Насловна » Из медија

Из медија

20. децембар 2013. Радио Београд 2

СПОРОВИ У КУЛТУРИ

Положај самосталних уметника

 Душко Паунковић  Дијана Сретеновић

    Душко Паунковић                  Дијана Сретеновић

Гости уреднице Мелихе Правдић су Душко Паунковић, председник Националног савета за културу, и Дијана Сретеновић, председавајућа Координационог одбора уметничких удружења Србије

Преузмите аудио запис Емисије СПОРОВИ У КУЛТУРИ од 20.12.2013.  (mp3)

 

17. новембар 2013. Извор: Политика online

МИНИ ИНТЕРВЈУ: ИСИДОРА ЖЕБЕЉАН, композитор

Запело је због сујета

 Исидора Жебељан


- Шта сте као члан Националног савета за културу предлагали министарству и да ли сте добили неки одговор?

За једну од првих седница Националног савета, пре две и по године, направила сам елаборат о стању у области српске уметничке музике, са освртом на праксе европских земаља, као и са конкретним предлозима, како да се отпочне са решавањем проблема катастрофалног стања у којем се српска музичка баштина налази (музика највећих српских композитора је у расулу и немогуће ју је свирати – велики број дела није сређен, пописан, штампан, а ни снимљен). Овај елаборат је осмишљен тако да ради на збрињавању српске музичке баштине и захтева најминималнија могућа средства за своје испуњење (нпр. 800.000–1.000.000 динара годишње). Елаборат је послат укупно пет пута Министарству културе, старом и новом саставу, и Министарство ниједном није дало никакав одговор. Затим сам, у оквиру САНУ и Националног савета, крајем 2012. покренула иницијативу да се током 2014. обележи 100 година од смрти Стевана Мокрањца. За ову прилику сам направила извештај на енглеском језику, којим је овај јубилеј пријављен након конкурса најзначајнијих датума светске културне баштине који расписује Унеско. На велику срећу и заслугом неколико пожртвованих људи – што није нимало лак посао – Мокрањчева годишњица је уврштена на листу Унеска. Поред тога, направила сам и програм за обележавање поменуте годишњице, који је такође достављен Министарству културе, и у којем је први пут у историји српске музике планирано да се током читаве године у оквиру ове манифестације изведу дела преко 50 српских композитора. Иако се 2014. година примакла, Министарство за културу није дало никакав одговор, нити је икаквим потезом реаговало на чињеницу да је овај јубилеј уврштен на листу важних датума Унеска а до сада није предузело никакав корак да се ова годишњица обележи. Наравно, и други чланови Савета су писали елаборате, анализе, извештаје, предлоге на које није било одговора.


- Министар је замерио члановима Савета да нисте „довољно приступили питањима јавног интереса у култури”, те још нема предлога стратегије за културу. Где је запело?

Министарство је, још пре него што је Савет конституисан, упослило три радне групе сачињене од стручњака из разних области културе да начине радну верзију стратегије (пре око три године). Овај материјал има 227 страна и састоји се из три дела. Од почетка свог рада, НСК је тражио од Министарства културе да добије ову радну верзију стратегије, како би се укључио у рад на њој, али током читаве прве године рада министарство је одбијало да НСК-у да на увид верзију у радном облику, а није ништа чинило да се рад одмакне од ове фазе. Затим се министарство променило, НСК је опет инсистирао да се рад на стратегији настави и коначно је добио радну верзију, саставио низ примедби и предлога, да би сазнао да је министарство на крају решило да упосли сасвим нове људе за израду стратегије, дакле, да отпочне испочетка. НСК је предлагао да се пречишћена стара верзија укључи у нову, али тај предлог није прихваћен, те се НСК усредсредио на рад на новој верзији (коју је писао само један аутор – проф. др Зоран Аврамовић), и на њу давао примедбе и сугестије. Онда се министарство опет променило и сада, погађате већ, све вероватно почиње опет испочетка. Као у причи о клупи и четки.

А где је запело, па око сујете, добре воље и заједништва, као што је то код Срба обично случај.

- Да ли је новац пресудан. Да ли ипак може нешто да се уради и са малим буџетом?

Не мислим да је новац пресудан. Важни су гестови људи на власти – ако им је култура заиста битна, онда ће посећивати значајне манифестације и потпомагати њихов рад, утицати да се примитивизам уклања из медија, залагати се за сарадњу и дијалог, уживати у размени мишљења, клонити се конфликта, речју, радовати се свему добром и лепом што нас окружује и тиме давати пример излечења од пакла мржње у којем живимо.

 

М. Ђ.

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Spor-Tasovca-i-Nacionalnog-saveta/Zapelo-je-zbog-sujeta.sr.html

 

17. новембар 2013. Извор: Политика online

Напустићу савет, нећу да будем хајдук

 Душан Ковачевић


Схватио сам  да нико није заинтересован за проблеме културе у овој земљи. Ми, чланови Националног савета за културу, исписали смо странице и странице предлога, састајали се, трошили време, а да се на то нико из министарства није осврнуо. Зато сам одлучио да напустим чланство у Националном савету за културу.

У овој земљи је најважнији гасовод. Од културе се сви склањају. Она је скрајнута и не постоји.

Радимо рециклиране представе. Ево, у Звездара театру је обновљена представа „Лари Томпсон”, која није играна годинама.

