizaciju kadrovske politike na republičkom, pokrajinskom, gradskom i opštinskom nivou.

2) Oba saveta su zabrinuta zbog nedopustivo malog procenta izdvajanja za kulturu u republičkom i gradskom budžetu. Zalažu se za povećanje procenta izdvajanja za kulturu u narednom rebalansu budžeta i smatraju da bi trebalo podvući da u budžetu Republike procenat izdvajanja za kulturu ne bi smeo biti manji od 1%, a u budžetima gradova Srbije manji od 5 %. Oba saveta zahtevaju održavanje zajedničkog sastanka sa nadležnim organima i posebno sa ministrom finansija i privrede u što je moguće kraćem roku.

3a) Oba saveta zahtevaju od nadležnih organa da pokrenu odgovarajuću proceduru za izuzimanje ustanova kulture iz obaveze vraćanja sopstvenih prihoda u budžet koja će im biti nametnuta od 1. januara 2014. godine po Zakonu o budžetskom sistemu (članovi 23, 74 i 47s3). Izdvajanja za kulturu su nedopustivo mala i oba saveta smatraju da stečeni sopstveni prihodi treba da budu utrošeni na dodatne programske i umetničke aktivnosti ustanova kulture, kao i na povećanje sopstvenih zarada za 30%, čime će se ustanove podsticati na ostvarivanje većeg procenta sopstvenog učešća u svojim aktivnostima.

3b) Oba saveta zahtevaju od nadležnih organa da pokrenu odgovarajuću proceduru za izuzimanje ustanova kulture iz obaveze sprovođenja celokupne procedure javnih nabavki prema Zakonu o javnim nabavkama kada je reč o nabavci kulturnih dobara, umetničkih dela, nabavci knjiga za biblioteke, realizaciji novih umetničkih projekata (umetnička produkcija) itd.

3v) Oba saveta zahtevaju od Ministarstva kulture i informisanja da pripremi brošuru – smernice za primenu postojećeg Zakona o javnim nabavkama koji će biti prosleđen svim ustanovama kulture u Srbiji.

4) Oba saveta očekuju da će Ministarstvo kulture i informisanja u što je moguće kraćem roku završiti izradu Strategije razvoja kulture u Republici Srbiji i proslediti je na usvajanje Narodnoj skupštini Republike Srbije.

5) Oba saveta zahtevaju da zastupljenost kulturnih sadržaja u medijima u Republici Srbiji bude u skladu sa važećim zakonima, te da RRA prati ne samo procenat reklamnih sadržaja već pre svega ostvarivanje onih predloženih sadržaja na osnovu kojih su pojedine medijske kuće i dobile licencu na konkursu.

6) Posebno se ukazuje na neophodnost zajedničke strateške saradnje Ministarstva prosvete i Ministarstva kulture (kao i Ministarstva za omladinu i sport), kako bi se stvorile široke osnove za dostupnost i učešće građana, a posebno mladih generacija u kulturnom životu Srbije. Treba stvarati uslove da u gradovima širom Srbije postoji široka mreža kulturnih organizacija i amaterskih klubova koja bi omogućila mladima da razvijaju kulturne potrebe i aktivno i kreativno provode svoje slobodno vreme.

U drugom delu sednice Nacionalni savet za kulturu je razmatrao prijave kandidata na javni poziv za dodelu statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja i dao pozitivno mišljenje sledećim ustanovama:

  1. Muzej na otvorenom Staro selo Sirogojno
  2. Muzej savremene umetnosti Beograd
  3. Biblioteka matice srpske, Novi Sad
  4. Narodno pozorište Beograd
  5. Prirodnjački muzej Beograd
  6. Muzej istorije Jugoslavije
  7. Narodni muzej Beograd
  8. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture
  9. Etnografski muzej u Beogradu
  10. Narodna biblioteka Srbije
  11. Muzej nauke i tehnike
  12. Muzej primenjene umetnosti
  13. Muzej pozorišne umetnosti
  14. Zavod za proučavanje kulturnog razvitka
  15. Arhiv Jugoslavije
  16. Jugoslovenska Kinoteka
  17. Beogradska filharmonija
  18. Muzej naivne i marginalne umetnosti Jagodina
  19. Istorijski muzej Srbije
  20. Galerija matice srpske, Novi Sad
  21. Ansambl narodnih igara i pesama Srbija „Kolo“
  22. Arhiv Srbije
  23. Muzej Vojvodine
  24. Muzej „Ras“ Novi Pazar
  25. Narodni muzej Čačak
  26. Galerija „Milan Konjović“ – Sombor
  27. Spomen zbirka „Pavle Beljanski“
  28. Galerija slika „Sava Šumanović“ – Šid
  29. Galerija „Nadežda Petrović“ Čačak
  30. Istorijski arhiv grada Novog Sada
  31. Arhiv Vojvodine Novi Sad
  32. Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin
  33. Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo
  34. Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš
  35. Zadužbina Ilije M. Kolarca, Beograd
  36. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ Beograd
  37. Gvarnerijus Beograd
  38. Srpsko narodno pozorište Novi Sad
  39. Filmski centar Srbije
  40. Muzej u Prištini
  41. Jugokoncert Beograd
  42. Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd
  43. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
  44. Narodno pozorište Subotica
  45. Pozorište Atelje 212
  46. Zvezdara teatar
  47. Narodni muzej „Toplice“, Prokuplje
  48. Pozorište „Boško Buha“ Beograd
  49. Dom kulture „ Mihajlo Pupin“ Idvor
  50. Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica
  51. Galerija savremene likovne umetnosti Niš
  52. Centar za kulturu Vuk Karadžić - Loznica

Nacionalni savet je zaključio da tri ustanove o kojima postoje posebni zakoni: Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska i Srpska književna zadruga moraju imati status ustanove kulture od nacionalnog značaja.

 

7. februar 2013.

U sredu, 6. februara 2013. godine, održana je Petnaesta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Sednici su, na poziv predsednika Saveta, prisustvovali državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Miroslav Tasić i akademik Ivan Jevtić, predsednik Komisije za sticanje i oduzimanje statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja.

Predsednik Komisije za sticanje i oduzimanje statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja informisao je članove Saveta o radu i rezultatima Komisije i, na zahtev pojedinih članova Saveta, obrazložio odluke koje je Komisija donela. Nakon kraće rasprave Savet je doneo odluku da svoje mišljenje o kandidatima za status ustanove kulture od nacionalnog značaja iznese nakon detaljnog upoznavanja s materijalom koji su kandidati dostavili uz prijavu na javni poziv.

Savet je doneo odluku da prihvati predlog Gradskog saveta za kulturu o održavanju zajedničke sednice Saveta i Gradskog saveta za kulturu. Sednica će biti održana 20. februara 2013. godine u sedištu Saveta.

U okviru rasprave o Strategiji razvoja kulture članovi Saveta su izneli utiske o prvom delu novog radnog teksta Strategije, koji im je dostavljen nakon Četrnaeste redovne sednice. Savet je odlučio da se deo stenograma s Petnaeste redovne sednice koji sadrži primedbe članova Saveta na prvi deo radnog teksta Strategije dostavi doktoru Zoranu Avramoviću, kome je Ministarstvo poverilo zadatak da sačini radnu verziju celovitog teksta Strategije. Savet je, pored toga, odlučio da predloži Ministarstvu da dostavi Zoranu Avramoviću analize i zaključke koje je Savet u vidu predloga slao Ministarstvu tokom 2012. godine.

Na predlog člana Saveta Mira Vuksanovića, Savet je jednoglasno podržao inicijativu SANU i Matice srpske da se 2013. godine obeleži dvestota godišnjica od rođenja Petra Petrovića Njegoša. Savet je odlučio da uputi Ministarstvu predlog da se što pre, pri Vladi, oformi počasni Odbor za obeležavanje ovog jubileja. Pored toga, Savet je odlučio da predloži Ministarstvu da unese ovaj datum u kalendar obeležavanja značajnih događaja.

