Насловна » Актуелно

Актуелно

15. децембар 2016.

САОПШТЕЊЕ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЗА КУЛТУРУ ПОВОДОМ УГРОЖАВАЊА
ГРАЂАНСКИХ ПРАВА САМОСТАЛНИХ УМЕТНИКА


Упркос томе што је Заштитник грађана, у свом Закључку (13-6-1232/16. дел. бр. 9326, 16. март 2016.), утврдио пропусте у раду Министарства културе и информисања и Града Београда на штету остваривања права грађана и сагласно члану 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана, упутио препоруку органима ради отклањања уочених недостатака у раду, као и у циљу унапређења остваривања права грађана и спречавања сличних пропуста у будућности”, упркос томе што је „супротно начелима владавине права и правне сигурности да више година у правном промету дејство производе одредбе које нејасно, недоречено и на различите начине уређују исто правно питање, односно правно питање уопште не уређују препуштајући органима да правну празнину попуњавају праксом (радом) која нема адекватно нормативно упориште”, као и чињеници да су „органи управе дужни да у обављању својих послова поступају законито, ефикасно, благовремено и у складу са обавезом да странкама у поступку омогуће да што лакше заштите и остваре своја права и правне интересе” – држава, преко својих органа власти, наставља да угњетава једну категорију грађана – самосталне уметнике. Наиме, после три године, Пореска управа поново на адресе самосталних уметника шаље опомене у којима се самосталним уметницима налаже да одмах, а најкасније у року од пет дана од дана пријема опомене, измире дуговања за доприносе за ПИО и здравствено осигурање. Национални савет за културу подсећа на чињеницу да самостални уметници нису одговорни за настанак дуга за који их Пореска управа терети и да је дуг, у највећој мери, настао због тога што је град Београд, односно локална самоуправа, која, према Закону о култури, измирује обавезе самосталних уметника за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање, годинама уплаћивала средства за то осигурање с великим закашњењем, због чега је Пореска управа самосталним уметницима књижила дуг и обрачунавала камате на тај дуг.

Крајем 2013, када је Пореска управа први пут почела да шаље опомене самосталним уметницима, Национални савет за културу, Одбор за културу и информисање Скупштине РС и Асоцијација уметничких удружења покренули су иницијативу да се проблем дуга самосталних уметника реши. Позвали су Министарство културе и информисања, Министарство финансија, Пореску управу и Секретаријат за културу града Београда да се укључе у решавање овог питања, и, упркос одрицању од одговорности појединих државних органа и пребацивању надлежности са органа на орган, начињени су неки кораци у правцу налажења решења. Ако ништа друго, Пореска управа је, у очекивању резултата, обуставила слање опомена и одустала од наплате својих потраживања преко блокаде рачуна самосталних уметника. Нажалост, органима власти је понестало решености да се позабаве овим питањем до краја, и иницијатива Националног савета за културу, Одбора за културу и информисање Скупштине РС и Асоцијације уметничких удружења остала је да виси у ваздуху, да би с временом, услед промене у политичким приликама – Скупштина је распуштена, расписани су избори, дуго се чекало на формирање Владе, била заборављена. Одбор за културу Скупштине РС није више постојао, Влада је била техничка, и Национални савет за културу и Асоцијација уметничких удружења нису имали коме да се обрате са захтевом да се, упркос политичким променама, успостави континуитет у проналажењу решења за проблем који самостални уметници имају због тога што су „Министарство културе и информисања и Град Београд начинили пропусте у раду“ (Закључак Заштитника грађана 13-6-1232/16. дел. бр. 9326, 16. март 2016).

Пошто су најзад све државне структуре употпуњене и формиране, Национални савет сматра да не постоји више ниједна препрека за то да се најзад дође до одрживог решења за поменути проблем. Национални савет за културу позива Министарство културе и информисања да у међувремену, док се одрживо решење не нађе, затражи од Министарства финансија да одустане од најављене принудне наплате од самосталних уметника дуговања насталих по основу доприноса за ПИО и здравствено осигурање. Национални савет за културу сматра да ова мера – принудна наплата, уколико се спроведе у складу с најавом, може довести до несагледивих последица по националну културу. Национални савет подсећа на чињеницу да култура у Србији у великој, ако не и у највећој мери почива управо на раду самосталних уметника и да су, између осталог, управо њихова дела – оно што ову земљу чини препознатљивом и јединственом на културној мапи човечанства. Национални савет скреће пажњу јавности на недалековиду и лицемерну позицију државе, која не показује никакву бригу према условима у којима ти људи живе и раде и према њиховим основним грађанским правима, али у исто време не преза од тога да у маркетиншке сврхе, када сматра да то доприноси побољшању слике о њој, употребљава резултате њиховог рада онда када ти резултати, без икакве државне подршке и помоћи и искључиво захваљујући личном труду и таленту самих уметника, стекну међународно признање.

 

19. септембар 2016.

Саопштење за јавност Националног савета за културу

Национални савет за културу одржао је 16. септембра 2016. године своју четрдесет девету редовну седницу којој је присуствовао и Министар за културу и информисање у Влади Републике Србије, господин Владан Вукосављевић са сарадницима.

Председник и чланови НСК су, у кратким цртама, обавестили Министра о активностима које је Савет предузимао у претходном периоду обављајући своје обавезе прописане Законом о култури.

Било је говора о напорима да се дође до Националне стратегије у култури, документа без којег је назамисливо успешно спровођење закона, како оног кровног Закона о култури, тако и оних који регулишу поједине области; истакнуто је непостојање закона о позоришту као и проблеми који произилазе из те чињенице; указано је и на погубне одредбе више закона из других области који у великој мери ометају нормално деловање у домену културе а какав је закон који регулише област реституције или закон који се односи на јавне набавке; било је речи о још нерешеном проблему самосталних уметника као и другим бројним отвореним питањима која оптерећују културу.

На сва ова, као и многа друга нерешена питања, НСК је правовремено указивао.

Садашњем саставу НСК је почетком лета истекао мандат али ће он, у складу са Законом, наставити рад док се не конституише нови. НСК верује да ће нови састав имати адекватне услове за рад, за шта се досадашњи састав борио током свог петогодишњег мандата.

 

СОПШТЕЊЕ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЗА КУЛТУРУ

са седнице одржане 13. маја 2016. годинe

Национални савет за културу је на својој четрдесет седмој седници, одржаној 13. маја 2016. године разматрао положај самосталних уметника и проблеме везане за њихово право на стицање пензије и остваривање здравствене заштите. Седници су, на позив председника Националног савета Милете Продановића, присуствовали представници Министарства финансија, Министарства културе и информисања, Пореске управе, Републичког фонда за здравствено осигурање, Фонда ПИО, Асоцијације уметничких удружења и Координационог одбора уметничких удружења. Пошто се упознао са ставовима позваних представника државних институција и уметничких удружења и саслушао тумачења закључака Владе везаних за три категорије самосталних осигураника и појединих прописа из области пензијског осигурања, Национални савет је констатовао да је Закључак Владе од 27. априла 2016. године, иако донет са великим закашњењем, био неопходан, јер је њиме самосталним уметницима омогућено да привремено оверавају здравствене књижице под одређеним условима, али њиме није решено питање дуга за доприносе за здравствено осигурање и камата на тај дуг, због ког је самосталним уметницима и било укинуто право на здравствену заштиту, нити питање права на стицање пензије, које је угрожено – исто тако због дуга и камата на дуг, али у овом случају за пензијско и инвалидско осигурање. Овом мером су самостални уметници изједначени у правима са предузетницима и пољопривредницима, али она не узима у обзир специфичности ове категорије пореских обвезника. Дуг за доприносе који они имају на својим рачунима у Пореској управи није настао – као код предузетника и пољопривредника – због тога што они сами нису уплаћивали средства за доприносе, већ, у највећој мери, због тога што је локална самоуправа, у овом случају град Београд, која, у складу са законом, измирује доприносе за њих, каснила са уплатама аконтација за доприносе за здравствено и пензијско осигурање. Један део дуга, код малог броја самосталних уметника, настао је због тога што су ти уметници у појединим годинама остваривали зараду већу од оне на коју се, по закону, плаћа минимална основица за доприносе и нису сами покривали разлику између аконтационих задужења за минималну основицу, које је измиривала локална самоуправа, и задужења по коначном решењу, које им је по истеку календарске године достављала Пореска управа.

Пошто самостални уметници не могу трајно решити питање права на пензију и здравствену заштиту уколико се не измири дуг за доприносе на њиховим рачунима у Пореској управи, Национални савет констатује да је неопходно да Министарство финансија и Пореска управа утврде структуру дуга за доприносе самосталних уметника, односно да утврде колики део дуга је настао због тога што је локална самоуправа каснила са измиривањем аконтационих задужења за доприносе, а колики због тога што поједини самостални уметници нису покривали разлику између аконтационог и коначног задужења. Након што се утврди висина дуга за коју је одговорна локална самоуправа, неопходно је да Министарство културе и информисања, као орган који је надлежан за самосталне уметнике и који, преко репрезентативних удружења, којима је поверило тај посао, додељује статус осигураника овој категорији пореских обвезника, и Секретаријат за културу града Београда пронађу начин да се обезбеде средства за измиривање поменутог дуга и камата на њега.

Национални савет сматра да се проблем са доприносима самосталних уметника недопустиво дуго не решава и да је његово решење могуће и лако достижно уз постојање политичке воље, која, како се показује, већ дуги низ година изостаје. Национални савет подсећа на чињеницу да култура у Србији у великој, ако не и у највећој мери почива управо на раду самосталних уметника и да су, између осталог, управо њихова дела – оно што ову земљу чини препознатљивом и јединственом на културној мапи човечанства. У том светлу посебно забрињава немар који држава и њене структуре показују према основним правима тих људи, према условима у којима они живе и раде, а, у крајњем исходу, и према резултатима њиховог рада. На крају, Национални савет скреће пажњу јавности на збуњујућу чињеницу да држава при томе радо користи у промотивне сврхе уметничка дела која стекну међународно признање и, мада ничим није допринела њиховом настанку, приказује их као безмало државни пројекат или у најмању руку пројекат настао уз свесрдну државну помоћ.