Имам осећај да Национални савет ради као нека илегална група, као да смо неки хајдуци па истрчавамо и препадамо! Мени није стало да у овим годинама изигравам хајдука!

Можда је сад најважније да целу земљу премрежимо гасом!

Сценариста сам и редитељ неких филмова који се емитују једном недељно у земљи Србији и региону. Никада нисам добио ни један једини динар од тога. Зато што од времена потписивања уговора који су били класични уговори, из времена социјализма, по којима се одричемо свих права, то нико није хтео да ревидира.

Проценат који се издваја за културу је само кисеоник који је одржава  на вештачким плућима. Ниједан министар не може да уради ништа. Није проблем да ли је министар Пера, Сима или Жика,  јер онај ко у оваквим околностима пристане да ради тај посао, тај унапред зна да не може ништа да уради.

Влада би требало да каже: „Наш је интерес да Србија има културу”, а не да се те културе сетимо само кад обележавамо годишњице наших великих стваралаца. Следеће године  је 130 година од рођења Нушића, чиме ћу се ја бавити. У име САНУ, у име града Смедерева, који има Нушићеве дане културе, и у име Звездара театра који ће правити представу о Нушићу. То је све приватна иницијатива и добра воља појединаца. Нико није за то заинтересован. А онда када крене прича о Нушићу, онда се сви заплачу и куну се да га воле.

Министар ће добити допис ових дана да та свечаност у Смедереву мора бити достојанствена ако ико жели да се сети тог човека.

Све то покреће на размишљање о томе да ли је жив човек из културе овде уопште битан? Изгледа да мора да умре и да одлежи. И то доста, преко 100 година да би га се неко сетио. Жив човек из културе није жив. Нема услова да живи.

Па битан је тај новац који би требало да се исплаћује члановима савета за културу. Па зашто би човек из Новог Пазара или Суботице долазио у Београд о свом трошку да разговара о проблемима који се тичу културе?!

Питате ме коју бих оцену да министру за досадашњи рад.

Ниједну. Јер, оцењује се рад, а кад неко ништа не може да уради, то не може да се оцењује.

Инвестиције у култури морају бити минимум један посто. Могу да се финансирају многи национални пројекти. Данас позоришта раде или обнове или представе са два и по глумца.

Ја сам директор Звездара театара и знам шта радимо. Пресипамо из шупљег у празно. Па докле?

Шта ћемо ми у култури оставити за потомство? Ко има снаге да индивидуално преживи, он ће оставити нешто. Какав ћемо потпис ставити испод нашег времена? Тај ће потпис бити нечитак.

 

Душан Ковачевић

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Spor-Tasovca-i-Nacionalnog-saveta/Napusticu-savet-necu-da-budem-hajduk.sr.html

 

5. новембар 2013. Извор: Вечерње новости online

Јаз између Савета и Министарства културе

Национални савет за културу поводом два писма државних секретара: Савет никада није ступио у стручни дијалог с Министарством културе и информисања

Душко Паунковић


ПИСМО Дејана Ристића, државног секретара у Министарству културе, у којем је позвао Национални савет за културу да се врати у „систем законадавне власти, у суштинском, логистичком и оперативном смислу“, уз тврдњу да је реч о „непремостивом правном јазу између Министарства и Савета“, изазвало је у уторак оштро реаговање чланова овога тела. Ристић је навео да је „измештеност“ Савета из његовог „изворишта“ изазвала блокаду у процесу осмишљавања Стратегије развоја културе Србије.

- Савет ни на који начин не може прихватити тврдњу да је застој у раду на Стратегији последица „измештености Савета из његовог изворишта, односно система законодавне власти“ - пише у саопштењу Савета, уз напомену да то није орган законодавне власти и да не располаже никаквом влашћу, већ је стручна, саветодавна институција.

- Његове чланове бира Народна скупштина, као и чланове Владе. Своје услуге пружа органима законодавне и извршне власти, а његово „природно окружење“ и његови најближи сарадници су, по природи ствари, државне структуре које се баве пословима из области културе.

Чланови Савета истичу да су се од оснивања залагали да Министарство културе започне рад на Стратегији. Анализирали су радни текст, давали препоруке за његово побољшање и достављали Министарству потпуно припремљен, конкретан материјал, инсистирали на убрзању рада.

- Савет, међутим, никада није ступио у прави стручни дијалог с Министарством културе и информисања пошто није добијао реакцију на своје предлоге, а од једног тренутка је било јасно и да је рад на Стратегији обустављен. О свему овоме Савет је обавестио Министарство у два последња дописа.

Савет је реаговао и на писмо Гордане Предић, државног секретара за информисање у коме је изразила незадовољство због изјаве Весне Ињац Малбаше, заменице председника Савета, на дебати о јавним набавкама у библиотекарству и издаваштву. Иако су били позвани на тај разговор, представници Министарства културе се нису појавили, „што значи да се државни секретар званично обраћа Савету, ослањајући се на гласине“, пише у саопштењу.

- Зачуђује чињеница да се Савету обраћа Гордана Предић, која ниједном током свог мандата, који траје од јула, није показала интересовање за рад Савета, али из неког разлога је управо сада осетила потребу да укаже на огрешења о пословник о раду Савета - указују чланови овог тела.

