Naslovna » Aktuelno

Aktuelno

15. decembar 2016.

SAOPŠTENјE NACIONALNOG SAVETA ZA KULTURU POVODOM UGROŽAVANјA
GRAĐANSKIH PRAVA SAMOSTALNIH UMETNIKA


Uprkos tome što je Zaštitnik građana, u svom Zaklјučku (13-6-1232/16. del. br. 9326, 16. mart 2016.), utvrdio propuste u radu Ministarstva kulture i informisanja i Grada Beograda na štetu ostvarivanja prava građana i saglasno članu 31. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana, uputio preporuku organima radi otklanjanja uočenih nedostataka u radu, kao i u cilјu unapređenja ostvarivanja prava građana i sprečavanja sličnih propusta u budućnosti”, uprkos tome što je „suprotno načelima vladavine prava i pravne sigurnosti da više godina u pravnom prometu dejstvo proizvode odredbe koje nejasno, nedorečeno i na različite načine uređuju isto pravno pitanje, odnosno pravno pitanje uopšte ne uređuju prepuštajući organima da pravnu prazninu popunjavaju praksom (radom) koja nema adekvatno normativno uporište”, kao i činjenici da su „organi uprave dužni da u obavlјanju svojih poslova postupaju zakonito, efikasno, blagovremeno i u skladu sa obavezom da strankama u postupku omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese” – država, preko svojih organa vlasti, nastavlјa da ugnjetava jednu kategoriju građana – samostalne umetnike. Naime, posle tri godine, Poreska uprava ponovo na adrese samostalnih umetnika šalјe opomene u kojima se samostalnim umetnicima nalaže da odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene, izmire dugovanja za doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje. Nacionalni savet za kulturu podseća na činjenicu da samostalni umetnici nisu odgovorni za nastanak duga za koji ih Poreska uprava tereti i da je dug, u najvećoj meri, nastao zbog toga što je grad Beograd, odnosno lokalna samouprava, koja, prema Zakonu o kulturi, izmiruje obaveze samostalnih umetnika za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, godinama uplaćivala sredstva za to osiguranje s velikim zakašnjenjem, zbog čega je Poreska uprava samostalnim umetnicima knjižila dug i obračunavala kamate na taj dug.

Krajem 2013, kada je Poreska uprava prvi put počela da šalјe opomene samostalnim umetnicima, Nacionalni savet za kulturu, Odbor za kulturu i informisanje Skupštine RS i Asocijacija umetničkih udruženja pokrenuli su inicijativu da se problem duga samostalnih umetnika reši. Pozvali su Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo finansija, Poresku upravu i Sekretarijat za kulturu grada Beograda da se uklјuče u rešavanje ovog pitanja, i, uprkos odricanju od odgovornosti pojedinih državnih organa i prebacivanju nadležnosti sa organa na organ, načinjeni su neki koraci u pravcu nalaženja rešenja. Ako ništa drugo, Poreska uprava je, u očekivanju rezultata, obustavila slanje opomena i odustala od naplate svojih potraživanja preko blokade računa samostalnih umetnika. Nažalost, organima vlasti je ponestalo rešenosti da se pozabave ovim pitanjem do kraja, i inicijativa Nacionalnog saveta za kulturu, Odbora za kulturu i informisanje Skupštine RS i Asocijacije umetničkih udruženja ostala je da visi u vazduhu, da bi s vremenom, usled promene u političkim prilikama – Skupština je raspuštena, raspisani su izbori, dugo se čekalo na formiranje Vlade, bila zaboravlјena. Odbor za kulturu Skupštine RS nije više postojao, Vlada je bila tehnička, i Nacionalni savet za kulturu i Asocijacija umetničkih udruženja nisu imali kome da se obrate sa zahtevom da se, uprkos političkim promenama, uspostavi kontinuitet u pronalaženju rešenja za problem koji samostalni umetnici imaju zbog toga što su „Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Beograd načinili propuste u radu“ (Zaklјučak Zaštitnika građana 13-6-1232/16. del. br. 9326, 16. mart 2016).

Pošto su najzad sve državne strukture upotpunjene i formirane, Nacionalni savet smatra da ne postoji više nijedna prepreka za to da se najzad dođe do održivog rešenja za pomenuti problem. Nacionalni savet za kulturu poziva Ministarstvo kulture i informisanja da u međuvremenu, dok se održivo rešenje ne nađe, zatraži od Ministarstva finansija da odustane od najavlјene prinudne naplate od samostalnih umetnika dugovanja nastalih po osnovu doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje. Nacionalni savet za kulturu smatra da ova mera – prinudna naplata, ukoliko se sprovede u skladu s najavom, može dovesti do nesagledivih posledica po nacionalnu kulturu. Nacionalni savet podseća na činjenicu da kultura u Srbiji u velikoj, ako ne i u najvećoj meri počiva upravo na radu samostalnih umetnika i da su, između ostalog, upravo njihova dela – ono što ovu zemlјu čini prepoznatlјivom i jedinstvenom na kulturnoj mapi čovečanstva. Nacionalni savet skreće pažnju javnosti na nedalekovidu i licemernu poziciju države, koja ne pokazuje nikakvu brigu prema uslovima u kojima ti lјudi žive i rade i prema njihovim osnovnim građanskim pravima, ali u isto vreme ne preza od toga da u marketinške svrhe, kada smatra da to doprinosi pobolјšanju slike o njoj, upotreblјava rezultate njihovog rada onda kada ti rezultati, bez ikakve državne podrške i pomoći i isklјučivo zahvalјujući ličnom trudu i talentu samih umetnika, steknu međunarodno priznanje.

 

19. septembar 2016.

Saopštenje za javnost Nacionalnog saveta za kulturu

Nacionalni savet za kulturu održao je 16. septembra 2016. godine svoju četrdeset devetu redovnu sednicu kojoj je prisustvovao i Ministar za kulturu i informisanje u Vladi Republike Srbije, gospodin Vladan Vukosavljević sa saradnicima.

Predsednik i članovi NSK su, u kratkim crtama, obavestili Ministra o aktivnostima koje je Savet preduzimao u prethodnom periodu obavljajući svoje obaveze propisane Zakonom o kulturi.

Bilo je govora o naporima da se dođe do Nacionalne strategije u kulturi, dokumenta bez kojeg je nazamislivo uspešno sprovođenje zakona, kako onog krovnog Zakona o kulturi, tako i onih koji regulišu pojedine oblasti; istaknuto je nepostojanje zakona o pozorištu kao i problemi koji proizilaze iz te činjenice; ukazano je i na pogubne odredbe više zakona iz drugih oblasti koji u velikoj meri ometaju normalno delovanje u domenu kulture a kakav je zakon koji reguliše oblast restitucije ili zakon koji se odnosi na javne nabavke; bilo je reči o još nerešenom problemu samostalnih umetnika kao i drugim brojnim otvorenim pitanjima koja opterećuju kulturu.

Na sva ova, kao i mnoga druga nerešena pitanja, NSK je pravovremeno ukazivao.

Sadašnjem sastavu NSK je početkom leta istekao mandat ali će on, u skladu sa Zakonom, nastaviti rad dok se ne konstituiše novi. NSK veruje da će novi sastav imati adekvatne uslove za rad, za šta se dosadašnji sastav borio tokom svog petogodišnjeg mandata.

 

SOPŠTENJE NACIONALNOG SAVETA ZA KULTURU

sa sednice održane 13. maja 2016. godine

Nacionalni savet za kulturu je na svojoj četrdeset sedmoj sednici, održanoj 13. maja 2016. godine razmatrao položaj samostalnih umetnika i probleme vezane za njihovo pravo na sticanje penzije i ostvarivanje zdravstvene zaštite. Sednici su, na poziv predsednika Nacionalnog saveta Milete Prodanovića, prisustvovali predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva kulture i informisanja, Poreske uprave, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda PIO, Asocijacije umetničkih udruženja i Koordinacionog odbora umetničkih udruženja. Pošto se upoznao sa stavovima pozvanih predstavnika državnih institucija i umetničkih udruženja i saslušao tumačenja zaključaka Vlade vezanih za tri kategorije samostalnih osiguranika i pojedinih propisa iz oblasti penzijskog osiguranja, Nacionalni savet je konstatovao da je Zaključak Vlade od 27. aprila 2016. godine, iako donet sa velikim zakašnjenjem, bio neophodan, jer je njime samostalnim umetnicima omogućeno da privremeno overavaju zdravstvene knjižice pod određenim uslovima, ali njime nije rešeno pitanje duga za doprinose za zdravstveno osiguranje i kamata na taj dug, zbog kog je samostalnim umetnicima i bilo ukinuto pravo na zdravstvenu zaštitu, niti pitanje prava na sticanje penzije, koje je ugroženo – isto tako zbog duga i kamata na dug, ali u ovom slučaju za penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovom merom su samostalni umetnici izjednačeni u pravima sa preduzetnicima i poljoprivrednicima, ali ona ne uzima u obzir specifičnosti ove kategorije poreskih obveznika. Dug za doprinose koji oni imaju na svojim računima u Poreskoj upravi nije nastao – kao kod preduzetnika i poljoprivrednika – zbog toga što oni sami nisu uplaćivali sredstva za doprinose, već, u najvećoj meri, zbog toga što je lokalna samouprava, u ovom slučaju grad Beograd, koja, u skladu sa zakonom, izmiruje doprinose za njih, kasnila sa uplatama akontacija za doprinose za zdravstveno i penzijsko osiguranje. Jedan deo duga, kod malog broja samostalnih umetnika, nastao je zbog toga što su ti umetnici u pojedinim godinama ostvarivali zaradu veću od one na koju se, po zakonu, plaća minimalna osnovica za doprinose i nisu sami pokrivali razliku između akontacionih zaduženja za minimalnu osnovicu, koje je izmirivala lokalna samouprava, i zaduženja po konačnom rešenju, koje im je po isteku kalendarske godine dostavljala Poreska uprava.

Pošto samostalni umetnici ne mogu trajno rešiti pitanje prava na penziju i zdravstvenu zaštitu ukoliko se ne izmiri dug za doprinose na njihovim računima u Poreskoj upravi, Nacionalni savet konstatuje da je neophodno da Ministarstvo finansija i Poreska uprava utvrde strukturu duga za doprinose samostalnih umetnika, odnosno da utvrde koliki deo duga je nastao zbog toga što je lokalna samouprava kasnila sa izmirivanjem akontacionih zaduženja za doprinose, a koliki zbog toga što pojedini samostalni umetnici nisu pokrivali razliku između akontacionog i konačnog zaduženja. Nakon što se utvrdi visina duga za koju je odgovorna lokalna samouprava, neophodno je da Ministarstvo kulture i informisanja, kao organ koji je nadležan za samostalne umetnike i koji, preko reprezentativnih udruženja, kojima je poverilo taj posao, dodeljuje status osiguranika ovoj kategoriji poreskih obveznika, i Sekretarijat za kulturu grada Beograda pronađu način da se obezbede sredstva za izmirivanje pomenutog duga i kamata na njega.

Nacionalni savet smatra da se problem sa doprinosima samostalnih umetnika nedopustivo dugo ne rešava i da je njegovo rešenje moguće i lako dostižno uz postojanje političke volje, koja, kako se pokazuje, već dugi niz godina izostaje. Nacionalni savet podseća na činjenicu da kultura u Srbiji u velikoj, ako ne i u najvećoj meri počiva upravo na radu samostalnih umetnika i da su, između ostalog, upravo njihova dela – ono što ovu zemlju čini prepoznatljivom i jedinstvenom na kulturnoj mapi čovečanstva. U tom svetlu posebno zabrinjava nemar koji država i njene strukture pokazuju prema osnovnim pravima tih ljudi, prema uslovima u kojima oni žive i rade, a, u krajnjem ishodu, i prema rezultatima njihovog rada. Na kraju, Nacionalni savet skreće pažnju javnosti na zbunjujuću činjenicu da država pri tome rado koristi u promotivne svrhe umetnička dela koja steknu međunarodno priznanje i, mada ničim nije doprinela njihovom nastanku, prikazuje ih kao bezmalo državni projekat ili u najmanju ruku projekat nastao uz svesrdnu državnu pomoć.