 

11. април 2016.

СОПШТЕЊЕ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЗА КУЛТУРУ

Национални савет за културу је на својој 46. редовној седници  разматрао и стање у области заштите ауторских  и сродних права у Републици Србији. Констатовао је да у овој важној области владавине права преовлађује потпуни хаос и нелојалност. Ово се пре свега односи на заштиту ауторских права филмских аутора ( моралних и имовинских) чије је дело од стране старих и нових пружалаца аудио-визуелних медијских услугаи кабловских оператора на удару  бескрупулозне и неконтролисане експлоатације. Морална се права нарушавају тиме што се емитују оштећене или истрошене копије, а имовинска ( индивидуална и колективна ) тиме што се у систему надокнаде за коришћено дело аутори или њихови наследници у потпуности искључуjу. Ово се посебно односи на заштиту колективних ауторских права, где је стање и најгоре,  с обзиром да је ова права према закону могуће заштитити само путем организације која се искључиво тиме бави, а која у Србији још увек не постоји. Сви напори филмских аутора да се она оснује до сада нису уродили плодом било због разједињености филмске сцене, било одуговлачења Завода за интелектуалну својину Републике Србије да једној већ основаној организацији изда дозволу за рад.  Због тога позивамо филмске ауторе и њихове наследнике да по овом питању што пре усагласе ставове, а Завод за интелектуалну својину својом експедитивношћу помогне што бржем почетку рада ове организације, без које је немогуће заштити колективна ауторска права фиклмских аутора.  Савет напомиње да је према одредбама Закона о ауторским и сродним правима  у случајевим блокаде или нефункционисања система колективне заштите имовинских права аутора и њихових наследника и Влада Републике Србије  у обавези да се укључи у решавање овог проблема.

 

07. март 2016.

СОПШТЕЊЕ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЗА КУЛТУРУ

Усвојени текст Закона о изменама и допунама Закона о култури садржи велики број лоших решења, која су могла бити избегнута да су Министарство културе и информисања и посланици владајуће коалиције показали више слуха за сугестије стручне јавности и да су прихватили макар неке од амандмана које су предложиле посланичке групе.

Национални савет за културу је, у складу са својом законском улогом, у више наврата нудио Министарству помоћ у писању појединих одредби Закона и редовно је, путем медија и преко сајта, обавештавао јавност о својим активностима на том плану.

Овом приликом Национални савет указује на једну посебно опасну одредбу новог Закона, која својом потпуном неоправданошћу и произвољношћу подрива темеље на којима почива култура и обесмишљава њене основне појмове.

У члану 58 (члан 30. Закона о изменама и допунама Закона о култури), у којем се одређује појам „уметник”, нови Закон, из непознатих разлога, проглашава уметницима преводиоце стручних текстова. Пошто се поменути преводиоци, као што њихов назив говори, баве превођењем научних и стручних текстова а не уметничких дела, они никако не могу бити уметници. Иако их административним путем проглашава уметницима, мало је вероватно да ће Министарство културе и информисања икога убедити да су текстови које они преводе, то јест упутства за техничке уређаје, уговори између компанија, изводи из матичних књига, па и научни радови ̶ уметничка дела.

Национални савет не жели да улази у разлоге због којих је усвојена одредба којом се законски освештава једна бесмислица, али скреће пажњу и шире и стручне јавности и политичких структура на произвољност у законодавству коју је Министарство културе и информисања показало тиме што је предложило Влади Закон у којем се могу наћи одредбе попут ове. Нажалост, та произвољност није ограничена на збрку у појмовима, она има далекосежне последице. Преводиоци научних и стручних текстова се баве важним послом, и указивањем на законску аномалију Национални савет не жели да искаже непоштовање ни према њиховој делатности нити према њиховој стручности. Али они, ма колико били стручни и професионални, нису уметници, као што нису уметници ни други стручњаци у култури, који обављају послове из члана 55б. новог Закона (члан 27. Закона о изменама и допунама Закона о култури). Поменута одредба им, међутим, (и то само њима, али не и другим стручњацима у култури) омогућава да претендују на мере којима држава, свесна да висока уметност не може бити препуштена тржишту, подстиче креативност и бављење културом. Другим речима, Министарство је издвојило једну категорију стручњака у култури и доделило јој права која јој не припадају. Зашто су преводиоци научних и стручних текстова проглашени уметницима, а правници, бизнисмени и научници, који пишу те текстове, нису проглашени уметницима ̶ питање је на које Национални савет за културу није добио сувисао одговор од Министарства културе и информисања, а није га добила ни јавност: покушаји народних посланика да од представника Министарства сазнају како је такав апсурд могао бити допуштен у тексту једног закона нису имали ефекта, а нису ни могли имати, пошто не постоји аргумент којим би се оправдала административна канонизација очигледне неистине.

 

25. децембар 2015.

Поглед на стање у култури на крају 2015. године

На крају календарске 2015, у тренутку доношења буџета за 2016. годину, Национални савет за културу (НСК) сматра да треба де се огласи краћом анализом ситуације у култури у протеклом периоду.

Извесни проблеми на које НСК указује већ дуже време понављају се. Пре свих то је питање израде Стратегије културног развоја Републике Србије. Није познато да је Министарство културе и информисања (МКИ), чија је то законска обавеза, ову процедуру заочело. НСК жали што је са овом темом започео свој мандат пре четири и по године, што је у међувремену радио на две радне верзије Стратегије које су касније повучене и што свој мандат с истом темом и завршава.

Два значајна музеја, Музеј савремене уметности и Народни музеј, која су у реконструкцији већи број година, и даље не раде.  

Музеј савремене уметности је прославио своју 50-годишњицу оснивања уз кордон полиције која га је ”бранила” од грађана који су се у том поводу окупили. Само месец дана касније објављено је да ни  Народни музеј, за који је речено да ће бити отворен на дан Народног музеја у мају 2016, такође неће бити отворен у року који је био дефинисан постављањем сатова.

Постављање сатова је била грешка. НСК сматра да су они били непотребни и да су иритирали један део јавности јер су говорили више о маркетиншком крактеру акције него о суштинској посвећености темељној реконструкцији два музеја.

Министарство културе није ни до половине децембра расписало конкурс за пројекте. Да подсетимо: у важећем Закону о култури, у члану 11. стоји:
”... Конкурси....се расписују за сваку наредну буджџетску годину најкасније до 1. октобра текуће године.”

Такође, Министарство културе још увек није објавило резултате Конкурса за финансирање уметничких дела из области визуелних уметности за 2015. годину. Конкурс је објављен 14. маја а био је отворен до 30. јуна. НСК напомиње да су давно познати резултати за конкурсa који су објављени после овог (нпр. за откуп публикација за библиотеке, за суфинансирање мобилности уметника и професионалаца у култури, за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја). НСК очекује од Министарства информацију шта се дешава са овим конкурсом и каква је његова судбина, обзиром да смо на истеку календарске године. 

Буџет за културу је реално смањен у односу на прошлогодишњи за 500 милиона динара (у 2015. години укупан износ који се издваја за културу био је 7.530.247.000 динара а у 2016. 6.914.497.000) а ово смањење не произилази једино из чињенице да се неће више финансирати РТС и јер су угашени Танјуг и Радио Југославија.

Са великом забринутишћу НСК констатује да се повећање плата у јавном сектору једино не односи на запослене у култури. Одговор министра Тасовца да ће култура бити ”прва следећа” када је повећање плата у питању – не може да задовољи културну јавност.

Установе културе пролазе кроз фазу рада која се не би могла окарактерисати као развојна. Напротив. НСК изражава бојазан да Министарство није успоставило неопходан систем у функционисању сектора културе. Ствара се утисак да се свуда, па и у сектору културе користе маркетиншка ”паковања” за одвраћање пажње грађана од суштинских питања.

Овај недостатак се најјасније види на примеру установа културе, од којих многе имају директоре у в.д. статусу, а то значи да имају менаџмент који, због привремене позиције, не може да креира концепцију установе и да дугорочно планира. Упркос законској обавези која у члану 37. Закона о култури каже да ”...Вршилац дужности директора може обављати ту функцију најдуже једну годину” – ова обавеза није поштована, па су директори више установа културе у в.д. статусу знатно дуже од законски дозвољеног рока.

Уместо да се установе оснаже тиме што ће се борити за статус установе од националног значаја, измене и допуне Закона о култури које чекају на расправу у Скупштини, предвиђају гашење управо овог статуса. У самим установама то само може да повећа осећај несигурности и безначајности.

НСК примећује да културни посленици све чешће јавно износе своје незадовољство културном климом у земљи; многи од њих се, по сопственим речима, осећању осујећено, бесперспективно и понижено. Млади сматрају да им друштво не пружа одговарајућу шансу; старији с разлогом истичу да су заборављени и маргинализовани; самостални уметници, због недостатка добре воље код надлежних структура, (пре свега Министарства културе и информисања, Секретаријата за културу града Београда и Министарства финансија), не успевају да остваре право на здравствену заштиту; они сматрају да Министарство културе не штити њихова права и интересе и да разлог који наводи за своју пасивност, а то је немање надлежности, може бити схваћен искључиво као изговор за избегавање одговорности.

Култура се одржава упркос а не захваљујући подршци државе, и њеној јасно форумлисаној културној политици. Филмски фестивали, музички фестивали, нове позоришне представе, дечји едукатвини програми, нове књиге, монографије, помоције... – све то оставља утисак веома квалитетног и богатог  културног живота. Ипак, НСК који је по Закону обавезан да прати културна збивања у држави, закључује да се културни живот одвија стихијски, недовољно планирано, а да је главна моторна снага културног живота и стваралаштва – не културна стратегија и политика државе већ енергија и етузијазам појединаца. Статус културних радника данас је нижи него икада.