- Забринутост Министарства због евентуалног постојања „дисонантних тонова у Савету“ указује на погрешно схваћено основно начело демократије. Униформно размишљање, надамо се, припада прошлим временима, и не може не изазвати чуђење очекивање Министарства да 19 људи, који чине Савет, размишљају о свему на исти начин. Одлука за коју гласа већина чланова Савета објављује се као званичан став овог тела. Закључци Савета се могу не допадати онима на које се односе, између осталог и Министарству, али управо у томе и јесте смисао таквих тела као што је Савет.

„Новостима“ су у уторак у Министарству културе потврдили да се овим поводом неће оглашавати.

 

НОВИ ПОЗИВ МИНИСТРУ

- МИ смо саветодавно тело и не видим шта би у нашем ангажману било коме могло да смета, зашто на овај начин покушава да се прекине наш уходани начин рада и изазове сукоб - каже за „Новости“ Душко Паунковић, председник Савета.

- Ако нас је држава формирала, онда је дужна да нам створи услове за деловање. Посебно је скандалозно то што појединци мисле да се нико и ништа не сме критиковати. У понедељак одржана расправа на ову тему, скупштинског одбора за културу је прекинута, а биће убрзо настављена. Њој није присуствовао министар за културу, тврдећи да није био позван у законском року. То није тачно, јер му је позив упућен пет дана раније. Уредно ће бити позван и на следећу расправу.

 

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:462342-Jaz-izmedju-Saveta-i-Ministarstva-kulture

 

13. Септембар 2013. Извор: Б 92 (Танјуг)

Тасовац о сарадњи са Саветом за културу

Министар културе и информисања Иван Тасовац изразио је наду да ће Министарство и Национални савет за културу (НСК) "добро сарађивати на извршавању заједничких задатака", саопштио је данас НСК.

Иван Тасовац


Председник Савета Душко Паунковић је на 21. редовној седници тог тела, одржаној 11. септембра, поздравио новог министра, који је седници присуствовао на његов позив, честитао му на именовању и пожелео успех у раду.

Тасовац је у обраћању члановима Савета захвалио на честиткама и изразио наду да ће Министарство и Савет добро сарађивати на извршавању заједничких задатака.

Он је, како је саопштио НСК, изнео три ставке у сфери културе и информисања које захтевају неодложну пажњу: професионализација кадрова, јачање институција, пре свега, националних и транспарентност у доношењу медијских закона, осврнуо се на огроман потенцијал који лежи у институцијама културе и најавио његово веће искоришћавање.

Пошто је министар због других пословних обавеза напустио седницу, Савет је одржао расправу о годишњем Извештају о раду, који се по Закону о култури подноси Народној скупштини.

Извештај је једногласно усвојен и биће послат скупштинскон Одбору за културу и информисање. Савет је поново расправљао о Стратегији развоја културе Републике Србије и одлучио да обавести министра Тасовца о својим закључцима и да му понуди помоћ у раду на Стратегији, додаје се у саопштењу.

 

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2013&mm=09&dd=13&nav_id=753275

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/1394926/Tasovac%3A+Saradnjom+do+kulturnih+vrednosti+.html

 

19. јул 2013. Извор: SEEcult и The Cultural Policy and Management Platform

Горући проблеми културе

Душко Паунковић


Култура у Србији налази се у неодрживом стању због бројних нагомиланих проблема које је додатно заоштрила финансијска криза, али и дугогодишњег непрепознавања њеног значаја за свеукупни развој друштва. На кључне проблеме, укључујући и недостатак стратешког плана развоја, указују протеклих месеци и актери из јавног, независног и приватног сектора, а уметници и културни радници први пут су се недавно окупили у Београду и на протесту против “убијања културе”.

И Национални савет за културу (НСК) упозорава на озбиљне проблеме и апелује на њихово хитно решавање, али конкретних помака још нема. У интервјуу за регионалну онлајн Платформу за културну политику и менаџмент, коју ускоро покреће УНЕСКО катедра за културну политику и менаџмент при Универзитету уметности у Београду, и за портал SEEcult.org, председник НСК Душко Паунковић говори о кључним проблемима културе у Србији и могућностима за њихово решавање. То подразумева и политичку вољу за промене, а она је, према његовом мишљењу, спорадична и недоследна. Први озбиљнији знак постојања политичке воље морао би стога бити повећани проценат издвајања за културу.

- Национални савет за културу формиран је 2011. године, чиме је испуњен предуслов за спровођење Закона о култури и усвајање Стратегије развоја културе. Кровни закон се, међутим, још увек добрим делом не примењује, а ни Стратегија није донета. Који су основни разлози?

Д.П: Закон о култури је усвојен 2009. и многе његове одредбе се заиста не примењују. Неке се не примењују због тога што још нису донети одговарајући подзаконски акти који би омогућили њихову примену. С друге стране, у појединим случајевима доношење таквих аката показало се као немогуће. Навешћу пример на који је НСК већ скретао пажњу и јавности и Министарства културе и информисања и који је, у извесном смислу, послужио као повод за одлуку НСК да предложи Министарству да започне рад на Изменама и допунама Закона о култури.