 

11. april 2016.

SOPŠTENјE NACIONALNOG SAVETA ZA KULTURU

Nacionalni savet za kulturu je na svojoj 46. redovnoj sednici razmatrao i stanje u oblasti zaštite autorskih i srodnih prava u Republici Srbiji. Konstatovao je da u ovoj važnoj oblasti vladavine prava preovlađuje potpuni haos i nelojalnost. Ovo se pre svega odnosi na zaštitu autorskih prava filmskih autora ( moralnih i imovinskih) čije je delo od strane starih i novih pružalaca audio-vizuelnih medijskih uslugai kablovskih operatora na udaru beskrupulozne i nekontrolisane eksploatacije. Moralna se prava narušavaju time što se emituju oštećene ili istrošene kopije, a imovinska ( individualna i kolektivna ) time što se u sistemu nadoknade za korišćeno delo autori ili njihovi naslednici u potpunosti isklјučuju. Ovo se posebno odnosi na zaštitu kolektivnih autorskih prava, gde je stanje i najgore, s obzirom da je ova prava prema zakonu moguće zaštititi samo putem organizacije koja se isklјučivo time bavi, a koja u Srbiji još uvek ne postoji. Svi napori filmskih autora da se ona osnuje do sada nisu urodili plodom bilo zbog razjedinjenosti filmske scene, bilo odugovlačenja Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije da jednoj već osnovanoj organizaciji izda dozvolu za rad. Zbog toga pozivamo filmske autore i njihove naslednike da po ovom pitanju što pre usaglase stavove, a Zavod za intelektualnu svojinu svojom ekspeditivnošću pomogne što bržem početku rada ove organizacije, bez koje je nemoguće zaštiti kolektivna autorska prava fiklmskih autora. Savet napominje da je prema odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima u slučajevim blokade ili nefunkcionisanja sistema kolektivne zaštite imovinskih prava autora i njihovih naslednika i Vlada Republike Srbije u obavezi da se uklјuči u rešavanje ovog problema.

 

07. mart 2016.

SOPŠTENјE NACIONALNOG SAVETA ZA KULTURU

Usvojeni tekst Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi sadrži veliki broj loših rešenja, koja su mogla biti izbegnuta da su Ministarstvo kulture i informisanja i poslanici vladajuće koalicije pokazali više sluha za sugestije stručne javnosti i da su prihvatili makar neke od amandmana koje su predložile poslaničke grupe.

Nacionalni savet za kulturu je, u skladu sa svojom zakonskom ulogom, u više navrata nudio Ministarstvu pomoć u pisanju pojedinih odredbi Zakona i redovno je, putem medija i preko sajta, obaveštavao javnost o svojim aktivnostima na tom planu.

Ovom prilikom Nacionalni savet ukazuje na jednu posebno opasnu odredbu novog Zakona, koja svojom potpunom neopravdanošću i proizvolјnošću podriva temelјe na kojima počiva kultura i obesmišlјava njene osnovne pojmove.

U članu 58 (član 30. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi), u kojem se određuje pojam „umetnik”, novi Zakon, iz nepoznatih razloga, proglašava umetnicima prevodioce stručnih tekstova. Pošto se pomenuti prevodioci, kao što njihov naziv govori, bave prevođenjem naučnih i stručnih tekstova a ne umetničkih dela, oni nikako ne mogu biti umetnici. Iako ih administrativnim putem proglašava umetnicima, malo je verovatno da će Ministarstvo kulture i informisanja ikoga ubediti da su tekstovi koje oni prevode, to jest uputstva za tehničke uređaje, ugovori između kompanija, izvodi iz matičnih knjiga, pa i naučni radovi ̶ umetnička dela.

Nacionalni savet ne želi da ulazi u razloge zbog kojih je usvojena odredba kojom se zakonski osveštava jedna besmislica, ali skreće pažnju i šire i stručne javnosti i političkih struktura na proizvolјnost u zakonodavstvu koju je Ministarstvo kulture i informisanja pokazalo time što je predložilo Vladi Zakon u kojem se mogu naći odredbe poput ove. Nažalost, ta proizvolјnost nije ograničena na zbrku u pojmovima, ona ima dalekosežne posledice. Prevodioci naučnih i stručnih tekstova se bave važnim poslom, i ukazivanjem na zakonsku anomaliju Nacionalni savet ne želi da iskaže nepoštovanje ni prema njihovoj delatnosti niti prema njihovoj stručnosti. Ali oni, ma koliko bili stručni i profesionalni, nisu umetnici, kao što nisu umetnici ni drugi stručnjaci u kulturi, koji obavlјaju poslove iz člana 55b. novog Zakona (član 27. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi). Pomenuta odredba im, međutim, (i to samo njima, ali ne i drugim stručnjacima u kulturi) omogućava da pretenduju na mere kojima država, svesna da visoka umetnost ne može biti prepuštena tržištu, podstiče kreativnost i bavlјenje kulturom. Drugim rečima, Ministarstvo je izdvojilo jednu kategoriju stručnjaka u kulturi i dodelilo joj prava koja joj ne pripadaju. Zašto su prevodioci naučnih i stručnih tekstova proglašeni umetnicima, a pravnici, biznismeni i naučnici, koji pišu te tekstove, nisu proglašeni umetnicima ̶ pitanje je na koje Nacionalni savet za kulturu nije dobio suvisao odgovor od Ministarstva kulture i informisanja, a nije ga dobila ni javnost: pokušaji narodnih poslanika da od predstavnika Ministarstva saznaju kako je takav apsurd mogao biti dopušten u tekstu jednog zakona nisu imali efekta, a nisu ni mogli imati, pošto ne postoji argument kojim bi se opravdala administrativna kanonizacija očigledne neistine.

 

25. decembar 2015.

Pogled na stanje u kulturi na kraju 2015. godine

Na kraju kalendarske 2015, u trenutku donošenja budžeta za 2016. godinu, Nacionalni savet za kulturu (NSK) smatra da treba de se oglasi kraćom analizom situacije u kulturi u proteklom periodu.

Izvesni problemi na koje NSK ukazuje već duže vreme ponavlјaju se. Pre svih to je pitanje izrade Strategije kulturnog razvoja Republike Srbije. Nije poznato da je Ministarstvo kulture i informisanja (MKI), čija je to zakonska obaveza, ovu proceduru zaočelo. NSK žali što je sa ovom temom započeo svoj mandat pre četiri i po godine, što je u međuvremenu radio na dve radne verzije Strategije koje su kasnije povučene i što svoj mandat s istom temom i završava.

Dva značajna muzeja, Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej, koja su u rekonstrukciji veći broj godina, i dalјe ne rade.  

Muzej savremene umetnosti je proslavio svoju 50-godišnjicu osnivanja uz kordon policije koja ga je ”branila” od građana koji su se u tom povodu okupili. Samo mesec dana kasnije objavlјeno je da ni  Narodni muzej, za koji je rečeno da će biti otvoren na dan Narodnog muzeja u maju 2016, takođe neće biti otvoren u roku koji je bio definisan postavlјanjem satova.

Postavlјanje satova je bila greška. NSK smatra da su oni bili nepotrebni i da su iritirali jedan deo javnosti jer su govorili više o marketinškom krakteru akcije nego o suštinskoj posvećenosti temelјnoj rekonstrukciji dva muzeja.

Ministarstvo kulture nije ni do polovine decembra raspisalo konkurs za projekte. Da podsetimo: u važećem Zakonu o kulturi, u članu 11. stoji:
”... Konkursi....se raspisuju za svaku narednu budždžetsku godinu najkasnije do 1. oktobra tekuće godine.”

Takođe, Ministarstvo kulture još uvek nije objavilo rezultate Konkursa za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti za 2015. godinu. Konkurs je objavlјen 14. maja a bio je otvoren do 30. juna. NSK napominje da su davno poznati rezultati za konkursa koji su objavlјeni posle ovog (npr. za otkup publikacija za biblioteke, za sufinansiranje mobilnosti umetnika i profesionalaca u kulturi, za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja). NSK očekuje od Ministarstva informaciju šta se dešava sa ovim konkursom i kakva je njegova sudbina, obzirom da smo na isteku kalendarske godine. 

Budžet za kulturu je realno smanjen u odnosu na prošlogodišnji za 500 miliona dinara (u 2015. godini ukupan iznos koji se izdvaja za kulturu bio je 7.530.247.000 dinara a u 2016. 6.914.497.000) a ovo smanjenje ne proizilazi jedino iz činjenice da se neće više finansirati RTS i jer su ugašeni Tanjug i Radio Jugoslavija.

Sa velikom zabrinutišću NSK konstatuje da se povećanje plata u javnom sektoru jedino ne odnosi na zaposlene u kulturi. Odgovor ministra Tasovca da će kultura biti ”prva sledeća” kada je povećanje plata u pitanju – ne može da zadovolјi kulturnu javnost.

Ustanove kulture prolaze kroz fazu rada koja se ne bi mogla okarakterisati kao razvojna. Naprotiv. NSK izražava bojazan da Ministarstvo nije uspostavilo neophodan sistem u funkcionisanju sektora kulture. Stvara se utisak da se svuda, pa i u sektoru kulture koriste marketinška ”pakovanja” za odvraćanje pažnje građana od suštinskih pitanja.

Ovaj nedostatak se najjasnije vidi na primeru ustanova kulture, od kojih mnoge imaju direktore u v.d. statusu, a to znači da imaju menadžment koji, zbog privremene pozicije, ne može da kreira koncepciju ustanove i da dugoročno planira. Uprkos zakonskoj obavezi koja u članu 37. Zakona o kulturi kaže da ”...Vršilac dužnosti direktora može obavlјati tu funkciju najduže jednu godinu” – ova obaveza nije poštovana, pa su direktori više ustanova kulture u v.d. statusu znatno duže od zakonski dozvolјenog roka.

Umesto da se ustanove osnaže time što će se boriti za status ustanove od nacionalnog značaja, izmene i dopune Zakona o kulturi koje čekaju na raspravu u Skupštini, predviđaju gašenje upravo ovog statusa. U samim ustanovama to samo može da poveća osećaj nesigurnosti i beznačajnosti.

NSK primećuje da kulturni poslenici sve češće javno iznose svoje nezadovolјstvo kulturnom klimom u zemlјi; mnogi od njih se, po sopstvenim rečima, osećanju osujećeno, besperspektivno i poniženo. Mladi smatraju da im društvo ne pruža odgovarajuću šansu; stariji s razlogom ističu da su zaboravlјeni i marginalizovani; samostalni umetnici, zbog nedostatka dobre volјe kod nadležnih struktura, (pre svega Ministarstva kulture i informisanja, Sekretarijata za kulturu grada Beograda i Ministarstva finansija), ne uspevaju da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu; oni smatraju da Ministarstvo kulture ne štiti njihova prava i interese i da razlog koji navodi za svoju pasivnost, a to je nemanje nadležnosti, može biti shvaćen isklјučivo kao izgovor za izbegavanje odgovornosti.

Kultura se održava uprkos a ne zahvalјujući podršci države, i njenoj jasno forumlisanoj kulturnoj politici. Filmski festivali, muzički festivali, nove pozorišne predstave, dečji edukatvini programi, nove knjige, monografije, pomocije... – sve to ostavlјa utisak veoma kvalitetnog i bogatog  kulturnog života. Ipak, NSK koji je po Zakonu obavezan da prati kulturna zbivanja u državi, zaklјučuje da se kulturni život odvija stihijski, nedovolјno planirano, a da je glavna motorna snaga kulturnog života i stvaralaštva – ne kulturna strategija i politika države već energija i etuzijazam pojedinaca. Status kulturnih radnika danas je niži nego ikada.