Širi izveštaj o Petnaestoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

10. januar 2013.

U sredu, 9. januara 2013. godine održana je Četrnaesta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Sednici su, na poziv predsednika Saveta, prisustvovali državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Miroslav Tasić i Slavica Trifunović, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju, evropske integracije i projekte.

Pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju, evropske integracije i projekte Slavica Trifunović iscrpno je informisala članove Saveta o državnom programu proslave povodom 1700. godišnjice Milanskog edikta i pozvala ih da svojim sugestijama doprinesu obogaćivanju ove značajne svečanosti. Pojedini članovi Saveta izneli su ozbiljne primedbe na neke od elemenata proslave i ponudili niz predloga čija bi primena znatno poboljšala kvalitet programa. Slavica Trifunović je objasnila da je odbor za organizaciju proslave imao vrlo malo vremena da pripremi svečanost i najavila da će sve primedbe i predlozi koje je Savet izneo biti razmotreni i, ukoliko se to pokaže kao moguće, primedbe će biti uvažene, a pojedini predlozi i prihvaćeni.

Savet je jednoglasno prihvatio predlog predsednika Saveta Duška Paunkovića da Vesna Injac Malbaša, nakon isteka jednogodišnjeg mandata, nastavi da obavlja dužnost zamenika predsednika Saveta.

Savet je na Četrnaestoj sednici usvojio informaciju člana Saveta Milice Todorović o modelima kulturne politike i doneo odluku da se rasprava o ovoj temi nastavi na narednim sednicama Saveta – do usvajanja adekvatnog modela.

Na sednici je usvojena odluka o tome da se Ministarstvu uputi predlog o formiranju radne grupe koja bi izradila nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi. Radnu grupu bi činili predstavnici Saveta, predstavnici Ministarstva i pravnici iz Ministarstva. Za predstavnike Saveta u radnoj grupi izabrani su Vesna Injac Malbaša, Žarko Dragojević i Duško Paunković.

U okviru rasprave o Strategiji razvoja kulture članovi Saveta su izneli utiske o radnom tekstu Strategije, koji im je uručen na prethodnoj, Trinaestoj sednici. Državni sekretar Miroslav Tasić obavestio je članove Saveta da je u međuvremenu Ministarstvo poverilo doktoru Zoranu Avramoviću da sačini skraćenu radnu verziju Strategije, koja će biti dostavljena članovima Saveta u najskorije vreme. Savet je odlučio da se rasprava o Strategiji nastavi na sledećoj sednici, nakon što se članovi Saveta upoznaju sa skraćenom verzijom Strategije.

Državni sekretar Miroslav Tasić je obavestio članove Saveta o tome da je formirana Komisija za dodelu statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja i da bi Savet na sledećoj, Petnaestoj sednici mogao početi postupak davanja mišljenja za status ustanove kulture od nacionalnog značaja.

Na predlog člana Saveta Isidore Žebeljan, Savet je jednoglasno podržao odluku SANU da se 2014. godine obeleži stogodišnjica smrti Stevana Mokranjca, jednog od najvećih srpskih kompozitora, oca srpske klasične muzike. Zbog značaja ovog jubileja, koji je SANU prijavila na konkurs UNESKO-a za obeležavanje značajnih godišnjica svetske kulturne baštine, Savet je odlučio da uputi Ministarstvu predlog da se što pre, pri Vladi, oformi Odbor za organizaciju ove manifestacije, koji će blisko sarađivati s Nacionalnim savetom za kulturu.

Širi izveštaj o Četrnaestoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

5. decembar 2012.

U sredu, 5. decembra 2012. godine održana je Trinaesta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Sednici je, na poziv predsednika Saveta, prisustvovao državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Miroslav Tasić. Državni sekretar je obavestio članove Saveta o rezultatima Ministarstva kulture i informisanja u radu na predlogu Strategije razvoja kulture Republike Srbije i pozvao Savet da se uključi u izradu predloga Strategije.