Нови Закон о култури је створио услове за неконтролисан раст броја самосталних уметника, тачније лица која се баве уметничком или другом делатношћу у области културе. У исто време, Закон није предвидео могућност смањења броја ових лица. Наиме, иако се, према члану 64, лице које више не испуњава услове из члана 61 став 1 брише из евиденције лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у области културе, Закон не прецизира шта значи реч више. Покушај ближег одређивања ове формулације више не испуњава услове из члана 61 став 1 у подзаконском акту Закона о култури који се зове Правилник о критеријумима на основу којих репрезентативно удружење у култури даје образложену оцену о испуњености услова за утврђивање статуса лица које самостално обавља уметничку или другу делатност у области културе, као и поступак давања образложене оцене није успео зато што је Секретаријат за законодавство Владе Републике Србије закључио да за такво прецизирање нема основа у Закону. У пракси то значи следеће: репрезентативна удружења, која према Закону (члан 61 став 2, члан 62 став 1 и члан 63 став 1) имају право да додељују статус лица која се баве уметничком или другом делатношћу у области културе, немају могућност да тај статус некоме одузму зато што Закон не дефинише ни услове под којима то може да се учини ни термине у којима је репрезентативним удружењима допуштено да се баве провером испуњености услова из члана 61 став 1 Закона. Дакле, с једне стране Закон онемогућава смањење броја лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у области културе. С друге пак подстиче неконтролисан раст тог броја. Како?

Проблем настаје на линији: области културе и културне делатности – репрезентативност удружења – самостални уметници.

Пре свега, Закон је лоше дефинисао области културе и културне делатности (члан 8). Рецимо, у члану 8. Закона као уметничке делатности у ужем смислу наведени су издаваштво, књижарство и музичка продукција!? У оквиру једне културне области груписане су ликовне и примењене уметности и визуелне уметности и архитектура. Док је уметничка фотографија дефинисана као посебна културна област!? Није јасно како су се књижар, издавач или продуцент могли наћи у улози уметника и како се та дефиниција одржала у свим фазама кроз које је пролазио Закон пре него што је усвојен. Извесно је једно – уколико би се применила, имала би далекосежне последице. Ово су само неки примери лоше дефинисаности области културе и културних делатности.

Друго, Закон је предвидео могућност давања репрезентативног статуса удружењима која се баве областима културе и културним делатностима из члана 8. Правилник о утврђивању састава и начина рада Комисије за утврђивање репрезентативности удружења у култури и ближих услова и начина утврђивања и престанка статуса репрезентативног удружења у култури, донет као подзаконски акт Закона о култури, неочекивано је одступио и од члана 8 и рашчланио културу на 25 области културе и културних делатности. А пошто Закон допушта могућност давања репрезентативног статуса за два удружења у оквиру једне области културе, односно једне културне делатности (члан 56 став 1), створени су услови за постојање 50 репрезентативних удружења (пре доношења Правилника било их је 13)!? Сва та удружења имају пред Законом иста права, иако нека од њих окупљају искључиво уметнике и нису у стању да буду профитабилна, наиме њихов опстанак зависи искључиво од државног финансирања, док друга окупљају бизнисмене и трговце и, како показује пракса, могу да остварују профит (у неколико наврата, рецимо, организација Београдског сајма књига била је поверена управо Удружењу издавача и књижара). Сва она имају право на вршење повереног посла – вођење евиденције лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у области културе. При томе, многа од тих удружења окупљају чланове који никако не могу, по природи свог посла, бити лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у области културе. Међутим, финансирање је предвиђено само за удружења која обављају поверени посао. Због тога удружења која су по новом Закону добила репрезентативност – на силу траже начин да додељују Статус. Рецимо, Удружење издавача и књижара претендује на право да додељује статус самосталног стручњака у култури уредницима и лекторима, а статус самосталног уметника – техничким уредницима. При чему су чланови тог удружења заправо књижари и издавачи, дакле трговци и пословни људи. Уредници су, међутим, најчешће писци и преводиоци, а технички уредници су најчешће примењени уметници и, као такви, и једни и други и трећи су чланови других струковних удружења. Дакле, законодавац је допустио могућност да педесет удружења добије статус репрезентативног удружења, али није повео рачуна о томе како та удружења треба да се финансирају. С буџетом за културу који износи 0,62 процента укупног буџета њихово финансирање није могуће. Али, поставља се питање и да ли је потребно по истом обрасцу финансирати тако различита удружења. Поставља се питање и да ли је потребно да постоје два репрезентативна удружења за сваку област и сваку делатност. Међутим, чак и ако јесте потребно, да ли је изводљиво издржавање толиког броја удружења. Идеје о томе да уметничка удружења треба да послују тржишно, или да се финансирају искључиво преко пројеката, или пак да им се средства из буџета дају само за вршење повереног посла потпуно су неодрживе и могле су настати само као резултат лошег познавања како прилика у култури, тако и саме природе културе. Стара уметничка удружења, у страху од тога да ће им неко отети самосталне уметнике и да ће она због тога добијати мање средстава него што су добијала пре, спуштају критеријуме за статус и додељују га нештедимице. Иако је тренд пораста броја самосталних уметника постојао и пре доношења новог Закона (због отпуштања запослених лица у транзиционом периоду), у протекле две године, дакле од како је на снази нови Закон, број самосталних уметника у Београду, који је био постојан педесетак година, порастао је за 250. Са 1.615 на 1.866 уметника. Законодавац је обавезао локалну самоуправу на уплату доприноса лицима која самостално обављају уметничку или другу делатност у области културе (члан 70 став 1). У исто време је отворио могућност да тај статус добију и самостални стручњаци у култури, самостални сарадници у култури и самостални извођачи у култури. Ту је опет начињена грешка, јер су се у правима изједначиле потпуно разнородне професије. Наиме, институт самосталног уметника настао је управо зато што је уметник човек који се бави уметношћу независно од тога да ли ће успети да прода свој производ. Уметник је човек који производи уметност зато што је то у његовој природи, зато што мора то да чини. Друштво препознаје своју потребу за уметношћу и решава да плаћа доприносе човеку који се бави (најчешће) потпуно непрофитабилним послом. Наравно, постоје и уметници који успевају да остварују профит. Али они су у мањини. Поред тога, уметници најчешће и не могу да буду запослена лица у оквиру своје струке. Не постоји, рецимо, писац који је запослен као писац. Он може да буде запослен као нешто друго и да се узгред бави писањем, али не постоји радно место „писац“. Запослени могу бити глумци, балетски играчи, редитељи и још понеко. Али у већини уметничких области такве могућности нема. Другим речима, уметници су у многим областима културе „осуђени“ на статус самосталног уметника уколико желе да остану уметници. Због тога друштво пре шездесетак година оснива институт самосталног уметника и подржава га финансијски. Нови закон међутим, изједначава лица која се баве уметношћу – уметнике – и раднике у култури. Ови други раде искључиво за накнаду. Они су лица која раде по уговору. Дакле, раде за профит и не морају, по природи свог посла, да раде искључиво у оквиру културе. Овакво изједначавање доводи у опасност институцију самосталног уметника, непосредног произвођача уметности. Законодавац је обавезао локалну самоуправу на уплату доприноса, али није повео рачуна о могућностима локалне самоуправе да подмирује доприносе за нагло и вишеструко увећан број лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у области културе, међу којима сада нису више само уметници већ и самостални стручњаци у култури, самостални сарадници у култури и самостални извођачи у култури.