NSK završava svoj mandat bez rešenog ijednog pitanja koja su se otvorila tokom predhodne četiri i po godine. Na mnogobrojna otvorena pitanja srpske kulture NSK je kontinuirano ukazivao tokom svog mandata, kako u svojim brojnim saopštenjima tako i u tematskim razmatranjima i debatama koje je vodio sa stručnjacima i stvaraocima. 

 

25. decembar 2015.

POŽEGA: GRADSKA GALERIJA/KULTURNI CENTAR

Nacionalni savet za kulturu sa zabrinutošću prati događaje u Kulturnom centru Požega izazvane kontinuiranim napadima novopostavlјenog predsednika opštine na zakonito, konkursom, izabranu direktorku ove kuće Slađanu Petrović Varagić. Meta napada je pre svega Gradska galerija koja deluje u sastavu Kulturnog centra. Tokom poslednjih pet godina ta se galerija svojim kvalitetnim programima nametnula kao jedno od najvažnijih čvorišta vizuelne umetnosti u Srbiji, pre svega one mlađe.

Slađana Petrović Varagić je od početka svog angažmana na mestu direktorke KC Požega, unela ogromnu energiju radom i ličnim zalaganjem i doprinela uspešnoj promociji ove ustanove, dokazujući da i se i u manjim mestima može postaviti i voditi institucija čiji značaj daleko prevazilazi lokalne okvire. Optužbe u kojima je predsednik opštine Milan Božić povezao rad Galerije sa porastom gledanosti „rijeliti“ programa su naprosto smešne jer je upravo nestručno arbitriranje, populizam i pozivanje na ogolјenu političku silu doprinelo opštem srozavanju kulturnog nivoa i, posledično, približavanju javne scene onome što viđamo u „rijeliti“ emisijama.

Nacionalni savet za kulturu se pridružuje osudama ovog nasilјa koje su izrekle stručne asocijacije i protivi se svakoj vrsti cenzure, makar i u najavi. Napad na Slađanu Petrović Varagić i instituciju koju vodi posebno je opasan jer može poslužiti kao primer političkog ugrožavanja autonomije gradske ustanove kulture i pogubnom pokušaju njenog partijskog svojatanja i u drugim sredinama.

 

25. decembar 2015.

SAOPŠTENјE NACIONALNOG SAVETA ZA KULTURU

Na poziv Nacionalnog saveta za kulturu, na 43. Redovnoj sednici Saveta, održanoj 11. 12. 2015. godine, članove Saveta Miletu Prodanovića, predsednika, Ivanu Stefanović, Karolјa Vičeka i Egona Savina, te Dejana Stojanovića, sekretara Saveta, o aktuelnim problemima teatarskog života u Republici Srbiji informisali su Aleksandar Milosavlјević i Dejan Savić, upravnici Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu, Tamara Vučković Manojlović i Zoran Karajić, direktori Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Šabačkog pozorišta. Sednici su, kao predstavnici Ministarstva kulture i informisanja, prisustvovali Igor Jovičić, sekretar Ministarstva, te Đurđijana Jovanović, zadužena za scensko stvaralaštvo.

Kroz sažeta i primerima potkreplјena izlaganja rukovodioci reprezentativnih teatarskih institucija, obavestili su članove Saveta o aktuelnom stanju u pozorišnom životu Srbije, a nakon dodatnih informacija koje je ponudio sekretar Ministarstva, članovi Saveta su zaklјučili da je nadležnima i javnosti neophodno skrenuti pažnju na najkrupnije probleme zbog kojih je teatarski život Srbije pred kolapsom. Najakutniji problemi su:

  • nejasna i neprecizna državna kulturna politika, zbog čega, između ostalog, nije realizovana klasifikacija teatara, najavlјena i važećim Zakonom o kulturi (koji predviđa kategoriju ustanova kulture od nacionalnog značaja), pa je, samim tim, stvorena konfuzija na planu realizacije konkretnih misija (i repertoarskih zadataka) pozorišta u sistemu teatarskog života Srbije, što rezultira permanentnim urušavanjem rezultata najkvalitetnijih teatara koji su po dosadašnjim dometima i visokim renomeom reprezentovali domaće savremeno scensko stvaralaštvo u Srbiji i inostranstvu;
  • neredovne uplate planiranih i odobrenih finansijskih sredstava, zbog čega pozorišta ne mogu da ispune Zakonom predviđenu obavezu i realizuju četvorogodišnje, pa ni jednogodišnje planiranje repertoara, što onemogućava normalan teatarski rad;
  • neadekvatan Zakon o kulturi, koji ne prepoznaje specifičnosti bića teatra i pozorišnog sistema rada (u Srbiji ili bilo gde u svetu), pa su otuda naši teatri u stalnom raskoraku između obaveze da poštuju zakon i zadatka da obavlјaju svoju osnovnu aktivnost – stvaraju i prikazuju pozorišne predstave, što pozorišne delatnike neprestano suočava s potrebom formulisanja i usvajanja Zakona o pozorištu;
  • frapantna neusklađenost zakonskih, podzakonskih akata i uredbi (Zakon o radu, Zakon o budžetu, Zakon o funkcionisanju ministarstava, Zakon o kulturi, Uredba o koeficijentima u ustanovama kulture...) sa elementarnom logikom teatarske prakse, što stvara konfuziju u svakodnevnom radu pozorišta i onemogućava nastanak umetničke ali i svake druge produkcije, poništava smisao teatarskih festivala i urušava njihov ugled na domaćoj i međunarodnoj sceni;
  • neprecizno definisane nadležnosti ministarstava i organa lokalne uprave (Ministarstva kulture i informisanja i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, te ovih ministarstva i organa lokalne uprave), zbog čega pozorišta nemaju adekvatan tretman, a ne osećaju ni odgovarajuću, neophodnu zaštitu Ministarstva kulture i informisanja;
  • sve uočlјivije odustajanje Države od zaštite segmenata pozorišnog života od komercijalizacije, zbog čega su ugroženi status i umetnički rezultati upravo onih pozorišnih institucija koje, na osnovu postignutih rezultata, treba da doprinose razvoju i međunarodnom ugledu teatarske umetnosti Republike Srbije;
  • sve agresivniji anti-intelektualni i anti-umetnički diskurs koji dominira našim društvenim, političkim i kulturnim životom, što marginalizuje značaj, smisao i funkciju pozorišta, a u najdirektnijoj je vezi sa obrazovnim sistemom koji ne pomaže teatrima u procesu edukovanja i formiranja nove pozorišne publike.

Posledica ovakvog stanja je smanjenje broja premijera, sve slabiji kvalitet produkcije i uočlјivo zaostajanje naših najreprezentativnijih pozorišta u kontekstu evropskog teatarskog života, kojem pripadamo. Ovakvim tretmanom su podjednako pogođene velike nacionalne kuće u kojima, osim dramskih, nastaju i operske i baletske predstave, kao i teatri koji našu pozorišnu umetnost reprezentuju kroz članstva u Evropskoj teatarskoj uniji ili Evropskoj teatarskoj konvenciji, ali i pozorišta koja u gradovima i varošicama Srbije sve teže uspevaju da očuvaju bogatu nacionalnu teatarsku tradiciju i svojim predstavama upotpunjuju kulturni život svojih sredina.

U ovakvoj situaciji pozorišta su, u borbi za umetnički kvalitet, novu publiku pa i elementarno preživlјavanje, lišena odgovarajuće podrške Države, što će se okončati gušenjem jednog od najvažnijih, najuspešnijih i najreprezentativnijih segmenata naše kulture.

Nacionalni savet za kulturu upozorava da će dalјa devastacija pozorišnog života Srbije ne samo da nanese ozbilјnu štetu našem savremenom scenskom stvaralaštvu, nego će i onemogućiti da u zajednicu evropskih naroda ova država unese značajan pečat vlastite kulturne i umetničke specifičnost i osobenosti, ali i elemente koji su danas deo savremenog stvaralaštva, da bi jednog dana postale deo kulturne i umetničke baštine Srbije. U isti mah, marginalizacijom svojih pozorišta, Srbija poništava i degradira ogromne uspehe čitave sfere vlastite umetničke prakse koju je međunarodna zajednica odavno prepoznala kao relevantnu.

Zbog svega navedenog Nacionalni savet za kulturu poziva Ministarstvo kulture i informisanja da u što kraćem roku formira radnu grupu za izradu nacrta Zakona o pozorištu, bez obzira na to što Zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi još uvek nije usvojen. Naime, i bez Zakona o kulturi ima mnogo posla kojem valјa pristupiti što pre da bi pozorišta Srbije stala na svoje noge i zauzela adekvatno mesto u kulturnom životu Države.

 

22. oktobar 2015.

SAOPŠTENјE NACIONALNOG SAVETA ZA KULTURU
SA SEDNICE ODRŽANE 21. OKTOBRA 2015. GODINE

Na sastanku održanom 21. oktobra i elektronskoj sednici koja je usledila Nacionalni savet za kulturu je raspravlјao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi i ostao pri primedbama koje je formulisao decembra 2014. godine.

Savet naročito podvlači značaj onih svojih predloga koji se odnose na ustanove od nacionalnog značaja i predlaže da u Zakonu budu taksativno nabrojane centralne ustanove kulture koje zbog svoje dugovečnosti i značaja ne bi imale obavezu da iznova konkurišu za taj status. Savet smatra da je pored ustanova potrebno ustanoviti i u Zakonu precizirati listu manifestacija od nacionalnog značaja te tako uvesti red u ovu haotičnu oblast. Savet se zalaže i iznosi argumente protiv gašenja priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi - ta priznanja ne bi trebalo ukidati nego revidirati i dosledno sprovoditi kriterijume za njihovu dodelu. Savet smatra da je potrebno Zakonom jasnije utvrditi nadležnosti u domenu prava slobodnih umetnika i jasno precizirati status istaknutog umetnika, način njegovog sticanja i obaveze države prema licima koja steknu taj status. Po mišlјenju Saveta redukovanje obaveza Nacionalnog saveta za kulturu nije prihvatlјivo. Savet ukazuje da je potrebno ispraviti grešku kojom je Udruženje stručnih i naučnih prevodilaca svrstano u umetnička udruženja.

Sve ostale primedbe i sugestije Nacionalnog saveta za kulturu mogu se naći na sajtu (http://www.nsk.gov.rs/dokumenta.php) i ovlašćeni predlagači mogu ih koristiti pri formulisanju amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi koji ulazi u proceduru.

 Preuzmite dokument Primedbe i sugestije Nacionalnog saveta za kulturu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi

 

3. septembar 2015.

SAOPŠTENјE NACIONALNOG SAVETA ZA KULTURU
SA SEDNICE ODRŽANE 2. SEPTEMBRA 2015. GODINE

Nacionalni savet za kulturu održao je Tridesetdevetu redovnu  sednicu u sredu 2. septembra 2015. godine u zgradi Narodne skupštine Republike Srbije.

Nacionalni savet za kulturu je razmotrio i usvojio Izveštaj o radu za period jul 2014 – 2015. godine.

Savet je još jednom razmotrio štetne posledice zakonodavnih rešenja iz drugih oblasti, koje imaju negativan uticaj na sve delatnosti u kulturi. Posebno je ukazano na probleme koji su nastali donošenjem Zakona o izmenama i dopunama zakonama o planiranju i izgradnji, njegovog uticaja na primenu važećeg Zakona o kulturnim dobrima i štetnih posledica po sveukupno nepokretno kulturno nasleđe Srbije.

Savet će na svojoj narednoj sednici ponovo razmotriti odredbe Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, o kojima je već raspravlјao, i ukazati na ona rešenja koja bi bilo potrebno izmeniti u proceduri usvajanja Predloga zakona.

 

14. maj 2015.

SAOPŠTENјE NACIONALNOG SAVETA ZA KULTURU
sa sednice održane 13. maja 2015. godine

Nacionalni savet za kulturu održao je Tridesetosmu redovnu sednicu u sredu 13. maja 2015. godine u zgradi Narodne skupštine Republike Srbije.