НСК завршава свој мандат без решеног иједног питања која су се отворила током предходне четири и по године. На многобројна отворена питања српске културе НСК је континуирано указивао током свог мандата, како у својим бројним саопштењима тако и у тематским разматрањима и дебатама које је водио са стручњацима и ствараоцима. 

 

25. децембар 2015.

ПОЖЕГА: ГРАДСКА ГАЛЕРИЈА/КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Национални савет за културу са забринутошћу прати догађаје у Културном центру Пожега изазване континуираним нападима новопостављеног председника општине на законито, конкурсом, изабрану директорку ове куће Слађану Петровић Варагић. Мета напада је пре свега Градска галерија која делује у саставу Културног центра. Током последњих пет година та се галерија својим квалитетним програмима наметнула као једно од најважнијих чворишта визуелне уметности у Србији, пре свега оне млађе. 

Слађана Петровић Варагић је од почетка свог ангажмана на месту директорке КЦ Пожега, унела огромну енергију радом и личним залагањем и допринела успешној промоцији ове установе, доказујући да и се и у мањим местима може поставити и водити институција чији значај далеко превазилази локалне оквире. Оптужбе у којима је председник општине Милан Божић повезао рад Галерије са порастом гледаности „ријелити“ програма су напросто смешне јер је управо нестручно арбитрирање, популизам и позивање на огољену политичку силу допринело општем срозавању културног нивоа и, последично, приближавању јавне сцене ономе што виђамо у „ријелити“ емисијама.

Национални савет за културу се придружује осудама овог насиља које су изрекле стручне асоцијације и противи се свакој врсти цензуре, макар и у најави. Напад на Слађану Петровић Варагић и институцију коју води посебно је опасан јер може послужити као пример политичког угрожавања аутономије градске установе културе и погубном покушају њеног партијског својатања и у другим срединама.

 

25. децембар 2015.

САОПШТЕЊЕ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЗА КУЛТУРУ

На позив Националног савета за културу, на 43. Редовној седници Савета, одржаној 11. 12. 2015. године, чланове Савета Милету Продановића, председника, Ивану Стефановић, Кароља Вичека и Егона Савина, те Дејана Стојановића, секретара Савета, о актуелним проблемима театарског живота у Републици Србији информисали су Александар Милосављевић и Дејан Савић, управници Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду, Тамара Вучковић Манојловић и Зоран Карајић, директори Југословенског драмског позоришта и Шабачког позоришта. Седници су, као представници Министарства културе и информисања, присуствовали Игор Јовичић, секретар Министарства, те Ђурђијана Јовановић, задужена за сценско стваралаштво.

Кроз сажета и примерима поткрепљена излагања руководиоци репрезентативних театарских институција, обавестили су чланове Савета о актуелном стању у позоришном животу Србије, а након додатних информација које је понудио секретар Министарства, чланови Савета су закључили да је надлежнима и јавности неопходно скренути пажњу на најкрупније проблеме због којих је театарски живот Србије пред колапсом. Најакутнији проблеми су:

  • нејасна и непрецизна државна културна политика, због чега, између осталог, није реализована класификација театара, најављена и важећим Законом о култури (који предвиђа категорију установа културе од националног значаја), па је, самим тим, створена конфузија на плану реализације конкретних мисија (и репертоарских задатака) позоришта у систему театарског живота Србије, што резултира перманентним урушавањем резултата најквалитетнијих театара који су по досадашњим дометима и високим реномеом репрезентовали домаће савремено сценско стваралаштво у Србији и иностранству;
  • нередовне уплате планираних и одобрених финансијских средстава, због чега позоришта не могу да испуне Законом предвиђену обавезу и реализују четворогодишње, па ни једногодишње планирање репертоара, што онемогућава нормалан театарски рад;
  • неадекватан Закон о култури, који не препознаје специфичности бића театра и позоришног система рада (у Србији или било где у свету), па су отуда наши театри у сталном раскораку између обавезе да поштују закон и задатка да обављају своју основну активност – стварају и приказују позоришне представе, што позоришне делатнике непрестано суочава с потребом формулисања и усвајања Закона о позоришту;
  • фрапантна неусклађеност законских, подзаконских аката и уредби (Закон о раду, Закон о буџету, Закон о функционисању министарстава, Закон о култури, Уредба о коефицијентима у установама културе...) са елементарном логиком театарске праксе, што ствара конфузију у свакодневном раду позоришта и онемогућава настанак уметничке али и сваке друге продукције, поништава смисао театарских фестивала и урушава њихов углед на домаћој и међународној сцени;
  • непрецизно дефинисане надлежности министарстава и органа локалне управе (Министарства културе и информисања и Министарства за државну управу и локалну самоуправу, те ових министарства и органа локалне управе), због чега позоришта немају адекватан третман, а не осећају ни одговарајућу, неопходну заштиту Министарства културе и информисања;
  • све уочљивије одустајање Државе од заштите сегмената позоришног живота од комерцијализације, због чега су угрожени статус и уметнички резултати управо оних позоришних институција које, на основу постигнутих резултата, треба да доприносе развоју и међународном угледу театарске уметности Републике Србије;
  • све агресивнији анти-интелектуални и анти-уметнички дискурс који доминира нашим друштвеним, политичким и културним животом, што маргинализује значај, смисао и функцију позоришта, а у најдиректнијој је вези са образовним системом који не помаже театрима у процесу едуковања и формирања нове позоришне публике.

Последица оваквог стања је смањење броја премијера, све слабији квалитет продукције и уочљиво заостајање наших најрепрезентативнијих позоришта у контексту европског театарског живота, којем припадамо. Оваквим третманом су подједнако погођене велике националне куће у којима, осим драмских, настају и оперске и балетске представе, као и театри који нашу позоришну уметност репрезентују кроз чланства у Европској театарској унији или Европској театарској конвенцији, али и позоришта која у градовима и варошицама Србије све теже успевају да очувају богату националну театарску традицију и својим представама употпуњују културни живот својих средина.

У оваквој ситуацији позоришта су, у борби за уметнички квалитет, нову публику па и елементарно преживљавање, лишена одговарајуће подршке Државе, што ће се окончати гушењем једног од најважнијих, најуспешнијих и најрепрезентативнијих сегмената наше културе.

Национални савет за културу упозорава да ће даља девастација позоришног живота Србије не само да нанесе озбиљну штету нашем савременом сценском стваралаштву, него ће и онемогућити да у заједницу европских народа ова држава унесе значајан печат властите културне и уметничке специфичност и особености, али и елементе који су данас део савременог стваралаштва, да би једног дана постале део културне и уметничке баштине Србије. У исти мах, маргинализацијом својих позоришта, Србија поништава и деградира огромне успехе читаве сфере властите уметничке праксе коју је међународна заједница одавно препознала као релевантну.

Због свега наведеног Национални савет за културу позива Министарство културе и информисања да у што краћем року формира радну групу за израду нацрта Закона о позоришту, без обзира на то што Закон о изменама и допунама Закона о култури још увек није усвојен. Наиме, и без Закона о култури има много посла којем ваља приступити што пре да би позоришта Србије стала на своје ноге и заузела адекватно место у културном животу Државе.

 

22. октобар 2015.

САОПШТЕЊЕ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЗА КУЛТУРУ
СА СЕДНИЦЕ ОДРЖАНЕ 21. ОКТОБРА 2015. ГОДИНЕ

На састанку одржаном 21. октобра и електронској седници која је уследила Национални савет за културу је расправљао о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о култури и остао при примедбама које је формулисао децембра 2014. године.

Савет нарочито подвлачи значај оних својих предлога који се односе на установе од националног значаја и предлаже да у Закону буду таксативно набројане централне установе културе које због своје дуговечности и значаја не би имале обавезу да изнова конкуришу за тај статус. Савет сматра да је поред установа потребно установити и у Закону прецизирати листу манифестација од националног значаја те тако увести ред у ову хаотичну област. Савет се залаже и износи аргументе против гашења признања за врхунски допринос националној култури - та признања не би требало укидати него ревидирати и доследно спроводити критеријуме за њихову доделу. Савет сматра да је потребно Законом јасније утврдити надлежности у домену права слободних уметника и јасно прецизирати статус истакнутог уметника, начин његовог стицања и обавезе државе према лицима која стекну тај статус. По мишљењу Савета редуковање обавеза Националног савета за културу није прихватљиво. Савет указује да је потребно исправити грешку којом је Удружење стручних и научних преводилаца сврстано у уметничка удружења.

Све остале примедбе и сугестије Националног савета за културу могу се наћи на сајту (http://www.nsk.gov.rs/dokumenta.php) и овлашћени предлагачи могу их користити при формулисању амандмана на Предлог закона о изменама и допунама Закона о култури који улази у процедуру.

 Преузмите документ Примедбе и сугестије Националног савета за културу на Предлог закона о изменама и допунама Закона о култури

 

3. септембар 2015.

САОПШТЕЊЕ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЗА КУЛТУРУ
СА СЕДНИЦЕ ОДРЖАНЕ 2. СЕПТЕМБРА 2015. ГОДИНЕ

Национални савет за културу одржао је Тридесетдевету редовну  седницу у среду 2. септембра 2015. године у згради Народне скупштине Републике Србије.

Национални савет за културу је размотрио и усвојио Извештај о раду за период јул 2014 – 2015. године.

Савет је још једном размотрио штетне последице законодавних решења из других области, које имају негативан утицај на све делатности у култури. Посебно је указано на проблеме који су настали доношењем Закона о изменама и допунама законама о планирању и изградњи, његовог утицаја на примену важећег Закона о културним добрима и штетних последица по свеукупно непокретно културно наслеђе Србије.