Другим речима, одредбе Закона о култури стварају претњу да ће се сервисирање доприноса самосталним уметницима, дакле онима који заправо производе уметност, у блиској будућности показати као немогуће. Исто тако, постоји претња да ће се, из наведених разлога, и финансирање уметничких удружења показати као немогуће. О томе колики је значај институције самосталног уметника није потребно говорити. Извесно је да велик део културе почива управо на самосталним уметницима. Важност уметничких удружења је исто тако неспорна. У нацрту закона о изменама и допунама Закона о култури неопходно је прописати мере да се ови субјекти у култури заштите.

Ово је, дакле, један пример који показује како се поједине лоше одредбе Закона о култури повезују у ланац и производе нерешиве проблеме.

- У којој фази је сада израда Стратегије коју припрема Министарство културе и које су њене основне карактеристике?

Д.П: Према члану 17 став 1 тачка 4, НСК учествује у изради Стратегије развоја културе Републике Србије и даје оцену извршења. Међутим, Савет је изабран скоро две године након усвајања Закона. Министарство на чијем челу је био Предраг Марковић начинило је радну верзију Стратегије пре него што је НСК конституисан. На том материјалу радиле су три радне групе у чијем саставу су били врсни стручњаци. Радна верзија Стратегије има 227 страница и подељена је на три дела – савремено стваралаштво, културно наслеђе и међународна сарадња. Пошто су на документу радили многи људи у три радне групе, материјал није био терминолошки и композиционо уређен и требало је пронаћи стручну особу која би тај посао обавила. НСК је одмах по конституисању затражио од Министарства да му достави радну верзију Стратегије како би се, у складу са законском обавезом, укључио у израду тог документа. Министарство културе, информисања и информационог друштва није, међутим, желело да проследи Стратегију Савету док се она налази у радној фази. С друге стране, није ни предузимало ништа како би материјал из те фазе изашао. НСК је редовно, током целог мандата министра Предрага Марковића, тражио да му се материјал достави у фази у којој се налази, али Министарство није променило став, и НСК током прве године свог постојања није могао да се укључи у израду Стратегије. По доласку Братислава Петковића на чело министарства и Мирослава Тасића на место државног секретара, НСК је поново позвао Министарство да, у сарадњи са њим, започне рад на Стратегији. Братислав Петковић и Мирослав Тасић су се одазвали на позив Савета и материјал који су израдиле три радне групе достављен нам је у децембру 2012. Пошто се упознао с материјалом, НСК је изнео Министарству своје предлоге и сугестије, међутим, министар Петковић је већ у јануару донео одлуку да повери писање скраћене верзије Стратегије др Зорану Аврамовићу, садашњем државном секретару у Министарству културе и информисања. Савету је у јануару достављена нова верзија Стратегије, која није садржала елементе старе верзије, и НСК је на наредним седницама разматрао тај материјал и износио предлоге и сугестије за унапређење радног текста Стратегије. Између осталог, НСК је предлагао да се не одбацује стара верзија Стратегије, већ да се искористе они њени делови који су урађени добро и квалитетно. Поред тога, НСК је позвао Министарство да се приликом израде Стратегије придржава одредби из члана 20. Закона о култури. Члан 20, наиме, јасно прописује да Стратегија треба да садржи: 1) анализу постојећег стања културне делатности и стваралаштва у Србији; 2) основне поставке културног развоја; 3) стратешке правце и инструменте културног развоја; 4) план реализације; и 5) критеријуме, индикаторе и поступке евалуације.