Na redovnoj sednici održanoj 13. maja 2015. godine direktor Arhiva Srbije, dr Miroslav Perišić, je upoznao Nacionalni savet za kulturu sa tekućim stanjem i problemima u arhivskoj delatnosti u Srbiji danas.

Savet je svestan važnosti arhivske delatnosti ne samo za kulturu nego i za svakodnevni život naših građana. Arhivska delatnost je deo sveukupnog nasleđa države i građana Srbije i iz tog razloga zaslužuje odgovarajuću pažnju od strane ne samo Ministarstva kulture i informisanja nego i od strane drugih ministarstava u čijoj nadležnosti se nalazi deo poslova koji se tiču arhivske delatnosti.

U tom smislu treba što pre doneti zakone o arhivskoj delatnosti, omogućiti kadrovsko i stručno proširivanje kadrovske baze arhivske delatnosti i predvideti prostorne uslove, za duži vremenski period, u skladu sa savremenim potrebama i standardima koji važe u ovoj oblasti.

Savet podržava izmenu regulative koja će na viši stepen podići koordinaciju svih arhivskih nivoa u Republici Srbiji.

Savet će podržati napore da se u okviru Arhiva Srbije, kao matične institucije, organizuje edukaciona jedinica koja će specijalizacijom formirati kadrove za ovu važnu delatnost. Članovi Saveta odaju priznanje izložbenoj aktivnosti Arhiva Srbije koja u ovoj oblasti postavlјa savremene standarde.

 

7. april 2015.

SAOPŠTENJE NACIONALNOG SAVETA ZA KULTURU

U petak 3. aprila 2015. godine Nacionalni savet za kulturu Srbije izgubio je svog člana, izuzetnog stručnjaka za bibliotekarstvo i dragu koleginicu – Vesnu Injac Malbaša.

Vesna Injac je u velikom delu svog radnog veka bila vezana za Narodnu biblioteku u kojoj je, u periodu od 2004. do 2012. bila zamenik upravnika i rukovodilac Sektora za programe i projekte. Bila je i član Nacionalne komisije za informacije i dokumentaciju pri Institutu za standardizaciju Srbije, potpredsednik Bibliotekarskog društva Srbije, predsednik Nacionalnog komiteta Srbije za Uneskov program „Pamćenje sveta“, član Koordinacione grupe projekta „Evropska biblioteka“, jedan od koordinatora za projekat „Svetska digitalna biblioteka“, jedan od koordinatora projekta „Digitalna biblioteka NBS“ i jedan od osnivača NVO Biblioteka Plus.

Za svoju obimnu bibliotekarsku delatnost Vesna Injac je dobila nagrade „Đura Daničić“ Zajednice matičnih biblioteka Srbije i Povelje BDS za doprinos razvoju i unapređenju bibliotekarstva.

Pored ovoga Vesna Injac bila je prevodilac više od dvadeset knjiga sa francuskog jezika, i član Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

Usavršavala se u inostranstvu, bila je član redakcija časopisa, objavljivala stručne monografije i članke iz oblasti bibliotekarstva i informacionih nauka u domaćim i inostranim stručnim časopisima.

U poslednje vreme bila je zaposlena u Narodnoj Biblioteci Srbije kao bibliotekar savetnik.

Vesna Injac Malbaša bila je član Nacionalnog saveta za kulturu Republike Srbije i njegov potpredsednik od 2011. do 2014. godine. U teškim okolnostima, u kojima je prvi saziv Nacionalnog saveta radio, pa i nastavlja da radi, u okolnostima kada zakon nije u dovoljnoj meri definisao ni okvire nadležnosti ovog tela niti uslove u kojima ono treba da izvršava svoje zakonske obaveze, Vesna Injac Malbaša je svojim radnim elanom, svojom stručnošću, vrednoćom i nesebičnim angažovanjem, na svim poslovima kojima se ovo telo bavilo, u najvećoj meri doprinela formiranju identiteta Nacionalnog saveta za kulturu i jačanju njegovog uticaja.

Vesna Injac Malbaša bila je osoba koju su krasile stručnost, čestitost i principijelnost. Njenim odlaskom Nacionalni savet za kulturu, kao i ukupna kultura Srbije, pretrpeli su veliki gubitak.

U Beogradu, 7.aprila 2015. godine

 

4. mart 2015.

SAOPŠTENJE NACIONALNOG SAVETA ZA KULTURU
sa sednice održane 4. marta 2015. godine

Nacionalni savet za kulturu održao je Tridesetsedmu redovnu sednicu u sredu 4. marta 2015. godine u zgradi Narodne skupštine Republike Srbije.

  1. Savet je sednici razmatrao temu Muzička delatnost u Srbiji danas na osnovu analize koju je sačinila članica Saveta Ivana Stefanović. Savet je usvojio sledeće zaključke:
    • Stanje u muzičkoj umetnosti u pogledu koncertnog života, uslova stvaralaštva i obrazovanja nije na zadovoljavajućem nivou.
    • Iz primera navedenihu analizi proizilazi neprijatan zaključak da muzika neprekidno ostaje u ”svom dvorištu” i da joj nedostaje društveni ambijent, promocija i afirmacija.
    • Prostor za promociju i afirmaciju umetničke muzike u medijima, kako elektronskim tako i pisanim, nedovoljan je i restriktivan.
    • Činjenica da se u polju muzike pojavljuju nova imena, osnivaju novi ansambli i stvaraju nova dela, govori o entuzijazmu grupa i pojedinaca više nego o sistematskoj podršci društva.
    • Domaći autori iz prošlosti kao i savremeni kompozitori nisu prioritet kulturne politike u Republici Srbiji.
    • Marketing umetničkih tela i dela zamenio je ozbiljan, dugotrajan rad na kvalitetu.
    • Muzika se sve više banalizuje i estradizuje. Sve više je ”lakih nota” a muzika se sve više predstavlja kao ”zabavna” i onda kada to nije.
    • Muzička umetnost je širokom delu publike finansijski nedovoljno dostupna.
    • Čak ni u glavnom gradu muzika nema namenski građenu koncertnu salu. U manjim mestima, često nema ni klavir.
    • U krugovima struke vlada osećaj da je muzika potcenjena, nedovoljno valorizovana i zapuštena. Oblasti posebnog zanemarivanja su baština i domaća savremena muzika, upravo ono što je strateški potencijal jedne kulture i jedne zemlje.
    • Muzika govori univerzalnim jezikom i nije lokalna. Ta ogromna komunikacijska prednost muzike nije iskorišćena jer je mobilnost umetnika i dela veoma niska.
    • Ova analiza Saveta upućuje se Ministarstvu kulture i biće u celini objavljena na sajtu NSK.
    • Savet poziva Ministarstvo da se aktivno uključi u rešavanje iznetih problema i ponovo nudi pomoć u cilju iznalaženja najboljih rešenja.
  2. Aprilska sednica Nacionalnog saveta za kulturu biće posvećena Arhivskoj delatnosti u Srbiji danas u svetlu donošenja zakona iz ove oblati.
  3. Nacionalni savet za kulturu, još jednom, izražava nezadovoljstvo zbog toga što, i pored toga što je to zakonska obaveza, Ministarstvo kulture i informisanja još nije izradilo tekst Strategije razvoja kulture u Republici Srbiji i izražava spremnost da učestvuje i da doprinos pri izradi pomenutog dokumenta.

 

4. februar 2015.

Nacionalni savet za kulturu održao je Tridesetšestu redovnu sednicu u sredu 4. februara 2015. godine u zgradi Narodne skupštine Republike Srbije.

  1. Savet je na redovnoj sednici održanoj 4. februara 2015. godine još jednom razgovarao o načinu donošenja Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine zakazao je javno slušanje povodom pomenutog Nacrta zakona za 29. decembar 2014. godine. Nacrt zakona je bio dostupan na sajtu Ministarstva kulture i informisanja u popodnevnim satima u petak 26. decembra 2014. godine.

    Prema pozivu za javno slušanje rečeno je da će se predsednik NSK „obratiti narodnim poslanicima i učesnicima u uvodnom delu sednice”, da će „uvodno izlaganje imati i predstavnik Ministarstva za kulturu i informisanje” a da će „nakon uvodnih izlaganja biti otvorena diskusija za sve zainteresovane učesnike javnog slušanja“

    To je izgledalo logično obzirom na nezavisni karakter Saveta kao i na to da je na svojim ranijim sednicama Savet utvrdio mišlјenje o Nacrtu zakona i o tome pravovremeno upoznao Ministarstvo kulture i informisanja i javnost.

    Međutim na samoj sednici je došlo do promene kojom je Savet tretiran kao i svi drugi učesnici u širokoj javnoj raspravi a razlog ove promene nije ni na koji način obrazložen.

    Savet je konstatovao da nakon održanog javnog slušanja nema saznanja šta se događa sa Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi.
  2. Savet, nakon dobijenih informacija, konstatuje da je izvestan broj primedaba i sugestija koje je uputio na Nacrt zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi prihvaćen od strane Radne grupe koja radi na izradi pomenutog Nacrta.
  3. Savet će na svojim redovnim i vanrednim sednicama, u periodu februar-jun 2015. godine nastaviti da obavlјa svoje poslove prema zakonskim odredbama i svojim zaklјučcima a koji se odnose na: ostvarivanje platforme usvojene na sednici 18. juna 2014. godine, blagovremeno razmatranje i praćenje uspeha i problema u kulturi, analizu stanja u oblasti arhivske delatnosti, analizu stanja u muzičkoj, pozorišnoj i kinematografskoj oblasti, pitanju sudbine kulture u medijima, razmatranje dopisa, predloga i najbitnijih događaja u kulturi a posebno pitanja vezana za potpisane međunarodne sporazume i ugovore u oblasti kulture i rukovođenje nad radom ustanova kulture.
  4. Savet je jednoglasno izabrao Miletu Prodanovića, slikara, profesora i književnika, za predsednika Saveta u narednom jednogodišnjem periodu.

 

4. decembar 2014.

Nacionalni savet za kulturu održao je Tridesetpetu redovnu sednicu u sredu 3. decembra 2014. godine u zgradi Narodne skupštine Republike Srbije.

  1. Savet je, na tri sednice (dve redovne i jedna vanredna), razmatrao tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Na prvoj sednici, održanoj 1. oktobra, Savetu je prezentovana radna verzija Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Na drugoj sednici, održanoj 20. oktobra, Savet je usvojio predloge, sugestije i mišlјenja i uputio ih Ministarstvu kulture i informisanja. Na Tridesetpetoj redovnoj sednici Savet je konstatovao da je od dvadesetak detalјno formulisanih i obrazloženih predloga, koji su upućeni Ministarstvu, u celosti prihvaćen samo jedan predlog, nekoliko predloga delimično, a većina predloga nije uopšte prihvaćena. To je utvrđeno uporednom analizom oba teksta. Savet sa nezadovolјstvom konstatuje da Ministarstvo kulture i informisanja nije usvojilo suštinske predloge Saveta koji su predloženi s namerom da tekst Zakona bude znatno pobolјšan. Nije prihvaćena klasifikacija delatnosti u kulturi koja je sačinjena na osnovu prakse i stručnosti, što je ugrozilo ceo Zakon u dalјim članovima, koji iz toga proističu, kao i ostala zakonska rešenja. Zatim, nisu prihvaćeni predlozi Saveta o pravima nacionalnih manjina, predlog o statusu ustanova od nacionalnog značaja, predlog o uvođenju statusa manifestacija od nacionalnog značaja, predlog o reprezentativnim udruženjima u kulturi, predlog da se priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi dodelјuju u manjem broju i po veoma strogim kriterijumima itd. Savet je ponovo konstatovao da su neki pojmovi koji su uvedeni u zakon nelogični i neadekvatni. Savet je zaklјučio da sve svoje predloge, odnosno uporednu analizu učini javno dostupnom na svom sajtu (http://www.nsk.gov.rs/dokumenta.php). Napominjemo da je Savet pre dve godine inicirao izmene pomenutog Zakona jer je, kao takav, u nekim svojim delovima onemogućavao kulturnu delatnost.
  2. Savet je počeo razmatranje Nacrta zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi i ocenjuje da je takav zakon neophodan i da je od velikog značaja za celokupnu oblast kulture. Savet će definisati svoje predloge i sugestije na narednoj sednici i uputiti Ministarstvu kulture i informisanja. Na istoj sednici, 15. januara 2015, Savet će obraditi temu Arhivska delatnost u Srbiji danas.
  3. Savet je razmatrao Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom primerku publikacije i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi i svoje primedbe i sugestije uputio Ministarstvu kulture i informisanja.