Савет ће на својој наредној седници поново размотрити одредбе Предлога закона о изменама и допунама Закона о култури, о којима је већ расправљао, и указати на она решења која би било потребно изменити у процедури усвајања Предлога закона.

 

14. мај 2015.

САОПШТЕЊЕ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЗА КУЛТУРУ
са седнице одржане 13. маја 2015. године

Национални савет за културу одржао је Тридесетосму редовну  седницу у среду 13. маја 2015. године у згради Народне скупштине Републике Србије.

На редовној седници одржаној 13. маја 2015. године директор Архива Србије, др Мирослав Перишић, је упознао Национални савет за културу са текућим стањем и проблемима у архивској делатности у Србији данас.

Савет је свестан важности архивске делатности не само за културу него и за свакодневни живот наших грађана. Архивска делатност је део свеукупног наслеђа државе и грађана Србије и из тог разлога заслужује одговарајућу пажњу од стране не само Министарства културе и информисања него и од стране других министарстава у чијој надлежности се налази део послова који се тичу архивске делатности.

У том смислу треба што пре донети законе о архивској делатности, омогућити кадровско и стручно проширивање кадровске базе архивске делатности и предвидети просторне услове, за дужи временски период, у складу са савременим потребама и стандардима који важе у овој области.

Савет подржава измену регулативе која ће на виши степен подићи координацију свих архивских нивоа у Републици Србији.

Савет ће подржати напоре да се у оквиру Архива Србије, као матичне институције, организује едукациона јединица која ће специјализацијом формирати кадрове за ову важну делатност. Чланови Савета одају признање изложбеној активности Архива Србије која у овој области поставља савремене стандарде.

 

7. април 2015.

САОПШТЕЊЕ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЗА КУЛТУРУ

У петак 3. априла 2015. године Национални савет за културу Србије изгубио је свог члана, изузетног стручњака за библиотекарство и драгу колегиницу – Весну Ињац Малбаша.

Весна Ињац je у великом делу свог радног века била везана за Народну библиотеку у којој је, у периоду од 2004. до 2012. била заменик управника и руководилац Сектора за програме и пројекте. Била је и члан Националне комисије за информације и документацију при Институту за стандардизацију Србије, потпредседник Библиотекарског друштва Србије, председник Националног комитета Србије за Унесков програм „Памћење света“, члан Координационе групе пројекта „Европска библиотека“, један од координатора за пројекат „Светска дигитална библиотека“, један од координатора пројекта „Дигитална библиотека НБС“ и један од оснивача НВО Библиотека Плус.

За своју обимну библиотекарску делатност Весна Ињац је добила награде „Ђура Даничић“ Заједнице матичних библиотека Србије и Повеље БДС за допринос развоју и унапређењу библиотекарства.

Поред овога Весна Ињац била је преводилац више од двадесет књига са француског језика, и члан Удружења књижевних преводилаца Србије.

Усавршавала се у иностранству, била је члан редакција часописа, објављивала стручне монографије и чланке из области библиотекарства и информационих наука у домаћим и иностраним стручним часописима.

У последње време била је запослена у Народној Библиотеци Србије као библиотекар саветник.

Весна Ињац Малбаша била је члан Националног савета за културу Републике Србије и његов потпредседник од 2011. до 2014. године. У тешким околностима, у којима је први сазив Националног савета радио, па и наставља да ради, у околностима када закон није у довољној мери дефинисао ни оквире надлежности овог тела нити услове у којима оно треба да извршава своје законске обавезе, Весна Ињац Малбаша је својим радним еланом, својом стручношћу, вредноћом и несебичним ангажовањем, на свим пословима којима се ово тело бавило, у највећој мери допринела формирању идентитета Националног савета за културу и јачању његовог утицаја.

Весна Ињац Малбаша била је особа коју су красиле стручност, честитост и принципијелност. Њеним одласком Национални савет за културу, као и укупна култура Србије, претрпели су велики губитак.

У Београду, 7.априла 2015. године

 

4. март 2015.

САОПШТЕЊЕ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЗА КУЛТУРУ
са седнице одржане 4. марта 2015. године

Национални савет за културу одржао је Тридесетседму редовну седницу у среду 4. марта 2015. године у згради Народне скупштине Републике Србије.

  1. Савет је седници разматрао тему Музичка делатност у Србији данас на основу анализе коју је сачинила чланица Савета Ивана Стефановић. Савет је усвојио следеће закључке:
    • Стање у музичкој уметности у погледу концертног живота, услова стваралаштва и образовања није на задовољавајућем нивоу.
    • Из примера наведениху анализи произилази непријатан закључак да музика непрекидно остаје у ”свом дворишту” и да јој недостаје друштвени амбијент, промоција и афирмација.
    • Простор за промоцију и афирмацију уметничке музике у медијима, како електронским тако и писаним, недовољан је и рестриктиван.
    • Чињеница да се у пољу музике појављују нова имена, оснивају нови ансамбли и стварају нова дела, говори о ентузијазму група и појединаца више него о систематској подршци друштва.
    • Домаћи аутори из прошлости као и савремени композитори нису приоритет културне политике у Републици Србији.
    • Маркетинг уметничких тела и дела заменио је озбиљан, дуготрајан рад на квалитету.
    • Музика се све више банализује и естрадизује. Све више је ”лаких нота” а музика се све више представља као ”забавна” и онда када то није.
    • Музичка уметност је широком делу публике финансијски недовољно доступна.
    • Чак ни у главном граду музика нема наменски грађену концертну салу. У мањим местима, често нема ни клавир.
    • У круговима струке влада осећај да је музика потцењена, недовољно валоризована и запуштена. Области посебног занемаривања су баштина и домаћа савремена музика, управо оно што је стратешки потенцијал једне културе и једне земље.
    • Музика говори универзалним језиком и није локална. Та огромна комуникацијска предност музике није искоришћена јер је мобилност уметника и дела веома ниска.
    • Ова анализа Савета упућује се Министарству културе и биће у целини објављена на сајту НСК.
    • Савет позива Министарство да се активно укључи у решавање изнетих проблема и поново нуди помоћ у циљу изналажења најбољих решења.
  2. Априлска седница Националног савета за културу биће посвећена Архивској делатности у Србији данас у светлу доношења закона из ове облати.
  3. Национални савет за културу, још једном, изражава незадовољство због тога што, и поред тога што је то законска обавеза, Министарство културе и информисања још није израдило текст Стратегије развоја културе у Републици Србији и изражава спремност да учествује и да допринос при изради поменутог документа.

 

4. фебруар 2015.

Национални савет за културу одржао је Тридесетшесту редовну  седницу у среду 4. фебруара 2015. године у згради Народне скупштине Републике Србије.

  1. Савет је на редовној седници одржаној 4. фебруара 2015. године још једном разговарао о начину доношења Нацрта закона о изменама и допунама Закона о култури. Одбор за културу и информисање Народне скупштине  заказао је  јавно слушање поводом поменутог Нацрта закона за 29. децембар 2014. године. Нацрт закона је био доступан на сајту Министарства културе и информисања у поподневним сатима у петак 26. децембра 2014. године.

    Према позиву за јавно слушање речено је да ће се председник НСК „обратити народним посланицима и учесницима у уводном делу седнице”, да ће „уводно излагање имати и представник Министарства за културу и информисање” а да ће „након уводних излагања бити отворена дискусија за све заинтересоване учеснике јавног слушања“

    То је изгледало логично обзиром на независни карактер Савета као и на то да је на својим ранијим седницама Савет утврдио мишљење о Нацрту закона и о томе правовремено упознао Министарство културе и информисања и јавност.

    Међутим на самој седници је дошло до промене којом је Савет третиран као и сви други учесници у широкој јавној расправи а разлог ове  промене није ни на који начин образложен.

    Савет је констатовао да након одржаног јавног слушања нема сазнања шта се догађа са Нацртом закона о изменама и допунама Закона о култури.
  2. Савет, након добијених информација, констатује да је известан број примедаба и сугестија које је упутио на Нацрт закона о архивској грађи и архивској служби прихваћен од стране Радне групе која ради на изради поменутог Нацрта.
  3. Савет  ће на својим редовним и ванредним седницама, у периоду фебруар-јун 2015. године наставити да обавља своје послове према законским одредбама и својим закључцима а који се односе на: остваривање платформе усвојене на седници 18. јуна 2014. године, благовремено разматрање и праћење успеха и проблема у култури, анализу стања у области архивске делатности, анализу стања у музичкој, позоришној и кинематографској области, питању судбине културе у медијима, разматрање дописа, предлога и најбитнијих догађаја у култури а посебно питања везана за потписане међународне споразуме и уговоре у области културе и руковођење над радом установа културе.
  4. Савет је једногласно изабрао Милету Продановића, сликара,  професора и књижевника, за председника Савета у наредном једногодишњем периоду.

 

4. децембар 2014.

Национални савет за културу одржао је Тридесетпету редовну  седницу у среду 3. децембра 2014. године у згради Народне скупштине Републике Србије.