Savet je na sednici raspravljao o teškoćama koje prate primenu Zakona o kulturi i konstatovao da je neophodno započeti rad na Izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Predložio je Ministarstvu niz mera koje bi u segmentu koji obuhvata reprezentativna umetnička udruženja i instituciju samostalnog umetnika zaustavile razvoj negativnih tendencija i koje bi omogućile nesmetano funkcionisanje ovih bitnih subjekata kulture u prelaznom periodu – dok se ne donese Zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi i dok se u njemu ne definišu trajna sistemska rešenja za njih. Na sednici je odlučeno da Savet podseti Ministarstvo na neophodnost donošenja Zakona o pozorištu i da predloži formiranje radne grupe u čijem sastavu bi bili predstavnici Ministarstva i Saveta i koja bi sačinila predlog tog zakona.

Savet je raspravljao o modelima kulturne politike i usvojio je Prioritete delovanja u kulturi za period 2013. – 2017. koje će u vidu predloga uputiti Ministarstvu.

Širi izveštaj o Trinaestoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

16. novembar 2012.

Saopštenje za javnost Nacionalnog saveta za kulturu
povodom predloženog budžeta za kulturu

Nacionalni savet za kulturu smatra predloženi budžet za kulturu od 0,62% ukupnog budžeta republike Srbije nedopustivo malim i poziva sve nadležne organe da preduzmu mere kako bi se zaustavila tendencija njegovog stalnog smanjivanja. Činjenica da Srbija izdvaja za kulturu četiri puta manje nego druge zemlje u regionu jasno ukazuje na to da je odnos nadležnih političkih struktura prema kulturi pogrešan. Kultura je osnov identiteta jedne zemlje i svih naroda koji žive u njoj. A stalno smanjivanje budžeta za kulturu znači da politika ne razume fundamentalnu ulogu kulture i da je spremna da rizikuje gubitak nacionalnog identiteta. Zemlja koja nema vidljiv kulturni profil ne može da računa ni na ravnopravnost sa svetom, niti na poštovanje svojih građana. Kultura je temelj na kojem počivaju i civilizacija i sve njene tekovine, pa prema tome ona nije ni luksuz ni hir. Nacionalni savet za kulturu zahteva od vlasti da ne izlažu Srbiju tužnoj sudbini zemlje koja je ukinula sopstvenu kulturu.

 

8. novembar 2012.

U sredu, 7. novembra 2012. godine održana je Dvanaesta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Sednici je, na poziv predsednika Saveta, prisustvovao državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Miroslav Tasić. Državni sekretar je obavestio članove Saveta o koracima koje je Ministarstvo preduzelo kako bi omogućilo Savetu da nesmetano radi i da u punoj meri ostvaruje svoje zadatke i ciljeve, definisane Zakonom o kulturi.

Savet je na sednici, u sklopu priprema za rad na Strategiji razvoja kulture Republike Srbije, raspravljao o prioritetima delovanja u kulturi. Odlučeno je da se usaglašen spisak prioriteta, nakon dogovora o modelima kulturne politike, o kojima Savet treba da raspravlja na sledećoj sednici, u vidu predloga uputi Ministarstvu kulture i informisanja. Zaključci koje Savet usvoji o prioritetima delovanja u kulturi i o modelu kulturne politike poslužiće kao polazište u radu na Strategiji, čiji bi nacrt, prema dogovoru, Ministarstvo moglo dostaviti Savetu na razmatranje u najbliže vreme.

Širi izveštaj o Dvanaestoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

4. oktobar 2012.

U sredu, 3. oktobra 2012. godine, održana je Jedanaesta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Sednici su, u svojstvu gostiju, prisustvovali ministar kulture i informisanja Bratislav Petković, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Miroslav Tasić, specijalni savetnik ministra kulture i informisanja Vilibald Erić, specijalni savetnik ministra kulture i informisanja Slavica Kezunović i savetnik u Kabinetu ministra kulture i informisanja Ivana Janjić.