 

20. novembar 2014.

Nacionalni savet za kulturu održao je 34. redovnu sednicu u sredu 19. novembra 2014. godine u zgradi Narodne skupštine Republike Srbije.

  1. Nacionalni savet za kulturu je, po svom planu rada, razmotrio još jednu značajnu temu, Muzejska delatnost u Srbiji danas. Izraženo je žalјenje što ministar Ivan Tasovac zbog bolesti nije mogao biti prisutan, kao što je to bilo ranije dogovoreno, i konstatovao da sednici prisustvuje Aleksandra Fulgosi, pomoćnica ministra koja je nadležna za ovu oblast. Savet je sa zadovolјstvom saslušao uvodna izlaganja direktorke Narodnog muzeja Bojane Borić Brešković i direktora Muzeja savremene umetnosti Jovana Despotovića koji su ukazali da muzejska delatnost kao jedna od važnih oblasti u ukupnoj kulturi u Republici deli sudbinu te ukupne kulture, ali da se posebno izdvaja podatak da je polovina ili više od polovine ustanova kulture od nacionalnog značaja upravo u ovoj oblasti. To pokazuje da društvo daje značaj tim ustanovama. Prikazali su da u javnosti ima dosta nejasnoća pa i zabluda kad je reč o radu Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, a da su i u uslovima onemogućenosti da primaju posete, Narodni muzej od 2003. godine a Muzej savremene umetnosti u poslednjih sedam godina, nastavili da obavlјaju svoju delatnost. Sa zadovolјstvom su primlјene informacije o programima koje ta dva muzeja priređuju i takođe kako te dve središnje ustanove deluju na druge muzejske ustanove u Srbiji. Ukazano je na probleme kad je reč o kadrovima, smeštaju, zaštiti kulturnih dobara i o drugim pitanjima koja su prisutna u muzejskoj delatnosti. Istaknuto je, i Savet to podržava, da muzejsku delatnost treba urediti posebnim zakonom i da su u tom pravcu predložene odredbe Zakona o kulturi koje će biti osnov za donošenje takvog zakona. Savet po ko zna koji put izražava nezadovolјstvo zbog primene Zakona o javnim nabavkama u ovoj oblasti kao i u ukupnoj kulturi, jer je praktično onemogućeno da se obnavlјaju zbirke, da se obnavlјaju kulturna dobra i da nešto što je unikat ne može ni po kakvom zakonu biti u više primeraka. Savet je sa velikim zadovolјstvom i olakšanjem primio zvanična saopštenja da će sanacija Narodnog muzeja biti završena, i muzej biti otvoren, 10. maja 2016. godine a Muzej savremene umetnosti 20. oktobra 2015. godine, a da se ta garancija daje na osnovu obećanja i plana Ministarstva kulture i informisanja koje će u naredne dve, odnosno tri godine izdvojiti 3,1 milijardu dinara za sanaciju ove dve značajne ustanove.
  2. Savet se zahvalјuje Aleksandri Fulgosi, pomoćnici ministra i savetnici u ministarstvu Nevenki Mihajlović koje su prezentovale Nacrt zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom primerku publikacije i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o staroj i retkoj bibliotečkoj građi. Savet će svoje predloge, sugestije i mišlјenje dostaviti nakon svoje redovne sednice koja će se održati 3. decembra 2014. godine.
  3. Nacionalni savet za kulturu smatra da je pretvaranje Oktobarskog salona, najvažnije smotre savremene vizuelne umetnosti na našim prostorima, iz godišnje u bijenalnu manifestaciju veoma štetno za kulturu Republike Srbije. Nacionalni savet za kulturu smatra da Oktobarski salon treba da ostane godišnja i pre svega međunarodna izložba, mesto gde se iskustva i poetike srpskih umetnika ukrštaju sa delima inostranih stvaralaca. Istovremeno, Savet uočava zabrinjavajući trend promene strukture manifestacija i ustanova iz oblasti kulture na nacionalnom i lokalnom nivou koji se dešavaju bez odgovarajućeg učešća stručne javnosti.

 

21. oktobar 2014.

Nacionalni savet za kulturu održao je Šestu vanrednu sednicu u ponedelјak 20. oktobra 2014. godine u zgradi Narodne skupštine Republike Srbije.

Savet je razmotrio radnu verziju Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koja je prezentovana od strane predstavnika Ministarstva kulture i informisanja na 33. Redovnoj sednici Saveta, i uputio svoje predloge, primedbe i sugestije u pisanom obliku kao što će to i ubuduće činiti kada se budu razmatrali drugi zakoni iz oblasti kulture.

 

3. oktobar 2014.

Nacionalni savet za kulturu održao je 33. redovnu sednicu u sredu 01. oktobra 2014. godine u zgradi Palate Vlade Republike Srbije.

U prvom delu sednice predstavnici Ministarstva kulture i informisanja predstavili su članovima Saveta Predlog Izmena i dopuna Zakona o kulturi. Savet je izrazio zahvalnost Ministarstvu kulture i informisanja što je u skladu sa postignutim dogovorom na 32. Redovnoj sednici Ministarstvo pripremilo, dostavilo i prezentovalo radnu verziju ovog Predloga zakona.

Posle kraće diskusije i iznošenja nekih načelnih stavova i pitanja dogovoreno je da se odmah otpočne razmatranje dostavlјenog Predloga, radi vremenskog usaglašavanja sa planiranim rokovima Ministarstva kulture i informisanja. Takođe je dogovoreno da se pojedinačna mišlјenja, predlozi i primedbe objedine i pripreme do 20. oktobra, kada će se održati šesta vanredna sednica Saveta koja će biti posvećena isklјučivo razmatranju Predloga Izmena i dopuna Zakona o kulturi.

U nastavku sednice, povodom nedavne promene sekretara Saveta, izražena je zahvalnost dosadašnjem sekretaru na njegovom dosadašnjem zalaganju i doprinosu uspešnom radu Saveta u proteklom periodu.

Određena je delegacija Saveta koja će prisustvovati sednici Odbora za kulturu Narodne Skupštine, na kojoj će se raspravlјati o Izveštaju o radu Nacionalnog saveta za period jul 2013. – jul 2014. godine. Izveštaj će, zajedno sa Planom rada Saveta za naredni period prema dosadašnjoj praksi, biti postavlјen na zvaničnu internet stranu Nacionalnog saveta.

U skladu sa usvojenim dnevnim redom Savet je jednoglasno doneo Odluku o izboru Egona Savina - reditelјa i profesora Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, za zamenika predsednika Saveta.

Kao i u dosadašnjoj praksi, Savet se upoznao sa svim dopisima koji su mu u prethodnom periodu upućeni.

Povodom dopisa Sindikata „Nezavisnost” Biblioteke grada Beograda Savet je doneo zaklјučak da se zalaže za ujednačavanje statuta svih ustanova kulture u pogledu uslova za izbor direktora ustanova kako bi bila omogućena demokratska procedura i izbor najbolјih kandidata.

Povodom dopisa Koordinacionog odbora reprezentativnih umetničkih udruženja dogovoreno je da se Ministarstvu kulture i informisanja uputi dopis u kojem će se izneti stav Nacionalnog saveta da se Aleksandar Denić, član Saveta izabran na predlog reprezentativnih udruženja, aktivno i kontinuirano zalaže za unapređenje položaja udruženja, umetnika i kulture u celini.

U skladu sa planom rada i dogovorom postignutim na prethodnoj sednici, usvojeno je da na dnevnom redu naredne redovne sednice koja je zakazana za sredu, 05. novembar bude razmatranje teme Muzejska delatnost u Srbiji danas. Na sednicu će biti pozvani: ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac sa saradnicima, direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić – Brešković i v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti Jovan Despotović.

Razmatranjem stanja i problema u ovoj značajnoj oblasti očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa, nastaviće se praksa održavanja tematskih sednica Saveta.

Na kraju je sa zadovolјstvom konstatovano da je Ministarstvo kulture i informisanja raspisalo i sprovelo „Konkurs za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti za 2014. godinu”.

 

11. sеptеmbаr 2014.

Nаciоnаlni sаvеt zа kulturu оdržао је 10. sеptеmbrа 2014. gоdinе svојu 32. rеdоvnu sеdnicu u zgrаdi Nаrоdnе skupštinе Srbiје, uz prisustvо dvаnаеst člаnоvа Sаvеtа: Мirо Vuksаnоvić (prеdsеdnik), Slоbоdаn Vuјоvić, Žаrkо Drаgојеvić, Маrinа Nеškоvić, Ivаnа Stеfаnоvić, Vеsnа Injаc Маlbаšа, Kаrоlј Vičеk, Dušаn Оtаšеvić, Мirоslаv Моgоrоvić, Мilеtа Prоdаnоvić, Мilicа Тоdоrоvić i Аlеksаndаr Dеnić. Pеt člаnоvа Sаvеtа је оpravdаlо svој izоstаnаk sа sеdnicе: Dušаn Kоvаčеvić, Duškо Pаunkоvić, Gоrаn Pаskаlјеvić, Isidоrа Žеbеlјаn i Еgоn Sаvin. U rаdu Sаvеtа učеstvоvао је i ministаr kulturе i infоrmisаnjа Ivаn Таsоvаc sа svојim nајbližim sаrаdnicimа: Јеlеnа Маrinkоvić, šеf Kаbinеtа, Igоr Јоvičić, sеkrеtаr Ministаrstvа, Аlеksаndrа Fulgоsi, pоmоćnik ministrа u Sеktоru zа kulturnо nаslеđе, Аnа Vučеtić, pоmоćnik ministrа u Sеktоru zа sаvrеmеnо stvаrаlаštvо i krеаtivnе industriје, i Аsја Drаčа Мuntеаn, pоmоćnik ministrа u Sеktоru zа mеđunаrоdnu sаrаdnju i еvrоpskе intеgrаciје i prојеktе.

Nа pоčеtku је sа zаdоvоlјstvоm istаknutо dа su člаnоvi Sаvеtа u оvој gоdini dоbili niz zаpаžеnih nаgrаdа zа svоје stvаrаlаštvо, u zеmlјi i inоstrаnstvu, аli dа su istоvrеmеnо znаčајnо dоprinоsili uspеšnоm rаdu Sаvеtа bеz ikаkvih mаtеriјаlnih nаgrаdа. Istо tаkо, Sаvеt је izrаziо zаhvаlnоst prеdsеdnici Skupštinе Мајi Gојkоvić i ministru Таsоvcu kојi su primili dеlеgаciјu Sаvеtа i dаli punu pоdršku dа sе nаdlеžnоst, stаtus i uslоvi rаdа оvоg skupštinskоg tеlа zаkоnski prеcizniје rеgulišu dо krаја оvе gоdinе.

Sаvеt је јеdnоglаsnо usvoјiо i Skupštini Rеpblikе uputiо izvеštај о svоm rаdu zа pеriоd јul 2013 – јul 2014. U tоm pеriоdu, nа trinаеst sеdnicа sа nеkоlikо dеsеtinа tаčаkа dnеvnоg rеdа, Sаvеt је prеpоznао i оcеniо pојаvе u kulturi kоје su trаžilе pоsеbnu pаžnju, а istо tаkо kritički gоvоriо о rаdu Мinistаrstvа kulturе. U јаvnim sаоpštеnjimа i u dirеktnоm rаzgоvоru s prеdstаvnicimа Мinistаrstvа prоnаđеnо је оbоstrаnо kоrisnо rеšеnjе. Pritоm је Sаvеt svојu dаlјu аktivnоst usmеriо nа čеtiri tаčkе vlаstitе plаtfоrmе: rаd u punоm sаstаvu; rеšаvаnjе stаtusа i јаsniја ulоgа оsnivаčа; sаrаdnjа sа skupštinskim Оdbоrоm zа kulturu i Мinistаrstvоm kulturе; učеšćе u rаdu nа izmеnаmа i dоpunаmа Zаkоnа о kulturi i svih strаtеških i zаkоnskih prеdlоgа iz оblаsti kulturе.