  1. Савет је, на три седнице (две редовне и једна ванредна), разматрао  текст Нацрта закона о изменама и допунама Закона о култури. На првој седници, одржаној 1. октобра,  Савету је презентована радна верзија Нацрта закона о изменама и допунама Закона о култури. На другој седници, одржаној 20. октобра, Савет је усвојио предлоге, сугестије и мишљења и упутио их Министарству културе и информисања. На Тридесетпетој редовној седници Савет је констатовао да је од двадесетак детаљно формулисаних и образложених предлога, који су упућени Министарству, у целости прихваћен само један предлог, неколико предлога делимично, а већина предлога није уопште прихваћена. То је утврђено упоредном анализом оба текста. Савет са незадовољством констатује да Министарство културе и информисања није усвојило суштинске предлоге Савета који су предложени с намером да текст Закона буде знатно побољшан. Није прихваћена класификација делатности у култури која је сачињена на основу праксе и стручности, што је угрозило цео Закон у даљим члановима, који из тога проистичу, као и остала законска решења. Затим, нису прихваћени предлози Савета о правима националних мањина, предлог о статусу установа од националног значаја, предлог о увођењу статуса манифестација од националног значаја,   предлог о репрезентативним удружењима у култури, предлог да се   признања за врхунски допринос националној култури додељују у мањем броју и по веома строгим критеријумима итд. Савет је поново констатовао да су неки појмови који су уведени у закон  нелогични и неадекватни. Савет је закључио да све своје предлоге, односно упоредну анализу учини јавно доступном на свом сајту (http://www.nsk.gov.rs/dokumenta.php). Напомињемо да је Савет пре две године  иницирао измене поменутог Закона јер је, као такав, у неким својим деловима онемогућавао културну делатност.
  2. Савет је почео разматрање Нацрта закона о архивској грађи и архивској служби и оцењује да је такав закон неопходан и да је од великог значаја за целокупну област културе. Савет ће дефинисати своје предлоге и сугестије на наредној седници и упутити Министарству културе и информисања. На истој седници, 15. јануара 2015, Савет ће обрадити тему Архивска делатност у Србији данас.
  3. Савет је разматрао Нацрт закона о изменама и допунама закона о библиотечко-информационој делатности, Нацрт закона о изменама и допунама Закона о обавезном примерку публикације и Нацрт закона о изменама и допунама Закона о старој и реткој библиотечкој грађи и своје примедбе и сугестије упутио Министарству културе и информисања.

 

20. новембар 2014.

Национални савет за културу одржао је 34. редовну  седницу у среду 19. новембра 2014. године у згради Народне скупштине Републике Србије.

  1. Национални савет за културу је, по свом плану рада, размотрио још једну значајну тему, Музејска делатност у Србији данас. Изражено је жаљење што министар Иван Тасовац због болести није могао бити присутан, као што је то било раније договорено, и констатовао да седници присуствује Александра Фулгоси, помоћница министра која је надлежна за ову област. Савет је са задовољством саслушао уводна излагања директорке Народног музеја Бојане Борић Брешковић и директора Музеја савремене уметности Јована Деспотовића који су указали да музејска делатност као једна од важних области у укупној култури у Републици дели судбину те укупне културе, али да се посебно издваја податак да је половина или више од половине установа културе од националног значаја управо у овој области. То показује да друштво даје значај тим установама. Приказали су да у јавности има доста нејасноћа па и заблуда кад је реч о раду Народног музеја и Музеја савремене уметности, а да су и у условима онемогућености да примају посете, Народни музеј од 2003. године а Музеј савремене уметности у последњих седам година, наставили да обављају своју делатност. Са задовољством су примљене информације о програмима које та два музеја приређују и такође како те две средишње установе делују на друге музејске установе у Србији. Указано је на проблеме кад је реч о кадровима, смештају, заштити културних добара и о другим питањима која су присутна у музејској делатности. Истакнуто је, и Савет то подржава, да музејску делатност треба уредити посебним законом и да су у том правцу предложене одредбе Закона о култури које ће бити основ за доношење таквог закона. Савет по ко зна који пут изражава незадовољство због примене Закона о јавним набавкама у овој области као и у укупној култури, јер је практично онемогућено да се обнављају збирке, да се обнављају културна добра и да нешто што је уникат не може ни по каквом закону бити у више примерака. Савет је са великим задовољством и олакшањем примио званична саопштења да ће санација Народног музеја бити завршена, и музеј бити отворен, 10. маја 2016. године а Музеј савремене уметности 20. октобра 2015. године, а да се та гаранција даје на основу обећања и плана Министарства културе и информисања које ће у наредне две, односно три године издвојити 3,1 милијарду динара за санацију ове две значајне установе.
  2. Савет се захваљује Александри Фулгоси, помоћници министра и саветници у министарству Невенки Михајловић које су презентовале Нацрт закона о архивској грађи и архивској служби, Нацрт закона о изменама и допунама Закона о библиотечко-информационој делатности, Нацрт закона о изменама и допунама Закона о обавезном примерку публикације и Нацрт закона о изменама и допунама Закона о старој и реткој библиотечкој грађи. Савет ће своје предлоге, сугестије и мишљење доставити након своје редовне седнице која ће се одржати 3. децембра 2014. године.
  3.  Национални савет за културу сматра да је претварање Октобарског салона, најважније смотре савремене визуелне уметности на нашим просторима, из годишње у бијеналну манифестацију веома штетно за културу Републике Србије. Национални савет за културу сматра да Октобарски салон треба да остане годишња и пре свега међународна изложба, место где се искуства и поетике српских уметника укрштају са делима иностраних стваралаца. Истовремено, Савет уочава забрињавајући тренд промене структуре манифестација и установа из области културе на националном и локалном нивоу који се дешавају без одговарајућег учешћа стручне јавности.

 

21. октобар 2014.

Национални савет за културу одржао је Шесту ванредну  седницу у понедељак 20. октобра 2014. године у згради Народне скупштине Републике Србије.

Савет је размотрио радну верзију Нацрта закона о изменама и допунама Закона о култури, која је презентована од стране представника Министарства културе и информисања на 33. Редовној седници Савета, и упутио своје предлоге, примедбе и сугестије  у писаном облику као што ће то и убудуће чинити када се буду разматрали други закони из области културе.

 

3. октобар 2014.

Национални савет за културу одржао је 33. редовну седницу у среду 01. октобра 2014. године у згради Палате Владе Републике Србије.

У првом делу седнице представници Министарства културе и информисања представили су члановима Савета Предлог Измена и допуна Закона о култури. Савет је изразио захвалност Министарству културе и информисања  што је у складу са постигнутим договором на 32. Редовној седници Министарство припремило, доставило и презентовало радну верзију овог Предлога закона.

После краће дискусије и изношења неких начелних ставова и питања договорено је да се одмах отпочне разматрање достављеног Предлога, ради временског усаглашавања са планираним роковима Министарства културе и информисања. Такође је договорено да се појединачна мишљења, предлози и примедбе обједине и припреме до 20. октобра, када ће се одржати шеста ванредна седница Савета која ће бити посвећена искључиво разматрању Предлога Измена и допуна Закона о култури.

У наставку седнице, поводом недавне промене секретара Савета, изражена је захвалност досадашњем секретару на његовом досадашњем залагању и доприносу успешном раду Савета у протеклом периоду.

Одређена је делегација Савета која ће присуствовати седници Одбора за културу Народне Скупштине, на којој ће се расправљати о  Извештају о раду Националног савета за период јул 2013. – јул 2014. године.  Извештај ће, заједно са Планом рада Савета за наредни период према досадашњој пракси, бити постављен на званичну интернет страну Националног савета.

У складу са усвојеним дневним редом Савет је једногласно донео Одлуку о избору Егона Савина - редитеља и професора Факултета драмских уметности у Београду, за заменика председника Савета.

Као и у досадашњој пракси, Савет се упознао са свим дописима који су му у претходном периоду упућени.

Поводом дописа Синдиката „Независност” Библиотеке града Београда Савет је донео закључак да се залаже за уједначавање статута свих установа културе у погледу услова за избор директора установа како би била омогућена демократска процедура и избор најбољих кандидата.

Поводом дописа Координационог одбора репрезентативних уметничких удружења договорено је да се Министарству културе и информисања упути допис у којем ће се изнети став Националног савета да се Александар Денић, члан Савета изабран на предлог репрезентативних удружења, активно и континуирано залаже за унапређење положаја удружења, уметника и културе у целини.

У складу са планом рада и договором постигнутим на претходној седници, усвојено је да на дневном реду наредне редовне седнице која је заказана за среду, 05. новембар буде разматрање теме Музејска делатност у Србији данас. На седницу ће бити позвани: министар културе и информисања  Иван Тасовац са сарадницима, директорка Народног музеја Бојана Борић – Брешковић и в.д. директора Музеја савремене уметности Јован Деспотовић.

Разматрањем стања и проблема у овој значајној области очувања и заштите културног наслеђа, наставиће се пракса одржавања тематских седница Савета.

На крају је са задовољством констатовано да је Министарство културе и информисања расписало и спровело „Конкурс за финансирање уметничких дела из области визуелних уметности за 2014. годину”.

 

11. септембар 2014.

Национални савет за културу одржао је 10. септембра 2014. године своју 32. редовну седницу у згради Народне скупштине Србије, уз присуство дванаест чланова Савета: Миро Вуксановић (председник), Слободан Вујовић, Жарко Драгојевић, Марина Нешковић, Ивана Стефановић, Весна Ињац Малбаша, Карољ Вичек, Душан Оташевић, Мирослав Могоровић, Милета Продановић, Милица Тодоровић и Александар Денић. Пет чланова Савета је опрaвдало свој изостанак са седнице: Душан Ковачевић, Душко Паунковић, Горан Паскаљевић, Исидора Жебељан и Егон Савин. У раду Савета учествовао је и министар културе и информисања Иван Тасовац са својим најближим сарадницима: Јелена Маринковић, шеф Кабинета, Игор Јовичић, секретар Mинистарства, Александра Фулгоси, помоћник министра у Сектору за културно наслеђе, Ана Вучетић, помоћник министра у Сектору за савремено стваралаштво и креативне индустрије, и Асја Драча Мунтеан, помоћник министра у Сектору за међународну сарадњу и европске интеграције и пројекте.

На почетку је са задовољством истакнуто да су чланови Савета у овој години добили низ запажених награда за своје стваралаштво, у земљи и иностранству, али да су истовремено значајно доприносили успешном раду Савета без икаквих материјалних награда. Исто тако, Савет је изразио захвалност председници Скупштине Маји Гојковић и министру Тасовцу који су примили делегацију Савета и дали пуну подршку да се надлежност, статус и услови рада овог скупштинског тела законски прецизније регулишу до краја ове године.