Pre početka sednice ministar je pozdravio članove Saveta, poželeo im uspešan rad, izrazio nadu da će Ministarstvo i Savet tesno i dobro sarađivati na izvršavanju zajedničkih zadataka i obećao Savetu pomoć Ministarstva. Nakon toga je zamolio državnog sekretara da, u ime Ministarstva, tokom sednice odgovara članovima Saveta na eventualna pitanja i, zbog obaveza, zajedno sa Vilibaldom Erićem napustio sednicu.

Na dnevnom redu sednice, između ostalog, bili su usvajanje Programa rada Nacionalnog saveta za kulturu za period oktobar 2011 – oktobar 2012, kao i modaliteti saradnje između Ministarstva i Saveta. Nakon kraće rasprave i nakon što su u Predlog programa rada unesene sugestije članova Saveta iznete i prihvaćene na samoj sednici, Savet je jednoglasno usvojio Program rada Nacionalnog saveta za kulturu za period oktobar 2011. – oktobar 2012.

Posle toga je otvorena rasprava o ulozi Saveta u postupku dodele statusa Ustanove kulture od nacionalnog značaja. Državni sekretar Miroslav Tasić je izvestio članove o rezultatima javnog poziva za ovaj status i nakon kraće rasprave predstavnici Ministarstva i članovi Saveta složili su se da bi posao na davanju mišljenja o ovom statusu mogao, što se tiče Saveta, biti završen u roku od dva meseca pošto Savet dobije predmetni materijal vezan za ovaj status, s tim što bi Ministarstvo obezbedilo Savetu sve uslove za rad i tehničku pomoć u ovom postupku.

Predstavnici Ministarstva i članovi Saveta složili su se da Ministarstvo dostavi Savetu tekst predloga Strategije razvoja kulture Republike Srbije do 1. decembra 2012. Nakon čega bi Savet započeo rad na ovom dokumentu. Na sednici je bilo reči i o drugim vidovima saradnje između Ministarstva i Saveta, i oko tema koje su pokrenute postignuta je načelna saglasnost. Savet je prihvatio poziv Ministarstva da ubuduće održava sednice u zgradi Ministarstva, a Ministarstvo se obavezalo da obezbedi tehničke uslove za održavanje sednica.

Sednica je protekla u konstruktivnom tonu i na njoj su postavljeni temelji saradnje Ministarstva i Saveta u narednom periodu, u kojem pred Ministarstvom i Savetom, pored pomenutih, stoje i brojni drugi zajednički poslovi i zadaci.

Dogovoreno je da predstavnici Ministarstva ubuduće, po potrebi i na poziv, prisustvuju sednicama Saveta kako bi se saradnja između Ministarstva i Saveta učinila neposrednijom i kako bi se izbegle eventualne smetnje koje bi mogle nastati zbog nepotpune i neblagovremene informisanosti neke od strana, kao i, nužno povezanog s njom, zakasnelog reagovanja na aktuelne teme.

Širi izveštaj o Jedanaestoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

17. septembar 2012.

Između 10. i 17. septembra 2012. godine održana je Treća elektronska sednica Nacionalnog saveta za kulturu.

Na sednici je usvojena odluka o smanjenju kvoruma. Pošto Savet radi u nepotpunom sastavu, odlučeno je da do izbora novih članova za kvorum na sednicama Saveta bude neophodno prisustvo devet članova i da za usvajanje odluka bude dovoljno devet glasova. Pored pomenute odluke, na sednici su usvojeni i Izveštaj o radu Nacionalnog saveta za kulturu za period jul 2011 – jul 2012. i izveštaj i zaključci Marine Nešković o stanju u oblasti zaštite kulturnog nasleđa.

Širi izveštaj o Trećoj elektronskoj sednici nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji)

 

13. septembar 2012.

U sredu, 12. septembra 2012. godine ministar kulture i informisanja Bratislav Petković primio je delegaciju Nacionalnog saveta za kulturu. Sastanku, koji je zakazan na inicijativu Saveta, prisustvovali su ministar Bratislav Petković, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Miroslav Tasić i šef kabineta ministra kulture i informisanja Miroslav Janković, s jedne strane, i s druge, u ime Saveta, predsednik Saveta Duško Paunković i članovi radne grupe za statusna pitanja – Ivana Stefanović, Dušan Otašević i Slobodan Vujović.