Sаvеt је prihvаtiо pоnudu Мinistаrstvа dа nа svојој nаrеdnој sеdnici 1. оktоbrа i pоtоm i 15. оktоbrа rаzmоtri tеkst оbnоvlјеnоg Zаkоnа о kulturi, kојi ćе biti usvојеn dо krаја 2014. gоdinе. Таkоđе, Sаvеt ćе dаti svоја stаnоvištа о zаkоnskim rеšеnjimа iz оblаsti аrhivistikе i bibliоtеkаrstvа, kао i о drugim prоpisimа kоје prеdlаžе Мinistаrstvо.

Sаvеt је usvојiо svој plаn rаdа dо krаја оvе gоdinе i оprеdеliо sе dа, оsim pоmеnutih аktivnоsti, zаpоčnе sеriјu tеmаtskih sеdnicа nа kојimа ćе rаzmоtriti аktuеlnе uspеhе, prоblеmе i pеrspеktivе iz pојеdinih оblаsti. Nа rеdоvnој sеdnici (5. nоvеmbrа) Sаvеt ćе imаti tеmu Мuzејskа dеlаtnоst u Srbiјi dаnаs, s pоsеbnim usmеrеnjеm nа tеškоćе u rаdu Nаrоdnоg muzеја i Мuzеја sаvrеmеnе umеtnоsti. Kао štо је pоznаtо, оvе su nаciоnаlnе ustаnоvе gоdinаmа zаtvоrеnе, pа је nеоphоdnо оbаvеstiti i Nаciоnаlni sаvеt zа kulturu i јаvnоst kаdа ćе tо nеpоdnоšlјivо stаnjе biti оtklоnjеnо.

Sаvеt је rаzmаtrао dоpisе kојi su mu upućеni i zаklјučiо dа sе prilikоm izbоrа rukоvоdilаcа ustаnоvа kulturе pоštuје dеmоkrаtski pоstupаk kојi оmоgućаvа izbоr nајbоlјih kаndidаtа, prеmа zаkоnskim i drugim usаglаšеnim kritеriјumimа.

Sаvеt је pоvоdоm оbrаćаnjа Nаrоdnе bibliоtеkе iz Vаlјеvа јеdnоdušnо pоdržао i vаlјеvsku i svаku drugu iniciјаtivu zа pоdizаnjе i оprеmаnjе nоvih zgrаdа zа ustаnоvе kulturе.

Sаvеt ćе о svојim аktivnоstimа rеdоvnо izdаvаti sаоpštеnjа kоја su dоstupnа i nа njеgоvоm sајtu. Rаzumе sе dа su sеdnicе Sаvеtа јаvnе.

 

19. jun 2014.

Na Trideset prvoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu, održanoj 18. maja 2014. godine, članovi Nacionalnog saveta su za predsednika izabrali Mira Vuksanovića, književnika, dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, upravnika Biblioteke ove institucije i glavnog urednika Izdavačkog centra Matice srpske.

 Miro Vuksanović

  Miro Vuksanović

19. maj 2014.

U petak, 16. maja 2014. godine, održana je Trideseta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu.

Na sednici je Duško Paunković podneo neopozivu ostavku na funkciju predsednika Nacionalnog saveta za kulturu i na funkciju urednika sajta Nacionalnog saveta za kulturu, a Vesna Injac Malbaša je podnela neopozivu ostavku na funkciju zamenika predsednika Nacionalnog saveta za kulturu.

 Duško Paunković  Vesna Injac Malbaša

   Duško Paunković               Vesna Injac Malbaša

6. mart 2014.

U sredu, 5. marta 2014. godine, održana je Dvadeset deveta redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu.

Savet je na svojoj Dvadeset devetoj sednici raspravljao o delovanju Ministarstva kulture i informisanja i doneo odluku da izda sledeće saopštenje:

Saopštenje Nacionalnog saveta za kulturu o delovanju
Ministarstva kulture i informisanja


Nacionalni savet za kulturu je stručno-savetodavno telo koje obezbeđuje stalnu stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture. Od svog osnivanja Nacionalni savet za kulturu je održao 36 sednica, a njegovi dosadašnji godišnji izveštaji o radu jednoglasno su usvajani na sednicama Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine. Zadaci Nacionalnog saveta za kulturu (u daljem tekstu: Savet) određeni su Zakonom o kulturi, a jedan od tih zadataka jeste analiziranje stanja u kulturi i davanje mišljenja o tom stanju. Stoga Savet želi da upozna Vladu Republike Srbije, ali i javnost, sa rezultatom svoje analize stanja u kulturi, a pošto je za stanje u kulturi odgovorno Ministarstvo kulture i informisanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), i da iznese svoje mišljenje o delovanju Ministarstva tokom prvih šest meseci njegovog mandata.

  1. Pre svega, Ministarstvo za šest meseci nije učinilo ništa na planu Strategije razvoja kulture u Republici Srbiji. Ministarstvo je, odmah po stupanju na dužnost novog ministra i novog državnog sekretara, obustavilo rad na Strategiji i, mada je Savet u dva navrata ponudio Ministarstvu pomoć u radu na Strategiji, tokom narednih šest meseci ono nije ničim pokazalo da je svesno značaja tog dokumenta i nije učinilo ništa kako bi se rad na njemu nastavio.
  2. Iako je Savet redovno upozoravao Ministarstvo na štetnost pojedinih odredbi Zakona o javnim nabavkama, koje onemogućavaju rad ustanova kulture, Ministarstvo nije preduzelo ništa kako bi se ustanove kulture izuzele iz primene Zakona o javnim nabavkama. Podsećamo da su mnogi subjekti u kulturi javno iznosili osnovane primedbe na pomenuti Zakon i skretali Ministarstvu pažnju na težak položaj u koji ih on stavlja. Ministarstvo ni u ovom slučaju nije pokazalo nikakvo interesovanje da se stanje stvari popravi i nije iniciralo promenu spornih i neodrživih odredbi Zakona o javnim nabavkama.
  3. Savet je u više navrata upozoravao Ministarstvo na opasnost koja celokupnom korpusu kulture u Republici Srbiji preti od primene pojedinih odredbi Zakona o budžetskom sistemu – pre svega odredbi o ograničavanju zapošljavanja u ustanovama kulture. Ministarstvo, međutim, nije preduzelo ništa kako bi se pomenuti zakon uskladio s potrebama i, na kraju krajeva, mogućnostima ustanova kulture.
  4. Ministarstvo je Konkurse za projekte u 2014. godini raspisalo 21. decembra 2013. godine, iako prema Zakonu o kulturi ti konkursi moraju biti raspisani najkasnije 1. oktobra tekuće godine (2013.) za iduću. Drugim rečima, Ministarstvo, koje bi moralo da daje primer poštovanja zakona, prekršilo je Zakon sa obrazloženjem da je postupilo na taj način zato što Zakon o kulturi (podsećamo – važeći zakon) nije dobar. Drugim rečima, Ministarstvo, čiji čelnici su odmah po stupanju na dužnost najavili da će se u svojim postupcima striktno pridržavati zakonskih odredbi, u ovom slučaju se postavilo iznad Zakona i na taj način poslalo javnosti neprihvatljivu poruku o tome da se zakoni mogu nekažnjeno narušavati.
  5. U uslove za gorepomenute konkurse Ministarstvo je unelo niz protivzakonitih odredbi, koje komplikuju konkursnu proceduru i izlažu kandidate nepotrebnom trošku. Savet je skrenuo pažnju Ministarstvu na tu činjenicu i predložio da Ministarstvo objavi ispravke konkursa. Ministarstvo je ignorisalo poziv Saveta i zadržalo protivzakonite odredbe u uslovima konkursa. Savet je putem Saopštenja upoznao javnost sa odredbama koje svojom nezakonitošću kompromituju konkursnu proceduru.
  6. Nakon usvajanja budžeta za 2014. godinu zvaničnici Ministarstva su u javnosti iznosili podatak o tome da su sredstva za kulturu povećana dva i po puta u odnosu na prethodnu godinu, prećutkujući činjenicu da je oko 45 procenata tih sredstava namenjeno finansiranju javnih medijskih servisa Srbije i Vojvodine. Budžetska sredstva za finansiranje medijskih javnih servisa odobrena su Ministarstvu u trenutku kada nije postojao zakonski okvir za tako nešto, pri čemu građanima nije ukinuta TV pretplata, tako da je finansiranje javnih medijskih servisa u ovom trenutku dvostruko.
  7. Iako je Savet u više navrata predlagao Ministarstvu da obnovi rad Radne grupe za izmene i dopune Zakona o kulturi, koju je 14. februara 2013. na inicijativu Saveta i na osnovu opsežne analize efekata postojećeg Zakona koju je Savet predočio Ministarstvu, imenovao tadašnji ministar Bratislav Petković, Ministarstvo nije pokazalo nameru da učini nešto na planu izmena postojećeg Zakona. Umesto toga, kao što smo videli, Ministarstvo se ne jednom odlučilo da jednostavno prekrši Zakon, čije pojedine odredbe smatra nedovoljno dobrim.
  8. Ministarstvo nije odobrilo sredstva za predstavljanje Republike Srbije na Frankfurtskom sajmu knjiga, čime je samovoljno marginalizovalo Srbiju u izuzetno važnom za kulturu segmentu izdavaštva. Podsećamo da je učešće na Frankfurtskom sajmu knjiga svojevrstan pokazatelj želje i spremnosti domaće kulture da se povezuje sa drugim kulturama, da se otvori prema njima i da ponudi svoje proizvode pripadnicima drugih kultura. Ministarstvo se u ovom slučaju, u cilju uštede beznačajnih sredstava, opredelilo za provincijalizaciju domaće kulture i za njeno isključivanje iz međunarodnih tokova.
  9. Ministarstvo je bez opravdanih razloga prekinulo protokol o saradnji između Ministarstva i Nezavisne kulturne scene Srbije. Protokol nefinansijske prirode potpisan je 2011. sa tadašnjim ministrom i predstavljao je prvi korak u nastojanju da se uspostavi strukturisan dijalog između nezavisnog sektora savremenog stvaralaštva i resornog ministarstva kako bi se pojačala participacija svih učesnika u kulturi i kako bi se stvorio širi okvir za usklađivanje delovanja Ministarstva i organizacija civilnog društva na zajedničkom cilju stvaranja uslova za podsticanje kulturnog i umetničkog stvaralaštva.
  10. Ministarstvo je uskratilo već odobrena sredstva međunarodnom festivalu džez muzike u Nišu, čime je ponovo pokazalo, s jedne strane, potpuno odsustvo svesti o značaju pojedinih vidova kulture, a s druge – prezir prema renomeu koji Republici Srbiji donose međunarodno priznate manifestacije s dugom tradicijom. Najzad, u ovom slučaju, uskraćujući sredstva festivalu u Nišu, Ministarstvo je postupilo u suprotnosti s principom decentralizacije, koji bi morao biti nesumnjivo opredeljenje svakog savremenog demokratskog društva. Spornost odluke Ministarstva potvrđena je i najavom Zaštitnika građana da će podneti tužbu protiv Ministarstva zbog ovog slučaja.
  11. Ministarstvo je na samom početku mandata pokušalo da marginalizuje i uguši Nacionalni savet za kulturu time što je tri dana pred usvajanje povuklo iz skupštinske procedure Zakon o dopuni Zakona o kulturi koji je imao za cilj da najzad, posle dve i po godine, stvori organizaciono-tehničke pretpostavke za funkcionisanje Saveta. Podsećamo da Savet već dve i po godine radi bez minimalnih uslova i da troškove rada tog državnog tela snose sami njegovi članovi. Napominjemo, takođe, da je Nacionalni savet za kulturu jedini nacionalni savet u Srbiji čiji rad se finansira sredstvima njegovih članova. Povlačenjem ovog zakona iz skupštinske procedure Ministarstvo je još jednom poslalo neprihvatljivu poruku o tome da je kultura nevažna i da oni koji se njome bave, čak i ako ih je izabrala Narodna skupština, treba to da rade iz hobija, odnosno da je cela kultura – jedan običan hobi, aktivnost predviđena za dokolicu. Savet je začuđen time što su ljudi s takvim idejama o kulturi mogli biti postavljeni na čelne pozicije u Ministarstvu, i nada se da je posredi greška koje su sada, nakon šest meseci, svesni i javnost i politički krugovi.
  12. Iako je samo odredilo 1. novembar 2013. godine kao krajnji rok za raspisivanje konkursa za izbor direktora ustanova kulture, Ministarstvo je konkurs za direktora Beogradske filharmonije raspisalo tek 17. januara 2014. Ministarstvo pri tome nije ponudilo nikakvo obrazloženje za ovakav izuzetan tretman Beogradske filharmonije, ali činjenica da je aktuelni ministar kulture i informisanja bivši direktor Beogradske filharmonije daje materijal za zaključke koji ne idu u prilog Ministarstvu.
  13. Skandali koji već tri meseca prate izbor upravnika Narodne biblioteke Srbije i sukob između Ministarstva i Upravnog odbora NBS isto tako daju povod za zaključak da Ministarstvo u slučaju NBS ima posebne interese. Činjenica da je aktuelni državni sekretar za kulturu bivši vršilac dužnosti upravnika NBS svakako doprinosi ubedljivosti ovakvog zaključka.
  14. Iako ga je Savet u više navrata pozivao da sistemski reši administrativne probleme s kojima se suočava jedna tako važna kategorija subjekata u kulturi kao što su samostalni umetnici – Ministarstvo ni na tom planu nije učinilo ništa.
  15. Ministarstvo je ugasilo Tačku kulturnog kontakta, kancelariju koja je institucijama, organizacijama i pojedincima pružala stručnu pomoć pri prijavi na projekte Evropske komisije u okviru programa Kultura 2007–2013, i umesto nje osnovalo novo implementaciono telo, na čije čelo je postavilo službenika Ministarstva. Ministarstvo je ovim postupkom odbacilo izuzetno dragocena iskustva i znanja radnika Tačke kulturnog kontakta stečena tokom šestogodišnje saradnje sa Evropskom komisijom, i pripadnici novoosnovanog tela moraće da uče svoj posao od početka – kako bi se nastavila saradnja u okviru programa Kreativna Evropa 2014–2020. Tačka kulturnog kontakta je bila izuzetno uspešna u povezivanju domaćih subjekata sa Evropskom komisijom, a obuka novih kadrova svakako će otežati saradnju s njom i usporiće realizaciju projekata, od čega će celokupna kultura u Srbiji imati veliku štetu.