Савет је једногласно усвoјио и Скупштини Репблике упутио извештај о свом раду за период јул 2013 – јул 2014. У том периоду, на тринаест седница са неколико десетина тачака дневног реда, Савет је препознао и оценио појаве у култури које су тражиле посебну пажњу, а исто тако критички говорио о раду Министарства културе. У јавним саопштењима и у директном разговору с представницима Министарства пронађено је обострано корисно решење. Притом је Савет своју даљу активност усмерио на четири тачке властите платформе: рад у пуном саставу; решавање статуса и јаснија улога оснивача; сарадња са скупштинским Одбором за културу и Министарством културе; учешће у раду на изменама и допунама Закона о култури и свих стратешких и законских предлога из области културе.

Савет је прихватио понуду Министарства да на својој наредној седници 1. октобра и потом и 15. октобра размотри текст обновљеног Закона о култури, који ће бити усвојен до краја 2014. године. Такође, Савет ће дати своја становишта о законским решењима из области архивистике и библиотекарства, као и о другим прописима које предлаже Министарство.

Савет је усвојио свој план рада до краја ове године и определио се да, осим поменутих активности, започне серију тематских седница на којима ће размотрити актуелне успехе, проблеме и перспективе из појединих области. На редовној седници (5. новембра) Савет ће имати тему Музејска делатност у Србији данас, с посебним усмерењем на тешкоће у раду Народног музеја и Музеја савремене уметности. Као што је познато, ове су националне установе годинама затворене, па је неопходно обавестити и Национални савет за културу и јавност када ће то неподношљиво стање бити отклоњено.

Савет је разматрао дописе који су му упућени и закључио да се приликом избора руководилаца установа културе поштује демократски поступак који омогућава избор најбољих кандидата, према законским и другим усаглашеним критеријумима.

Савет је поводом обраћања Народне библиотеке из Ваљева једнодушно подржао и ваљевску и сваку другу иницијативу за подизање и опремање нових зграда за установе културе.

Савет ће о својим активностима редовно издавати саопштења која су доступна и на његовом сајту. Разуме се да су седнице Савета јавне.

 

19. јун 2014.

На Тридесет првој редовној седници Националног савета за културу, одржаној 18. маја 2014. године, чланови Националног савета су за председника изабрали Мира Вуксановића, књижевника, дописног члана Српске академије наука и уметности, управника Библиотеке ове институције и главног уредника Издавачког центра Матице српске.

 Миро Вуксановић

  Миро Вуксановић

19. мај 2014.

У петак, 16. маја 2014. године, одржана је Тридесета редовна седница Националног савета за културу.

На седници је Душко Паунковић поднео неопозиву оставку на функцију председника Националног савета за културу и на функцију уредника сајта Националног савета за културу, а Весна Ињац Малбаша је поднела неопозиву оставку на функцију заменика председника Националног савета за културу.

 Душко Паунковић  Весна Ињац Малбаша

  Душко Паунковић            Весна Ињац Малбаша

6. март 2014.

У среду, 5. марта 2014. године, одржана је Двадесет девета редовна седница Националног савета за културу.

Савет је на својој Двадесет деветој седници расправљао о деловању Министарства културе и информисања и донео одлуку да изда следеће саопштење:

Саопштење Националног савета за културу о деловању
Министарства културе и информисања


Национални савет за културу је стручно-саветодавно тело које обезбеђује сталну стручну подршку у очувању, развоју и ширењу културе. Од свог оснивања Национални савет за културу је одржао 36 седница, а његови досадашњи годишњи извештаји о раду једногласно су усвајани на седницама Одбора за културу и информисање Народне скупштине. Задаци Националног савета за културу (у даљем тексту: Савет) одређени су Законом о култури, а један од тих задатака јесте анализирање стања у култури и давање мишљења о том стању. Стога Савет жели да упозна Владу Републике Србије, али и јавност, са резултатом своје анализе стања у култури, а пошто је за стање у култури одговорно Министарство културе и информисања (у даљем тексту: Министарство), и да изнесе своје мишљење о деловању Министарства током првих шест месеци његовог мандата.

  1. Пре свега, Министарство за шест месеци није учинило ништа на плану Стратегије развоја културе у Републици Србији. Министарство је, одмах по ступању на дужност новог министра и новог државног секретара, обуставило рад на Стратегији и, мада је Савет у два наврата понудио Министарству помоћ у раду на Стратегији, током наредних шест месеци оно није ничим показало да је свесно значаја тог документа и није учинило ништа како би се рад на њему наставио.
  2. Иако је Савет редовно упозоравао Министарство на штетност појединих одредби Закона о јавним набавкама, које онемогућавају рад установа културе, Министарство није предузело ништа како би се установе културе изузеле из примене Закона о јавним набавкама. Подсећамо да су многи субјекти у култури јавно износили основане примедбе на поменути Закон и скретали Министарству пажњу на тежак положај у који их он ставља. Министарство ни у овом случају није показало никакво интересовање да се стање ствари поправи и није иницирало промену спорних и неодрживих одредби Закона о јавним набавкама.
  3. Савет је у више наврата упозоравао Министарство на опасност која целокупном корпусу културе у Републици Србији прети од примене појединих одредби Закона о буџетском систему – пре свега одредби о ограничавању запошљавања у установама културе. Министарство, међутим, није предузело ништа како би се поменути закон ускладио с потребама и, на крају крајева, могућностима установа културе.
  4. Министарство је Конкурсе за пројекте у 2014. години расписало 21. децембра 2013. године, иако према Закону о култури ти конкурси морају бити расписани најкасније 1. октобра текуће године (2013.) за идућу. Другим речима, Министарство, које би морало да даје пример поштовања закона, прекршило је Закон са образложењем да је поступило на тај начин зато што Закон о култури (подсећамо – важећи закон) није добар. Другим речима, Министарство, чији челници су одмах по ступању на дужност најавили да ће се у својим поступцима стриктно придржавати законских одредби, у овом случају се поставило изнад Закона и на тај начин послало јавности неприхватљиву поруку о томе да се закони могу некажњено нарушавати.
  5. У услове за горепоменуте конкурсе Министарство је унело низ противзаконитих одредби, које компликују конкурсну процедуру и излажу кандидате непотребном трошку. Савет је скренуо пажњу Министарству на ту чињеницу и предложио да Министарство објави исправке конкурса. Министарство је игнорисало позив Савета и задржало противзаконите одредбе у условима конкурса. Савет је путем Саопштења упознао јавност са одредбама које својом незаконитошћу компромитују конкурсну процедуру.
  6. Након усвајања буџета за 2014. годину званичници Министарства су у јавности износили податак о томе да су средства за културу повећана два и по пута у односу на претходну годину, прећуткујући чињеницу да је око 45 процената тих средстава намењено финансирању јавних медијских сервиса Србије и Војводине. Буџетска средства за финансирање медијских јавних сервиса одобрена су Министарству у тренутку када није постојао законски оквир за тако нешто, при чему грађанима није укинута ТВ претплата, тако да је финансирање јавних медијских сервиса у овом тренутку двоструко.
  7. Иако је Савет у више наврата предлагао Министарству да обнови рад Радне групе за измене и допуне Закона о култури, коју је 14. фебруара 2013. на иницијативу Савета и на основу опсежне анализе ефеката постојећег Закона коју је Савет предочио Министарству, именовао тадашњи министар Братислав Петковић, Министарство није показало намеру да учини нешто на плану измена постојећег Закона. Уместо тога, као што смо видели, Министарство се не једном одлучило да једноставно прекрши Закон, чије поједине одредбе сматра недовољно добрим.
  8. Министарство није одобрило средства за представљање Републике Србије на Франкфуртском сајму књига, чиме је самовољно маргинализовало Србију у изузетно важном за културу сегменту издаваштва. Подсећамо да је учешће на Франкфуртском сајму књига својеврстан показатељ жеље и спремности домаће културе да се повезује са другим културама, да се отвори према њима и да понуди своје производе припадницима других култура. Министарство се у овом случају, у циљу уштеде безначајних средстава, определило за провинцијализацију домаће културе и за њено искључивање из међународних токова.
  9. Министарство је без оправданих разлога прекинуло протокол о сарадњи између Министарства и Независне културне сцене Србије. Протокол нефинансијске природе потписан је 2011. са тадашњим министром и представљао је први корак у настојању да се успостави структурисан дијалог између независног сектора савременог стваралаштва и ресорног министарства како би се појачала партиципација свих учесника у култури и како би се створио шири оквир за усклађивање деловања Министарства и организација цивилног друштва на заједничком циљу стварања услова за подстицање културног и уметничког стваралаштва.
  10. Министарство је ускратило већ одобрена средства међународном фестивалу џез музике у Нишу, чиме је поново показало, с једне стране, потпуно одсуство свести о значају појединих видова културе, а с друге – презир према реномеу који Републици Србији доносе међународно признате манифестације с дугом традицијом. Најзад, у овом случају, ускраћујући средства фестивалу у Нишу, Министарство је поступило у супротности с принципом децентрализације, који би морао бити несумњиво опредељење сваког савременог демократског друштва. Спорност одлуке Министарства потврђена је и најавом Заштитника грађана да ће поднети тужбу против Министарства због овог случаја.
  11. Министарство је на самом почетку мандата покушало да маргинализује и угуши Национални савет за културу тиме што је три дана пред усвајање повукло из скупштинске процедуре Закон о допуни Закона о култури који је имао за циљ да најзад, после две и по године, створи организационо-техничке претпоставке за функционисање Савета. Подсећамо да Савет већ две и по године ради без минималних услова и да трошкове рада тог државног тела сносе сами његови чланови. Напомињемо, такође, да је Национални савет за културу једини национални савет у Србији чији рад се финансира средствима његових чланова. Повлачењем овог закона из скупштинске процедуре Министарство је још једном послало неприхватљиву поруку о томе да је култура неважна и да они који се њоме баве, чак и ако их је изабрала Народна скупштина, треба то да раде из хобија, односно да је цела култура – један обичан хоби, активност предвиђена за доколицу. Савет је зачуђен тиме што су људи с таквим идејама о култури могли бити постављени на челне позиције у Министарству, и нада се да је посреди грешка које су сада, након шест месеци, свесни и јавност и политички кругови.
  12. Иако је само одредило 1. новембар 2013. године као крајњи рок за расписивање конкурса за избор директора установа културе, Министарство је конкурс за директора Београдске филхармоније расписало тек 17. јануара 2014. Министарство при томе није понудило никакво образложење за овакав изузетан третман Београдске филхармоније, али чињеница да је актуелни министар културе и информисања бивши директор Београдске филхармоније даје материјал за закључке који не иду у прилог Министарству.
  13. Скандали који већ три месеца прате избор управника Народне библиотеке Србије и сукоб између Министарства и Управног одбора НБС исто тако дају повод за закључак да Министарство у случају НБС има посебне интересе. Чињеница да је актуелни државни секретар за културу бивши вршилац дужности управника НБС свакако доприноси убедљивости оваквог закључка.
  14. Иако га је Савет у више наврата позивао да системски реши административне проблеме с којима се суочава једна тако важна категорија субјеката у култури као што су самостални уметници – Министарство ни на том плану није учинило ништа.
  15. Министарство је угасило Тачку културног контакта, канцеларију која је институцијама, организацијама и појединцима пружала стручну помоћ при пријави на пројекте Европске комисије у оквиру програма Култура 2007–2013, и уместо ње основало ново имплементационо тело, на чије чело је поставило службеника Министарства. Министарство је овим поступком одбацило изузетно драгоцена искуства и знања радника Тачке културног контакта стечена током шестогодишње сарадње са Европском комисијом, и припадници новооснованог тела мораће да уче свој посао од почетка – како би се наставила сарадња у оквиру програма Креативна Европа 2014–2020. Тачка културног контакта је била изузетно успешна у повезивању домаћих субјеката са Европском комисијом, а обука нових кадрова свакако ће отежати сарадњу с њом и успориће реализацију пројеката, од чега ће целокупна култура у Србији имати велику штету.