Delegacija Saveta je predočila Ministru i njegovim saradnicima probleme s kojima se Savet suočava u svom radu i predložila načine njihovog rešavanja. Ministar i njegovi saradnici su se složili da je neophodno otkloniti smetnje koje otežavaju rad Saveta i ponudili pomoć u njihovom otklanjanju. Obe strane su konstatovale da treba intenzivirati saradnju između Ministarstva i Saveta. Delegacija Saveta je u razgovoru istakla poslove koji stoje pred Savetom i Ministarstvom i kojima treba pristupiti u najskorije vreme. Pre svega, reč je o Strategiji razvoja kulture Republike Srbije, dodeli statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja i dodeli statusa istaknutog umetnika, odnosno stručnjaka u kulturi. Pored toga, delegacija Saveta je naglasila da se pojedine odredbe Zakona o kulturi u praksi pokazuju kao nedovoljno jasne i da bi ih trebalo precizirati kako bi se omogućila nesmetana primena Zakona. Delegacija je pozvala Ministarstvo da pokrene postupak razrešenja dva člana Saveta koji su podneli ostavku i da predloži nove članove iz reda čiji su predstavnici bili bivši članovi.

Ministar Petković i njegovi saradnici izrazili su želju da se bliže upoznaju s radom Saveta, i predsednik Saveta Duško Paunković ih je pozvao da prisustvuju narednoj sednici Saveta, koja će se održati 3. oktobra 2012.

Obe strane su zaključile da je sastanak bio koristan i izrazile zadovoljstvo zbog toga što je započet dijalog između Ministarstva i Saveta.

 

6. septembar 2012.

U sredu 5. septembra 2012. godine održana je Deseta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Na sednici je izabran novi predsednik Saveta – Duško Paunković. Dušan Otašević, koji je vršio funkciju predsednika Saveta od septembra 2011. do septembra 2012, iz ličnih razloga se povukao s položaja po isteku jednogodišnjeg mandata, predviđenog Poslovnikom o radu Nacionalnog saveta za kulturu, Na njegov predlog Savet je jednoglasno izabrao Duška Paunkovića za novog predsednika Saveta. Pored izbora novog predsednika, na dnevnom redu Desete redovne sednice Saveta bili su i rasprava o godišnjem izveštaju o radu Saveta, koji Savet podnosi Narodnoj skupštini i informacija o stanju u zaštiti kulturnog nasleđa (izveštač: Marina Nešković). Dva člana Saveta podnela su ostavku na članstvo u Savetu: Muhedin Fijuljanin, koji zbog imenovanja na položaj državnog sekretara u ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ne može više da obavlja dužnost člana Saveta i Gordana Komad Arsenijević, koja je onemogućena da učestvuje u radu Saveta zbog povećanog obima profesionalnih obaveza.

Savet se saglasio da, povodom situacije sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka, izda sledeće saopštenje:

Oslanjajući se na informacije iz medija po kojima Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka preti ukidanje, Savet je na Desetoj redovnoj sednici NSK, održanoj 5. septembra 2012. zaključio da Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, kao ustanova od velikog kulturnog značaja za Republiku Srbiju treba da nastavi sa radom.

Širi izveštaj o Desetoj redovnoj sednici Saveta nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

5. jul 2012.

U sredu, 4. jula 2012. godine održana je Deveta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Na dnevnom redu sednice bili su: tekuća pitanja vezana za rad Saveta i koraci koje Savet treba da preduzme nakon stupanja na snagu Pravilnika o kriterijumima za sticanje statusa istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stručnjaka u kulturi. Savet je raspravljao i o stanju u društvu i, pre svega, u kulturi posle izbora i tim povodom izdao sledeće saopštenje:

Nacionalni savet za kulturu izražava čuđenje i zabrinutost zbog toga što u predizbornoj kampanji nijedna stranka nije pominjala kulturu. To govori o tome da bi, bez obzira na ishod izbora, kultura ostala na margini interesovanja političke elite. Savet smatra da se ne sme dozvoliti da ekonomska kriza izvrši dalju eroziju u oblasti kulture. Savet ponovo naglašava da ministarstvo nadležno za kulturu u novom sastavu vlade treba da ostane poseban resor. Zabrinutost Saveta potiče od činjenice da se u pregovorima o formiranju vlade nijednom rečju ne pominje ministarstvo kulture. Nacionalni savet za kulturu od nove vlade traži da uđe u hitan dijalog sa učesnicima u kulturnom životu, predstavnicima institucija kulture i svim relevantnim subjektima u kulturi. Savet očekuje da će novi ministar kulture biti ličnost sa velikim integritetom i ugledom u stručnoj i kulturnoj javnosti.

Širi izveštaj o Devetoj sednici nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji)

 

18. jun 2012.

U „Službenom glasniku RS“ br. 58/12, 14. juna 2012. godine, objavljen je Pravilnik o kriterijumima za sticanje statusa istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stručnjaka u kulturi, koji, na predlog Nacionalnog saveta za kulturu, donosi Ministar kulture, informisanja i informacionog društva.

Tekst Pravilnika nalazi se u rubrici Dokumenta.

 

8. jun 2012.

U sredu, 6. juna 2012. godine održana je Osma redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu. Na dnevnom redu sednice bili su: tekuća pitanja vezana za rad Saveta, novootvoreni sajt NSK, Pravilnik o kriterijumima za sticanje statusa istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stručnjaka u kulturi i stanje u srpskoj kinematografiji. Savet je raspravljao i o stanju u društvu i, pre svega, u kulturi posle izbora i tim povodom usvojio sledeće stavove:

  • Savet se zalaže da Ministarstvo kulture i informisanja ostane zaseban resor.
  • Savet očekuje da budući ministar kulture bude ličnost od velikog ugleda i integriteta.
  • Savet očekuje da procenat izdvajanja iz budžeta za kulturu bude viši nego prethodne godine uprkos teškim ekonomskim prilikama.

Širi izveštaj o Osmoj sednici nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

28. maj 2012.

Nacionalni savet za kulturu je između 23. maja 2012. godine i 28. maja 2012. godine održao Drugu elektronsku sednicu, na kojoj je usvojio tekst Predloga pravilnika o kriterijumima za sticanje statusa istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stručnjaka u kulturi koji je Republički sekretarijat za zakonodavstvo, nakon izvršene pravno-tehničke redakcije, dostavio Savetu.

 

23. maj 2012.

Na Drugom programu radio Beograda 23. maja 2012. emitovana je emisija Radiovizor posvećena Nacionalnom savetu za kulturu. Gost emisije bio je urednik sajta Nacionalnog saveta za kulturu Duško Paunković. On je, odgovarajući na pitanja urednice Radiovizora Tamare Krstić, upoznao slušaoce sa načelnim zadacima i ciljevima Saveta, kao i sa dosadašnjim aktivnostima ovog tela. Neposredan povod za gostovanje člana Saveta u Radiovizoru bilo je postavljanje na mrežu sajta Nacionalnog saveta za kulturu – 8. maja 2012.

 

Večernje novosti 20. mart 2012.
D. Matović

 Dušan Otašević, Duško Paunković i Nikola Šeatović
Dušan Otašević, predsednik i članovi Saveta za kulturu Duško Paunković i Nikola Šeatović


ČEGA god se prihvatimo nailazimo na naizgled nerešive probleme, započinje razgovor za "Novosti" Dušan Otašević, predsednik Nacionalnog saveta za kulturu.

Osnovano gotovo pre deset meseci, ovo telo, čiji je zadatak da daje mišljenje o stanju u kulturi i predloge za kreiranje kulturne politike, tek polako ulazi u posao. Još nema svoje prostorije, pa se članovi jednom mesečno sastaju u konferencijskoj sali u SIV 3. Te sednice se tonski snimaju. Nedavno su dobili elektronsku adresu, a u toku je otvaranje sajta.