* * *


Odluka o održavanju izbora na svim nivoima 16. marta 2014. godine kao da je prenula Ministarstvo iz zimskog sna. Ministarstvo kao da je rešilo da u kratkom predizbornom periodu nadoknadi sve što je propustilo da učini tokom prethodnih pet meseci svog mandata. Ministarstvo je na početku svog mandata bespogovorno odbilo predlog pojedinih ustanova kulture da uspostavi saradnju sa fondacijom Traduki. Međutim, u februaru 2014, nakon odluke o raspisivanju izbora, predstavnici Ministarstva naglo pokazuju interesovanje za odbačenu ideju, te se susreću s predstavnicima Tradukija, o čemu pompezno obaveštavaju javnost preko medija, iako su prethodnih pet meseci odbijali da razgovaraju s medijima jer je, kako je rečeno, stav Ministarstva da ne odgovara na pitanja novinara. Ministarstvo preko noći formira Komisiju za reviziju reprezentativnosti udruženja u kulturi i Radnu grupu za izmene i dopune Zakona o bibliotečkoj-informacionoj delatnosti i Zakona o obaveznom primerku publikacija. Najavljuje osnivanje Radne grupe za izmene i dopune Zakona o kulturi – dakle bavi se upravo onim čime jedno Ministarstvo nikako ne bi smelo da se bavi u tehničkom mandatu – radom na zakonima. Ministarstvo je pokušalo i da izvrši smenu mnogih upravnih odbora ustanova kulture, što je isto tako postupak koji nadilazi nadležnosti Ministarstva u ostavci. Upadljiv kontrast između potpune pasivnosti u prvih pet meseci mandata i grozničave hiperaktivnosti – na pogrešnim planovima – u predizbornom mesecu ne dopušta bilo kakve sumnje u pogledu motiva: Ministarstvo sa ogromnim zakašnjenjem želi da poruči i javnosti i političkim krugovima da je u stanju da obavlja poslove za koje je zaduženo. Istina, u žurbi da se dokaže i preporuči, Ministarstvo čini greške i laća se poslova kojima je trebalo da se bavi dok nije bilo u ostavci i dok je imalo pravo da se njima bavi. Sada je teško poverovati u iskrenost njegovih motiva – to jest da iza grozničave aktivnosti Ministarstva stoji briga za opšte dobro u kulturi, a ne briga za sopstvene pozicije nakon izbora.

Zaključak

Savet za kulturu zaključuje da je stanje u kulturi u Republici Srbiji izrazito loše i da odgovornost za to stanje snosi Ministarstvo kulture i informisanja. Savet, na osnovu svojih zakonskih ovlašćenja, izriče negativno mišljenje o radu Ministarstva kulture i informisanja i smatra svojom dužnošću da o svom stavu obavesti Vladu Republike Srbije i javnost.


* * *


Savet je na sednici doneo odluku da ovo saopštenje dostavi predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije, prvom potpredsedniku Vlade Republike Srbije, Ministarstvu kulture i informisanja, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i sredstvima javnog informisanja.

Širi izveštaj o Dvadeset devetoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

6. februar 2014.

U sredu, 5. februara 2014. godine, održana je Dvadeset osma redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu.

Savet je na svojoj Dvadeset osmoj sednici raspravljao o položaju samostalnih umetnika i doneo odluku da izda sledeće saopštenje:

Saopštenje Nacionalnog saveta za kulturu povodom
blokade računa samostalnih umetnika


Iako je Nacionalni savet za kulturu 16. decembra 2013. godine pozvao Ministarstvo kulture i informisanja da zatraži od Ministarstva finansija da odustane od prinudne naplate od samostalnih umetnika dugovanja nastalih po osnovu doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje i predložio da se sprovede bezuslovan otpis tih dugovanja jer samostalni umetnici ne snose odgovornost za njih, i iako je Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine 25. decembra 2013. godine zatražio od Vlade Republike Srbije da donese zaključak o obustavi postupka prinudne naplate tih dugovanja, Ministarstvo kulture nije preduzelo ništa na tom planu i Ministarstvo finansija je započelo postupak prinudne naplate putem blokade računa samostalnih umetnika.

Uloga kategorije samostalnih umetnika u oblikovanju kulture jedne zemlje potpuno je nesporna i, reklo bi se da nema potrebe posebno isticati ni tu ulogu ni njen značaj. Međutim, pošto nadležni državni organi pokazuju potpunu nezainteresovanost kako za dostignuća tih ljudi, tako i za njihov fizički opstanak, neophodno je još jednom naglasiti da je kultura nezamisliva bez svih subjekata koji je čine i koji učestvuju i njenom održavanju i razvoju. Usredsređeno na brigu o ustanovama kulture, Ministarstvo kulture i informisanja potpuno zanemaruje samostalne umetnike, kategoriju koja se, usled manjka državne brige o njoj, suočava s vrlo teškim egzistencijalnim problemima i čiji su uslovi za rad iz godine u godinu sve teži. Nacionalni savet za kulturu podseća Ministarstvo kulture i informisanja, iako bi ono po prirodi stvari moralo imati svest o tome, da ustanove kulture nisu jedini subjekti u kulturi i da nijedan roman nije napisan u ustanovi kulture, nijedno slikarsko delo nije nastalo u okviru ustanova kulture i nijednu poemu nije ispevao činovnik ustanove kulture na svom radnom mestu. Isto tako treba naglasiti, iako bi Ministarstvo kulture i informisanja moralo znati i tu činjenicu, da mnoge ustanove kulture ne mogu da funkcionišu bez samostalnih umetnika – nijedna pozorišna predstava, nijedan balet, nijedna opera nisu mogući bez njihovog angažmana i doprinosa. Novi Zakon o budžetskom sistemu je naneo još jedan težak udarac ovoj kategoriji subjekata u kulturi, ali ne samo njoj nego i samim ustanovama kulture, za čije jačanje i razvoj se Ministarstvo u svojim izjavama zalaže. Međutim, kada je imalo priliku da u predlog zakona unese neophodne korekcije, koje bi s jedne strane omogućile rad ustanova kulture, a s druge – zaštitile samostalne umetnike, Ministarstvo kulture i informisanja nije učinilo ništa, i danas je na snazi zakon u čiji tekst je ugrađen zalog propasti celokupne kulture u Srbiji, a Ministarstvo kulture i informisanja ne snosi nikakve posledice zbog svog neodgovornog ponašanja. Mera koju upravo sprovodi Ministarstvo finansija, odnosno blokada računa radi prinudne naplate dugovanja od samostalnih umetnika, dugovanja za koja samostalni umetnici nisu odgovorni, ugrožava fizički opstanak samostalnih umetnika, a samim tim, zbog presudnog doprinosa koji oni daju nacionalnoj kulturi, i funkcionisanje celokupnog korpusa kulture u Srbiji.

Ministarstvo kulture i informisanja se od svog konstituisanja u septembru 2013. godine redovno oglušuje o savete, sugestije, ali i alarmantna upozorenja koje mu upućuju Nacionalni savet za kulturu i Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine. Zbog toga se Nacionalni savet za kulturu obraća premijeru Republike Srbije i prvom potpredsedniku Vlade Republike Srbije s pozivom da upotrebe svoj uticaj i da nalože Ministarstvu kulture i informisanja da u saradnji s Ministarstvom finansija hitno pronađe način da se obustavi prinudna naplata dugovanja od samostalnih umetnika, a odmah potom da formuliše i sistemsko rešenje koje će trajno onemogućiti pojavu takvih anomalija u sprovođenju finansijske discipline kao što je prinudna naplata dugovanja od subjekata u kulturi koji nisu odgovorni za ta dugovanja.

Savet je na sednici doneo odluku da ovo saopštenje dostavi i predsedniku Republike Srbije, Ministarstvu kulture i informisanja, Ministarstvu finansija, Sekretarijatu za kulturu grada Beograda, Privremenom veću Beograda, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu i Stalnoj konferenciji gradova i opština.

Savet je na sednici raspravljao i o svom daljem radu i doneo odluku da uspostavi saradnju s nacionalnim savetima za kulturu drugih evropskih zemalja, da intenzivira saradnju s predlagačima članova Saveta i da uspostavi dijalog s drugim nacionalnim savetima u Srbiji. Savet je takođe odlučio da nastavi održavanje tematskih sednica, kakve je u kontinuitetu održavao tokom prve dve godine svog postojanja.

Širi izveštaj o Dvadeset osmoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

28. januar 2014.

SAOPŠTENJE NACIONALNOG SAVETA ZA KULTURU


Nacionalni savet za kulturu pridružuje se javnim apelima da Ministarstvo kulture i informisanja ispuni sve potrebne formalnosti koje zahteva Evropska komisija kako bi se institucijama, organizacijama i pojedincima iz Srbije omogućio pristup evropskim fondovima preko programa "Kreativna Evropa 2014-2020".