* * *


Одлука о одржавању избора на свим нивоима 16. марта 2014. године као да је пренула Министарство из зимског сна. Министарство као да је решило да у кратком предизборном периоду надокнади све што је пропустило да учини током претходних пет месеци свог мандата. Министарство је на почетку свог мандата беспоговорно одбило предлог појединих установа културе да успостави сарадњу са фондацијом Традуки. Међутим, у фебруару 2014, након одлуке о расписивању избора, представници Министарства нагло показују интересовање за одбачену идеју, те се  сусрећу с представницима Традукија, о чему помпезно обавештавају јавност преко медија, иако су претходних пет месеци одбијали да разговарају с медијима јер је, како је речено, став Министарства да не одговара на питања новинара. Министарство преко ноћи формира Комисију за ревизију репрезентативности удружења у култури и Радну групу за измене и допуне Закона о библиотечкој-информационој делатности и Закона о обавезном примерку публикација. Најављује оснивање Радне групе за измене и допуне Закона о култури – дакле бави се управо оним чиме једно Министарство никако не би смело да се бави у техничком мандату – радом на законима. Министарство је покушало и да изврши смену многих управних одбора установа културе, што је исто тако поступак који надилази надлежности Министарства у оставци. Упадљив контраст између потпуне пасивности у првих пет месеци мандата и грозничаве хиперактивности – на погрешним плановима – у предизборном месецу не допушта било какве сумње у погледу мотива: Министарство са огромним закашњењем жели да поручи и јавности и политичким круговима да је у стању да обавља послове за које је задужено. Истина, у журби да се докаже и препоручи, Министарство чини грешке и лаћа се послова којима је требало да се бави док није било у оставци и док је имало право да се њима бави. Сада је тешко поверовати у искреност његових мотива – то јест да иза грозничаве активности Министарства стоји брига за опште добро у култури, а не брига за сопствене позиције након избора.

Закључак

Савет за културу закључује да је стање у култури у Републици Србији изразито лоше и да одговорност за то стање сноси Министарство културе и информисања. Савет, на основу својих законских овлашћења, изриче негативно мишљење о раду Министарства културе и информисања и сматра својом дужношћу да о свом ставу обавести Владу Републике Србије и јавност.

* * *


Савет је на седници донео одлуку да ово саопштење достави председнику Републике Србије, председнику Владе Републике Србије, првом потпредседнику Владе Републике Србије, Министарству културе и информисања, Покрајинском секретаријату за културу и средствима јавног информисања.

Шири извештај о Двадесет деветој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).  

 

6. фебруар 2014.

У среду, 5. фебруара 2014. године, одржана је Двадесет осма редовна седница Националног савета за културу.

Савет је на својој Двадесет осмој седници расправљао о положају самосталних уметника и донео одлуку да изда следеће саопштење:

Саопштење Националног савета за културу поводом
блокаде рачуна самосталних уметника


Иако је Национални савет за културу 16. децембра 2013. године позвао Министарство културе и информисања да затражи од Министарства финансија да одустане од принудне наплате од самосталних уметника дуговања насталих по основу доприноса за ПИО и здравствено осигурање и предложио да се спроведе безуслован отпис тих дуговања јер самостални уметници не сносе одговорност за њих, и иако је Одбор за културу и информисање Народне скупштине 25. децембра 2013. године затражио од Владе Републике Србије да донесе закључак о обустави поступка принудне наплате тих дуговања, Министарство културе није предузело ништа на том плану и Министарство финансија је започело поступак принудне наплате путем блокаде рачуна самосталних уметника.

Улога категорије самосталних уметника у обликовању културе једне земље потпуно је неспорна и, рекло би се да нема потребе посебно истицати ни ту улогу ни њен значај. Међутим, пошто надлежни државни органи показују потпуну незаинтересованост како за достигнућа тих људи, тако и за њихов физички опстанак, неопходно је још једном нагласити да је култура незамислива без свих субјеката који је чине и који учествују и њеном одржавању и развоју. Усредсређено на бригу о установама културе, Министарство културе и информисања потпуно занемарује самосталне уметнике, категорију која се, услед мањка државне бриге о њој, суочава с врло тешким егзистенцијалним проблемима и чији су услови за рад из године у годину све тежи. Национални савет за културу подсећа Министарство културе и информисања, иако би оно по природи ствари морало имати свест о томе, да установе културе нису једини субјекти у култури и да ниједан роман није написан у установи културе, ниједно сликарско дело није настало у оквиру установа културе и ниједну поему није испевао чиновник установе културе на свом радном месту. Исто тако треба нагласити, иако би Министарство културе и информисања морало знати и ту чињеницу, да многе установе културе не могу да функционишу без самосталних уметника – ниједна позоришна представа, ниједан балет, ниједна опера нису могући без њиховог ангажмана и доприноса. Нови Закон о буџетском систему је нанео још један тежак ударац овој категорији субјеката у култури, али не само њој него и самим установама културе, за чије јачање и развој се Министарство у својим изјавама залаже. Међутим, када је имало прилику да у предлог закона унесе неопходне корекције, које би с једне стране омогућиле рад установа културе, а с друге – заштитиле самосталне уметнике, Министарство културе и информисања није учинило ништа, и данас је на снази закон у чији текст је уграђен залог пропасти целокупне културе у Србији, а Министарство културе и информисања не сноси никакве последице због свог неодговорног понашања. Мера коју управо спроводи Министарство финансија, односно блокада рачуна ради принудне наплате дуговања од самосталних уметника, дуговања за која самостални уметници нису одговорни, угрожава физички опстанак самосталних уметника, а самим тим, због пресудног доприноса који они дају националној култури, и функционисање целокупног корпуса културе у Србији.

Министарство културе и информисања се од свог конституисања у септембру 2013. године редовно оглушује о савете, сугестије, али и алармантна упозорења које му упућују Национални савет за културу и Одбор за културу и информисање Народне скупштине. Због тога се Национални савет за културу обраћа премијеру Републике Србије и првом потпредседнику Владе Републике Србије с позивом да употребе свој утицај и да наложе Министарству културе и информисања да у сарадњи с Министарством финансија хитно пронађе начин да се обустави принудна наплата дуговања од самосталних уметника, а одмах потом да формулише и системско решење које ће трајно онемогућити појаву таквих аномалија у спровођењу финансијске дисциплине као што је принудна наплата дуговања од субјеката у култури који нису одговорни за та дуговања.

Савет је на седници донео одлуку да ово саопштење достави и председнику Републике Србије, Министарству културе и информисања, Министарству финансија, Секретаријату за културу града Београда, Привременом већу Београда, Покрајинском секретаријату за културу и Сталној конференцији градова и општина.

Савет је на седници расправљао и о свом даљем раду и донео одлуку да успостави сарадњу с националним саветима за културу других европских земаља, да интензивира сарадњу с предлагачима чланова Савета и да успостави дијалог с другим националним саветима у Србији. Савет је такође одлучио да настави одржавање тематских седница, какве је у континуитету одржавао током прве две године свог постојања.

Шири извештај о Двадесет осмој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).  

 

28. јануар 2014.

САОПШТЕЊЕ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЗА КУЛТУРУ


Национални савет за културу придружује се јавним апелима да Министарство културе и информисања испуни све потребне формалности које захтева Европска комисија како би се институцијама, организацијама и појединцима из Србије омогућио приступ европским фондовима преко програма "Креативна Европа 2014-2020".