У овом тренутку се чека да пристигну сугестије из установа културе. Наиме, Министарство и координатор Стратегије, државни секретар Зоран Аврамовић упутили су позив установама културе да доставе своје сугестије и предлоге за Стратегију, а 1. јула 2013. Министарство је, у оквиру рада на Стратегији, организовало и трибину на тему „Развојне перспективе културе у Србији“. Позив да учествују на трибини био је упућен директорима републичких и градских установа културе и истакнутим ствараоцима, истраживачима и професорима. Теме о којима је било речи су: приоритети у култури, интерес појединца и општи интерес у култури, правни оквир културних делатности, кадрови, финансирање, улога установа културе у развоју културе, интерресорна сарадња (образовање, дипломатија, наука, туризам, медији), наше и страно у култури са становишта развојних приоритета.

Савет је на 13. редовној седници, одржаној 5. децембра 2012, усвојио Приоритете деловања у култури за период 2013–2017. Ти приоритети су, у виду предлога, достављени Министарству одмах по усвајању, а НСК, у свом раду на изради Стратегије, од тада делује у складу с њима.

Савет је, са своје стране, доставио Министарству и координатору Стратегије и извештаје о стању у појединим областима и делатностима културе: у библиотечко-информационој делатности, у области заштите културног наслеђа, у области културно-уметничког аматеризма, у области позоришне уметности и у области уметничке музике. На позив Савета, Одељење језика и књижевности САНУ урадило је анализу стања у области српског језика и написало препоруке о томе како то стање треба да се побољша. Материјал који је добио од Одељења језика и књижевности САНУ Савет је, исто тако, доставио Министарству и координатору Стратегије Аврамовићу.

Након што обради приспели материјал, Министарство ће, по свој прилици, поново изнети Стратегију пред Савет.

Актуелни текст Стратегије одликује извесна уопштеност. Он у овој фази не садржи оне елементе које прописује члан 20 Закона о култури. С друге стране, пошто га је писао један човек, текст је концизнији и има чвршћу структуру од претходне верзије.

- Зашто се одустало од првобитног нацрта Стратегије развоја културе, који је припреман за време бивше владе?

Д.П: Не бих могао да говорим о разлозима због којих је Министарство одустало од верзије која је урађена за време мандата претходне владе. Извесно је, међутим, да прва верзија Стратегије има врло добре делове који су могли бити употребљени у новој. Прва верзија, такође, у много већој мери него нова садржи елементе које прописује члан 20 Закона о култури. Прву верзију радило је 27 стручњака из разних области, а нову верзију написао је др Зоран Аврамовић. Начелни став Савета је да Стратегију развоја културе у Републици Србији не треба да ради један човек. На крају крајева, ако Стратегија треба да садржи све оно што прописује Закон, између осталог анализу стања по областима, то није ни могуће.

- Савет је више пута упутио надлежнима низ конкретних захтева који се односе на кључне проблеме у култури, укључујући и финансирање. Ових дана сте подржали и сличне захтеве репрезентативних уметничких удружења. Које је проблеме најургентније потребно решити и како?

Д.П: Извесно је да би пре свега требало повећати проценат издвајања средстава из буџета. Од свих земаља у окружењу Србија издваја најмање средстава за културу. Дакле, проблем је у односу политичких елита према култури. У непостојању свести о значају културе, о томе да без културе нема ни економије, ни здравства, ни науке, ни образовања. Култура је темељ на којем почива одређено друштво. Али док не дође до повећања тог издвајања, требало би преиспитати како се распоређују постојећа средства. Идеја о томе да је савремено стваралаштво мање важно од културног наслеђа дубоко је погрешна. Савремено стваралаштво је оно што ће сутра постати наслеђе. Уколико не подстичемо савремено стваралаштво, прекидамо процес који после, чак и ако одлучимо да то учинимо, није могуће лако обновити. С друге стране, и наслеђе је угрожено. Нећемо много постићи уколико из рекламних разлога издвојимо средства само за највидљивије и наизглед најугроженије сегменте баштине. Наравно да Народни музеј не сме да буде затворен десет година. О томе је излишно говорити. За то би морала да се нађу средства, и одлука о томе морала би да буде донета као стратешки приоритет. Међутим, НСК је у више наврата скретао пажњу надлежнима и на друге, не мање важне елементе наслеђа, који захтевају ургентно реаговање јер ће у противном последице бити несагледиве. Као пример, навешћу део Закључка о стању српске уметничке музике, који је Савет усвојио на петој редовној седници 11. јануара 2012. У Србији, рецимо, никада није направљен списак свих композитора и њихових дела, а самим тим није извршено ни мапирање тих дела, то јест није установљено и записано где се та дела налазе. То значи да око 90% српске уметничке музичке баштине није доступно за извођење, а то даље значи да српски грађани (а о другим земљама да и не говоримо) немају никакву представу о томе каква је, у ствари, наша уметничка музика, шта је у њој изврсно а шта не. Да би музика у било ком облику могла да буде изведена, она мора да буде записана, тј. штампана као нотно издање. Ова активност, музичко издаваштво, никада системски није успостављена у Србији. Зато се српска уметничка баштина налази у потпуном расулу. Чак ни партитуре (ноте) најзначајнијих композитора, попут Петра Коњовића и Стевана Христића, нису сређене, па је њихово извођење немогуће. Партитуре многих композитора који нису живи изгубљене су или пропадају у влажним подрумима код незаинтересованих наследника. Уметничка музика постоји тако што се изводи на концертима, у опери, снима се студијски, издаје се на дисковима, емитује на телевизији и радију. Може се рећи да су сви побројани сегменти постојања уметничке музике у Србији у фази гашења или су већ угашени. Ово се посебно односи на извођења дела музичке баштине, као и на савремено музичко стваралаштво. НСК редовно предлаже Министарству културе мере које би довеле до побољшања стања у овој области. Између осталог, предложено је оснивање Српског музичког центра. Ова институција треба да направи базу података са именима свих композитора и њихових дела, као и да прикупи и попише информације о томе где се та дела налазе. Затим треба да почне са прикупљањем и архивирањем свих дела, као и са њиховим преписивањем и штампањем. Српски музички центар треба да, у сарадњи са Музичком продукцијом РТС-а и ПГП-ом, организује снимања дела уметничке музике, како оних која су део музичке баштине, тако и оних најновијих. Савет је иначе, уз Закључак о стању српске уметничке музике, који садржи анализу стања и мере за његово побољшање, доставио Министарству и Елаборат о раду Српског музичког центра.