Nacionalni savet za kulturu podseća Ministarstvo da implementacija novog programa “Kreativna Evropa”, koji su odobrili Evropski parlament (19. novembra 2013.) i Savet EU (5. decembra 2013.), počinje od januara 2014. godine, a novi konkursi raspisani su već 10. decembra 2013. Rokovi za podnošenje projekata su: 5. mart 2014. (za evropske projekte saradnje), 12. mart 2014. (za projekte književnih prevoda) i 19. mart 2014. (za projekte evropskih platformi i evropskih mreža). Ako Ministarstvo ne ispuni sve potrebne procedure oko potpisivanja sporazuma, postoji opasnost da fondovi Evropske komisije za kulturu ostanu nedostupni za institucije, organizacije i pojedince iz Srbije.

Nacionalni savet za kulturu smatra odluku Ministarstva kulture i informisanja da ugasi kancelariju Tačka kulturnog kontakta neprimerenom. Naime, Tačka kulturnog kontakta osnovana je pre šest godina kako bi institucijama, organizacijama i pojedincima bila pružena neophodna stručna pomoć pri prijavi za projekte Evropske komisije "Kultura 2007-2013". Tačka kulturnog kontakta je ostvarila značajne rezultate: održano je 36 seminara i radionica, 18 prezentacija, učešća u 8 konferencija od kojih je dve sama organizovala, 14 javnih slušanja /debata/tribina, 2 studijska putovanja. Tačka kulturnog kontakta je pomogla da 53 organizacije iz Srbije učestvuju u 65 uspešnih evropskih projekata i 34 uspešna prevodilačka projekta, sa ukupnim odobrenim sredstvima od preko 2 miliona evra do 2013. godine.

Zapravo, Tačka kulturnog kontakta je bila obavezno implementaciono telo za program "Kultura 2007-2013". I program "Kreativna Evropa 2014-2020" podrazumeva obavezu države članice da osnuje implemetaciono telo Programa, ovaj put pod nazivom "Desk Kreativne Evrope".

Nacionalni savet za kulturu smatra da bi najefikasniji i najracionalniji način bio da je Ministarstvo kulture i informisanja Tačku kulturnog kontakta preimenovalo u novo implementaciono telo "Desk Kreativne Evrope", kao što su to učinile brojne druge evropske zemlje i da je iskoristilo dragocena znanja angažovanih stručnjaka. Kao što je svima poznato, odbacivanje stečenog znanja je neodgovoran čin.

Stoga Nacionalni savet za kulturu poziva Ministarstvo da još jednom razmotri svoju odluku i spremi stručni tim za implementaciju programa Kreativna Evropa 2014-2020.

 

16. januar 2014.

U sredu, 15. januara 2014. godine, održana je Dvadeset sedma redovna sednica Nacionalnog saveta za kulturu.

Savet je na sednici raspravljao o Konkursima za projekte u kulturi za 2014. godinu i usvojio sledeće zaključke:

O KONKURSIMA MINISTARSTVA KULTURE RASPISANIM 21. DECEMBRA 2013. GODINE


Konkursi Ministarstva kulture i informisanja za oblasti kulturnog nasleđa, savremenog stvaralaštva i međunarodne saradnje raspisani su 21. decembra 2013. i traju do 21. januara 2014. Konkursi se u nekim segmentima razlikuju od konkursa za iste oblasti raspisivanih ranijih godina. Sami tekstovi konkursa i obavezni formulari sadrže mnoge zakonske nedoslednosti i ograničenja, od kojih ćemo ovde navesti samo neka.

1. U formularu se među obaveznim prilozima (samo za oblast kulturnog nasleđa, ali ne i za savremeno stvaralaštvo i međunarodnu saradnju) nalazi i obaveza dostavljanja „tri ponude za svaku od aktivnosti“. Ovaj zahtev nije u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i članom 52. (Uslovi za pokretanje nabavke), u kojem se kaže da „naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u planu nabavki naručioca i ako su za tu nabavku predviđena sredstva u budžetu Republike Srbije, teritorijalne autonomije, lokalne samouprave ili u finansijskom planu naručioca.“ Postavlja se i pitanje kako ustanova ili organizacija može da dostavi tri ponude za neku projektnu aktivnost kad postoji mogućnost da projekat uopšte ne bude odobren ili da tražena sredstva budu umanjena. Kako da ustanova ili neka organizacija uopšte pribavi tri ponude od eventualnih ponuđača, po kom osnovu da ih traži od njih, kad uopšte ne poseduje sredstva u trenutku prijavljivanja projekta na konkurs? Zašto Ministarstvo primorava učesnike konkursa da krše Zakon o javnim nabavkama i nabavljaju neke fiktivne ponude?

2. Obavezan prilog za oblasti kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva je takođe i „kopija registracije podnosioca/korisnika sredstava kod nadležnog organa sa opisom delatnosti za koju je podnosilac/korisnik registrovan, kao i kopija Obaveštenja o razvrstavanju“. Javne ustanove ne dostavljaju ovaj prilog, što znači da se ta obaveza uglavnom odnosi na sledeća pravna lica: razne organizacije, udruženja građana, fondacije, zadužbine. Međutim, u Uredbi o izmeni i dopuni uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja, koju je donela Vlada RS 25. oktobra 2013, navodi se da „nadležni organi po službenoj dužnosti utvrđuju da li je udruženje upisano u registar nadležnog organa i da li se, prema statutarnim odredbama, ciljevi udruženja ostvaruju u oblasti u kojoj se program realizuje“. Takođe, u uslovima konkursa je navedeno da se kao obavezna dokumentacija traži sledeće: „Udruženja u kulturi, odnosno zadužbine i fondacije u kulturi – učesnici konkursa uz prijavu obavezno dostavljaju: 1) uverenje (potvrdu, izvod) da je udruženje, zadužbina ili fondacija upisano u registar nadležnog organa; 2) overenu fotokopiju izvoda iz statuta udruženja, odnosno statuta ili drugog opšteg akta zadužbine, odnosno fondacije u kome je utvrđeno da se ciljevi udruženja, zadužbine ili fondacije ostvaruju u oblasti kulture u kojoj se projekat realizuje...“ Međutim, pomenutom Uredbom ovo je ukinuto, izričito je izbačen stav 2. člana 6, kojim je ranije traženo da udruženja dostavljaju overenu fotokopiju izvoda iz statuta. Dakle, i ovi zahtevi za dostavljanjem obaveznih priloga nisu u skladu sa zakonom. Potvrda ovih stavova dobijena je u telefonskom razgovoru od Kancelarije Vlade RS za saradnju sa civilnim društvom, koja smatra da je Ministarstvo obavezno da izmeni te odredbe u konkursu.

3. Pravilnik o načinu, merilima i kriterijumima za izbor projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 57/10, 90/11, 61/13 ) precizno definiše kriterijume za projekte iz oblasti kulturnog nasleđa, savremenog stvaralaštva i međunarodne saradnje. U tom Pravilniku se navodi da projekti koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije moraju da ispunjavaju najmanje tri od navedenih 14 kriterijuma. Zatim su u Pravilniku nabrojana merila za izbor projekata za svaku pojedinačnu oblast (za oblast zaštite, očuvanja i prezentacije nepokretnog kulturnog nasleđa, za oblast zaštite i očuvanja i prezentacije arheološkog nasleđa, za oblast zaštite, očuvanja i prezentacije muzejskog nasleđa.... za oblast bibliotečko-informacione delatnosti, za oblast književnih manifestacija i nagrada, za oblast muzike – stvaralaštvo, produkcija i interpretacija, za oblast likovne i vizuelne umetnosti, za oblast primenjene umetnosti, arhitekture i multimedija, za oblast scenskog stvaralaštva i interpretacije – drama, opera, balet i ples itd, ukupno 24 oblasti, a za svaku od 5 do 18 merila). Međutim, Ministarstvo zanemaruje postojeći Pravilnik i u samom tekstu konkursa za savremeno stvaralaštvo navodi prioritete finansiranja, a za kulturno nasleđe navodi da će biti „podržani projekti koji se odnose na posebne ciljeve“. Tim odredbama navedenim u samom tekstu konkursa sužavaju se mogućnosti prijavljivanja projekata u odnosu na merila navedena u Pravilniku. Postavlja se pitanje zbog čega Ministarstvo ne poštuje Pravilnik koji je samo donelo.

Primer: U samom tekstu konkursa navodi se da će za oblast bibliotečko-informacione delatnosti biti podržani projekti koji se odnose na posebne ciljeve:

  1. Podsticanje znanja i edukaciju iz bibiotečko-informacione delatnosti;
  2. Prezentaciju rezultata rada i istraživanja iz bibiotečko-informacione delatnosti;
  3. Unapređenje bibliotečko-informacione delatnosti i osavremenjivanje opreme za obavljanje delatnosti.

To znači da biblioteke ne mogu da konkurišu za svoje kulturne delatnosti (programi, književne večeri, tribine, radionice, izložbe, publikacije) koje ne pripadaju izričito oblasti bibliotečko-informacione delatnosti. Mnoge biblioteke u Srbiji su jedini nosioci kulturne delatnosti u svojoj sredini, tako da ovi uslovi predstavljaju veliko ograničenje za sve njih. Raniji konkursi nisu imali takva ograničenja.

4. U samom konkursnom formularu koji je potrebno popuniti za oblast kulturnog nasleđa dva puta se traže iste stvari: odeljak 2.8. (očekivani rezultati i merljivi pokazatelji po aktivnostima) i odeljak 5. (taj odeljak je sada prvi put uveden – očekivani rezultati po svakoj aktivnosti i indikatori – pokazatelji). To su suštinski iste stvari (rezultati i pokazatelji) i nikada do sada nisu dva puta ponavljane u formularu, što će dodatno zbuniti sve koji se prijavljuju na konkurs. Pored toga, dva puta je ponovljen odeljak pod brojem 5, jednom se odnosi na pomenute rezultate i pokazatelje, a drugi put na budžet, što je očigledno greška do koje je došlo zbog površnosti sastavljača konkursa i formulara.

5. U konkursu za kulturno nasleđe (ne i za savremeno stvaralaštvo i međunarodnu saradnju) navedeno je da „podnosioci prijava mogu konkurisati sa najviše tri projekta“. Ni u jednom dosadašnjem konkursu Ministarstva nije bilo takvog ograničenja, a ono i ne bi trebalo da postoji. I zbog čega samo za oblast kulturnog nasleđa? Ni u Zakonu o kulturi niti u Pravilniku o načinu, merilima i kriterijumima za izbor projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije ne postoji takvo ograničenje. Postavlja se pitanje po kom pravnom osnovu su ga sastavljači konkurs uveli.

Nacionalni savet za kulturu podseća da je Ministarstvo već jednom prekršilo zakon time što je konkurse objavilo 21. decembra, a ne 1. oktobra, kako propisuje Zakon o kulturi. Nacionalni savet za kulturu poziva Ministarstvo kulture i informisanja da ubuduće poštuje zakone i propise i da u najskorije vreme objavi Izmene i ispravke Konkursa kako bi rešilo zakonske nedoslednosti i ograničenja sadržane u njemu. Nacionalni savet za kulturu napominje da Izmene i ispravke nisu neuobičajena pojava u Evropskoj uniji. Ne dešava se tako retko da Evropska unija objavljuje ispravke za svoje konkurse, takozvane Corrigendum-e.

Nacionalni savet za kulturu je na Dvadeset sedmoj sednici doneo odluku da o gorenavedenim zaključcima zvanično obavesti Ministarstvo kulture i informisanja i Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine.

Savet je na Dvadeset sedmoj sednici raspravljao i o stanju o kulturi i odlučio da se tim povodom oglasi posebnim saopštenjem.

Širi izveštaj o Dvadeset sedmoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu nalazi se u rubrici Arhiva (podrubrika Izveštaji).

 

POGLEDAJTE STARIJA SAOPŠTENJA

 

 Vrh strane