Национални савет за културу подсећа Министарство да имплементација новог програма “Креативна Европа”, који су одобрили Европски парламент (19. новембра 2013.) и Савет ЕУ (5. децембра 2013.), почиње од јануара 2014. године, а нови конкурси расписани су већ 10. децембра 2013. Рокови за подношење пројеката су: 5. март 2014. (за европске пројекте сарадње), 12. март 2014. (за пројекте књижевних превода) и 19. март 2014. (за пројекте европских платформи и европских мрежа). Ако Министарство не испуни све потребне процедуре око потписивања споразума, постоји опасност да фондови Европске комисије за културу остану недоступни за институције, организације и појединце из Србије.

Национални савет за културу сматра одлуку Министарства културе и информисања да угаси канцеларију Тачка културног контакта непримереном. Наиме, Тачка културног контакта  основана је пре шест година како би институцијама, организацијама и појединцима била пружена неопходна стручна помоћ при пријави за пројекте Европске комисије "Култура 2007-2013". Тачка културног контакта је остварила значајне резултате: одржано је 36 семинара и радионица, 18 презентација, учешћа  у 8 конференција од којих је две сама организовала, 14 јавних слушања /дебата/трибина, 2 студијска путовања. Тачка културног контакта је помогла да  53 организације из Србије учествују у 65 успешних европских пројеката и 34 успешна преводилачка пројекта, са укупним одобреним средствима од преко 2 милиона евра до 2013. године.

Заправо, Тачка културног контакта је била обавезно имплементационо тело за програм "Култура 2007-2013". И програм "Креативна Европа 2014-2020" подразумева обавезу државе чланице да оснује имплеметационо тело Програма, овај пут под називом "Деск Креативне Европе".

Национални савет за културу сматра да би најефикаснији и најрационалнији  начин био да је Министарство културе и информисања Тачку културног контакта преименовало у ново имплементационо тело "Деск Креативне Европе", као што су то учиниле бројне друге европске земље и да је искористило драгоцена знања ангажованих стручњака. Као што је свима познато, одбацивање стеченог знања је неодговоран чин.

Стога Национални савет за културу позива Министарство да још једном размотри своју одлуку и спреми стручни тим за имплементацију програма Креативна Европа 2014-2020.

 

16. јануар 2014.

У среду, 15. јануара 2014. године, одржана је Двадесет седма редовна седница Националног савета за културу.

Савет је на седници расправљао о Конкурсима за пројекте у култури за 2014. годину и усвојио следеће закључке:

О КОНКУРСИМА МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ РАСПИСАНИМ 21. ДЕЦЕМБРА 2013. ГОДИНЕ


Конкурси Министарства културе и информисања за области културног наслеђа, савременог стваралаштва и међународне сарадње расписани су 21. децембра 2013. и трају до 21. јануара 2014. Конкурси се у неким сегментима разликују од конкурса за исте области расписиваних ранијих година. Сами текстови конкурса и обавезни формулари садрже многе законске недоследности и ограничења, од којих ћемо овде навести само нека.

1. У формулару се међу обавезним прилозима (само за област културног наслеђа, али не и за савремено стваралаштво и међународну сарадњу) налази и обавеза достављања „три понуде за сваку од активности“. Овај захтев није у складу са Законом о јавним набавкама и чланом 52. (Услови за покретање набавке), у којем се каже да „наручилац може да покрене поступак јавне набавке ако је набавка предвиђена у плану набавки наручиоца и ако су за ту набавку предвиђена средства у буџету Републике Србије, територијалне аутономије, локалне самоуправе или у финансијском плану наручиоца.“ Поставља се и питање како установа или организација може да достави три понуде за неку пројектну активност кад постоји могућност да пројекат уопште не буде одобрен или да тражена средства буду умањена. Како да установа или нека организација уопште прибави три понуде од евентуалних понуђача, по ком основу да их тражи од њих, кад уопште не поседује средства у тренутку пријављивања пројекта на конкурс? Зашто Министарство приморава учеснике конкурса да крше Закон о јавним набавкама и набављају неке фиктивне понуде?

2. Обавезан прилог за области културног наслеђа и савременог стваралаштва је такође и „копија регистрације подносиоца/корисника средстава код надлежног органа са описом делатности за коју је подносилац/корисник регистрован, као и копија Обавештења о разврставању“. Јавне установе не достављају овај прилог, што значи да се та обавеза углавном односи на следећа правна лица: разне организације, удружења грађана, фондације, задужбине. Међутим, у Уредби о измени и допуни уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења, коју је донела Влада РС 25. октобра 2013, наводи се да „надлежни органи по службеној дужности утврђују да ли је удружење уписано у регистар надлежног органа и да ли се, према статутарним одредбама, циљеви удружења остварују у области у којој се програм реализује“. Такође, у условима конкурса је наведено да се као обавезна документација тражи следеће: „Удружења у култури, односно задужбине и фондације у култури – учесници конкурса уз пријаву обавезно достављају: 1) уверење (потврду, извод) да је удружење, задужбина или фондација уписано у регистар надлежног органа; 2) оверену фотокопију извода из статута удружења, односно статута или другог општег акта задужбине, односно фондације у коме је утврђено да се циљеви удружења, задужбине или фондације остварују у области културе у којој се пројекат реализује...“ Међутим, поменутом Уредбом ово је укинуто, изричито је избачен став 2. члана 6, којим је раније тражено да удружења достављају оверену фотокопију извода из статута. Дакле, и ови захтеви за достављањем обавезних прилога нису у складу са законом. Потврда ових ставова добијена је у телефонском разговору од Канцеларије Владе РС за сарадњу са цивилним друштвом, која сматра да је Министарство обавезно да измени те одредбе у конкурсу.

3. Правилник о начину, мерилима и критеријумима за избор пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике Србије (Службени гласник РС, бр. 57/10, 90/11, 61/13 ) прецизно дефинише критеријуме за пројекте из области културног наслеђа, савременог стваралаштва и међународне сарадње. У том Правилнику се наводи да пројекти који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике Србије морају да испуњавају најмање три од наведених 14 критеријума. Затим су у Правилнику набројана мерила за избор пројеката за сваку појединачну област (за област заштите, очувања и презентације непокретног културног наслеђа, за област заштите и очувања и презентације археолошког наслеђа, за област заштите, очувања и презентације музејског наслеђа.... за област библиотечко-информационе делатности, за област књижевних манифестација и награда, за област музике – стваралаштво, продукција и интерпретација, за област ликовне и визуелне уметности, за област примењене уметности, архитектуре и мултимедија, за област сценског стваралаштва и интерпретације – драма, опера, балет и плес итд, укупно 24 области, а за сваку од 5 до 18 мерила). Међутим, Министарство занемарује постојећи Правилник и у самом тексту конкурса за савремено стваралаштво наводи приоритете финансирања, а за културно наслеђе наводи да ће бити „подржани пројекти који се односе на посебне циљеве“. Тим одредбама наведеним у самом тексту конкурса сужавају се могућности пријављивања пројеката у односу на мерила наведена у Правилнику. Поставља се питање због чега Министарство не поштује Правилник који је само донело.

Пример: У самом тексту конкурса наводи се да ће за област библиотечко-информационе делатности бити подржани пројекти који се односе на посебне циљеве:

  1. Подстицање знања и едукацију из бибиотечко-информационе делатности;
  2. Презентацију резултата рада и истраживања из бибиотечко-информационе делатности;
  3. Унапређење библиотечко-информационе делатности и осавремењивање опреме за обављање делатности.

То значи да библиотеке не могу да конкуришу за своје културне делатности (програми, књижевне вечери, трибине, радионице, изложбе, публикације) које не припадају изричито области библиотечко-информационе делатности. Многе библиотеке у Србији су једини носиоци културне делатности у својој средини, тако да ови услови представљају велико ограничење за све њих. Ранији конкурси нису имали таква ограничења.

4. У самом конкурсном формулару који је потребно попунити за област културног наслеђа два пута се траже исте ствари: одељак 2.8. (очекивани резултати и мерљиви показатељи по активностима) и одељак 5. (тај одељак је сада први пут уведен – очекивани резултати по свакој активности и индикатори – показатељи). То су суштински исте ствари (резултати и показатељи) и никада до сада нису два пута понављане у формулару, што ће додатно збунити све који се пријављују на конкурс. Поред тога, два пута је поновљен одељак под бројем 5, једном се односи на поменуте резултате и показатеље, а други пут на буџет, што је очигледно грешка до које је дошло због површности састављача конкурса и формулара.

5. У конкурсу за културно наслеђе (не и за савремено стваралаштво и међународну сарадњу) наведено је да „подносиоци пријава могу конкурисати са највише три пројекта“. Ни у једном досадашњем конкурсу Министарства није било таквог ограничења, а оно и не би требало да постоји. И због чега само за област културног наслеђа? Ни у Закону о култури нити у Правилнику о начину, мерилима и критеријумима за избор пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике Србије не постоји такво ограничење. Поставља се питање по ком правном основу су га састављачи конкурс увели.

Национални савет за културу подсећа да је Министарство већ једном прекршило закон тиме што је конкурсе објавило 21. децембра, а не 1. октобра, како прописује Закон о култури. Национални савет за културу позива Министарство културе и информисања да убудуће поштује законе и прописе и да у најскорије време објави Измене и исправке Конкурса како би решило законске недоследности и ограничења садржане у њему. Национални савет за културу напомиње да Измене и исправке нису неуобичајена појава  у Европској унији. Не дешава се тако ретко да Европска унија објављује исправке за своје конкурсе, такозване  Corrigendum-e.

Национални савет за културу је на Двадесет седмој седници донео одлуку да о горенаведеним закључцима званично обавести Министарство културе и информисања и Одбор за културу и информисање Народне скупштине.

Савет је на Двадесет седмој седници расправљао и о стању о култури и одлучио да се тим поводом огласи посебним саопштењем.

Шири извештај о Двадесет седмој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).  

 

ПОГЛЕДАЈТЕ СТАРИЈА САОПШТЕЊА

 

 Врх стране