Ништа боље стање није ни у позоришту. У Закључку о стању у српском театру, који је Савет усвојио на шестој редовној седници 1. фебруара 2012. године, између осталог се истиче да све интензивнија комерцијализација репертоара наших позоришта, као последица снажног притиска да театри буду изложени законима тржишта, као и све мања брига свих нивоа државе за материјално стање у овдашњим театрима – од одсуства улагања у театарску инфраструктуру која пропада, а не обнавља се, преко радикалног смањења буџета намењеног за продукцију нових представа, до бедног материјалног положаја запослених у позориштима – угрожавају елементарно функционисање домаћих театара. Упркос постојању новог Закона о култури, који није у довољној мери уважио специфичности начина на који функционишу позоришта, држава још увек нема прецизно дефинисану културну политику, а самим тим ни артикулисане механизме који би омогућили реализацију државне стратегије како на плану културе уопште узев, тако и у сфери позоришне уметности. Све мање новца се издваја за продукцију, а у околностима када позоришне управе најчешће саме морају да решавају проблеме дотрајале грађевинске и техничко-технолошке инфраструктуре позоришта морају да производе јефтине, комерцијално исплативе представе, с малим бројем учесника, с најједноставнијим декором и јефтиним костимима. То гуши уметност, приморава ауторе репертоара и представа да избегавају сваку врсту ризика. У таквим околностима све је мање позоришта која се усуђују да на репертоар ставе дела драмске класике. НСК је у више наврата позивао Министарство културе да иницира доношење Закона о позоришту, који би омогућио преживљавање позоришне уметности у Србији и заштитио позоришне уметнике. Нажалост, предлози НСК, и поред усмених изјава о томе да ће у најскорије време бити формирана Радна група за израду нацрта Закона о позоришту, нису дали опипљивији резултат. Управо пре неколико дана, Савет је поново упутио Министарству предлог да се оснује Радна група и предложио њен састав.

Врло је лоше стање у области културно-уметничког аматеризма, о чему је Савет такође донео закључак и упутио га Министарству. О кинематографији, која умало није остала без средстава, много се писало и говорило у последње време, и под притиском јавности одређена средства су нађена. Али финансирање кинематографије не сме да зависи од притиска јавности. Оно мора бити решено системски, и то тако да никаква политичка одлука не може довести до обуставе финансирања.

Међу Приоритетима деловања у култури које је НСК усвојио на својој 13. седници налази се и Подршка очувању и развоју српског језика и говорне културе, очување језика националних мањина. У Србији постоји изразито негативан континуитет у запостављању језика и језичке културе. Српска лексикографија никад није уживала озбиљну подршку државе и била је препуштена ентузијазму појединих стручњака, институција и одговорних издавача. Поразна је чињеница да српски језик у овом тренутку има само један једини, условно речено, стандардни речник – једнотомник Матице српске, који је, узгред, настао на бази шестотомног речника објављеног пре педесет година. Академијин речник објављује се недопустиво споро, а при садашњем стању српске лексикографије тешко је претпоставити када би српски језик, као језик с врло сложеном граматичком и прозодијском структуром, могао добити свој граматички и акценатски речник. Нови Правопис Матице српске у раскораку је са свим постојећим речницима, и због тога у овом тренутку фактички не постоји правописна норма. НСК је разматрао стање у области српског језика и закључио да је то вероватно једини језик који нема свој речник на интернету, намењен јавној употреби. Претпостављам да нико не доводи у сумњу потребу за тим да се речници – једнотомник Матице српске и Академијин речник, као издања која се у потпуности финансирају из државних средстава – нађу на интернету и да буду доступни свим корисницима српског језика, али и све малобројнијим странцима који би пожелели да изучавају српски језик. Чињеница да се актуелни правопис не налази на интернету може се схватити искључиво као штетна аномалија, последица државне неодговорности према језичкој култури носилаца српског језика. Стога је НСК изнео предлог да се убрза издавање Академијиног речника и да се нађу средства (која су занемарљиво мала) да се Правопис и сви постојећи речници поставе на интернет и да постану доступни свима. Јасно је да би оваква мера умногоме допринела ширењу језичке културе, којој иначе прети потпуно урушавање због поразног утицаја комерцијалних медија на њу.