-Zasad nemamo ozbiljne instrumente da rešimo nagomilane poteškoće - objašnjava Otašević. - Sve se svodi na pokušaje. Budući da je Savet glomazno telo od 19 članova, formirali smo nekoliko radnih grupa koje se bave konkretnim pitanjima.

Dramatično je, smatra naš sagovornik, u svim oblastima kulture. Pre svega jer je malo novca.

PRESTONICA BEZ MUZEJA

Beograd se sprema da konkuriše za prestonicu kulture 2020. godine - kaže Dušan Otašević.

- Kako će to biti moguće ako ima dva zatvorena muzeja, a polovina je u takvom stanju da uopšte ne znamo šta rade. Mi ćemo to pitanje postaviti. Savet nema mogućnost da naređuje, ali može da izvrši pritisak.

- Budžet Ministarstva kulture je smanjen, tako da, i pored najbolje volje, ne može da podmiri sve potrebe - kaže Otašević. - Predložićemo da svi koji ulažu u kulturu budu oslobođeni poreza. Od takvog zakona oni bi imali praktičnu korist, ali i celokupna kultura naše zemlje, što je za nas mnogo važnije.

U toku je i izrada strategije za razvoj kulture. Urađena je samo radna verzija dokumenta koji treba da usmerava našu kulturu u narednih 20 godina.

- Poseban segment odnosiće se na zaštitu spomeničkog nasleđa na Kosovu i Metohiji - kaže Otašević.

Savet daje i mišljenje o tome koje institucije zaslužuju da budu od nacionalnog značaja. Već je donet podzakonski akt kojim su propisani uslovi, a uskoro će biti raspisan konkurs. O tome koje će ustanove moći da uz svoj naziv napišu da su od nacionalnog značaja, konačnu odluku doneće Vlada. Kako objašnjava Nikola Šeatović, sekretar Saveta, ustanove koje je osnovala Republika Srbija finansiraće se i dalje iz republičkog budžeta, dok će ostale koje dobiju ovaj status imati prednost prilikom finansiranja programa iz državne kase.

MANDAT

MANDAT Nacionalnog saveta za kulturu traje pet godina. U njemu su, pored predsednika Dušana Otaševića i Mileta Prodanović, Vesna Injac Malbaša, Milica Todorović, Dušan Kovačević, Marina Nešković, Duško Paunković, Aleksandar Denić, Slobodan Vujović, Miro Vuksanović, Egon Savin, Gordana Komad Arsenijević, Karolj Viček, Muhedin Fijuljanin, Goran Paskaljević, Isidora Žebeljan, Miroslav Mogorović, Ivana Stefanović i Žarko Dragojević.

Među konkretnim zadacima Nacionalnog saveta je i dodeljivanje statusa istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stručnjaka u kulturi. Samostalnim umetnicima koji steknu ovo zvanje doprinosi će biti uplaćivani iz republičkog budžeta, a ne iz opštinskog, kao do sada. Biće to i počasno zvanje koje će verovatno uticati i na dobijanje nacionalne penzije.

Prevodilac Duško Paunković, član Saveta, smatra da su kriterijumi za dobijanje statusa istaknutog umetnika - visoki.

- Ne želimo da dođemo na udar kritike, kao komisija za dodelu nacionalnih penzija - kaže on. 

- Da bi neko postao istaknuti umetnik, minimalni uslov je da te kriterijume ispuni, ali oni nisu jedina garancija. Estrada se ne može tretirati na isti način kao druge umetnosti. Ipak, biće moguće da se i estradnom umetniku dodeli ovaj status, ali to što radi moraće da bude stvarno izuzetno.

CENTAR ZA MUZIKU

DA bi bili operativniji, u Savetu su formirali nekoliko radnih grupa. Iz radne grupe u kojoj su Ivana Stefanović i Isidora Žebeljan stigao je predlog za formiranje centra za muziku kako bi se sačuvali dragoceni notni zapisi i rukopisi koji propadaju.

Izvor:
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:371592-Nacionalni-savet-za-kulturu-Svi-na-konkurs

 

 Vrh strane