Навео сам само неке сегменте у којима је неопходно хитно предузети мере како би се спречило њихово даље пропадање. На све ово Савет редовно скреће пажњу надлежних институција. Поред осталог, Савет је сачинио и анализу стања у области заштите културног наслеђа и предложио кораке који би сачували ову област. Урадио је извештај о стању у библиотечко-информационој делатности и, исто тако, понудио предлоге за побољшање и развој ове области. Усвојио је Извештај о стању у области културно-уметничког аматеризма и предложио мере за очување овог важног сегмента културе. Савет, у складу са својом законском обавезом, која проистиче из члана 17 став 1 тачка 1, 2 и 3, стално анализира и даје мишљење о стању у култури у Србији, даје сугестије у креирању културне политике и даје предлоге за развој и унапређење културних делатности. Овде сам навео само неке од иницијатива које је НСК покренуо.

- Најављене су измене и допуне Закона о култури. На шта се оне односе и када се могу очекивати?

Д.П: На основу одлуке коју је донео на 14. редовној седници, 9. јануара 2013. године, НСК је, због потешкоћа које прате примену Закона о култури, позвао Министарство културе и информисања да започне рад на Изменама и допунама Закона о култури и предложио да се за ту сврху формира Радна група у чијем саставу би били чланови Савета, правници из Министарства и стручњаци које би одредио министар културе. Радна група је формирана у фебруару и почела је да ради у марту. На састанцима радне групе разматрају се сви чланови Закона о култури, а посебна пажња посвећује се оним одредбама које су се у пракси показале као проблематичне, тешко примењиве или потпуно непримењиве. Радна група се темељито бавила чланом 8, у којем је дата класификација области културе и културних делатности. Због тога што је ова подела урађена лоше, у пракси настају непремостиве тешкоће (о томе сам већ говорио у одговору на прво питање). Више састанака Радне групе било је посвећено члану 14, који говори о признању за врхунски допринос националној култури, популарно названом – национална пензија. Мишљења о признању за врхунски допринос националној култури се разликују, међутим, пошто Нацрт закона о изменама и допунама Закона о култури још није готов, у овом тренутку није могуће говорити о томе како ће изгледати члан 14. НСК сматра да признање треба да остане у виду доживотног месечног новчаног примања, али и да је неопходно прописати мере које ће спречити даљу инфлацију и девалвацију признања. Савет је констатовао да су неадекватне одлуке појединих комисија и политички притисци да се признање додели лицима која не задовољавају услове из Уредбе о ближим условима и начину доделе признања за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина довели до нарушавања угледа признања. Савет, међутим, сматра да то није разлог да се укида цела институција признања, већ да се ревидирају услови за његову доделу и да се будуће комисије за утврђивање предлога за доделу признања уметницима, односно стручњацима у култури за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина обавежу на доследну примену Уредбе. Савет сматра да би чланове те комисије убудуће требало именовати из реда носилаца признања за врхунски допринос националној култури. Таква мера би знатно повећала кредибилитет Комисије и њених одлука и у исто време смањила могућност за политичке и све друге притиске на њене чланове. Тешко је рећи када би се могло очекивати да се рад на Нацрту закона о изменама и допунама Закона заврши – реч је о обимном и одговорном послу. Министарство је позвало и установе културе и репрезентативна удружења, али и сопствене службе да пошаљу Радној групи своје примедбе и сугестије и да наведу тешкоће с којима се сусрећу приликом примене Закона о култури у пракси. Радна група разматра све приспеле предлоге и уобличава радни текст нацрта. Почетна идеја је била да се цео посао заврши за три месеца, али показало се да рад на изменама и допунама тече спорије и да има више уочених проблема него што се то претпостављало у почетку. Стога је мало вероватно да би се Нацрт могао очекивати пре краја године. Када буде уобличен, Нацрт ће бити изнет на јавну расправу.

- На основу искуства рада Савета у време бивше, а и садашње владе, да ли уопште постоји политичка воља да се реши тешко стање у култури?

Д.П: Постоји политичка воља да се реши тешко стање у култури, али она није довољна. Она је спорадична и недоследна. Заправо би се пре могло говорити о апстрактној жељи да се реши тешко стање у култури, жељи која не обавезује. Култура се налази на маргини интересовања политичких елита. У последње време, понајвише због притиска јавности, политичари у својим изјавама показују извесно интересовање за културу. У ребалансу буџета једино су култури и науци повећана средства. Истина, култура је добила много мање него наука, и износ о којем је реч не може битно променити стање ствари. Али, као симболички гест који указује на извесну промену у погледима политичара на културу, та чињеница има известан значај. Ипак, засад морамо бити опрезни према изјавама политичара о важности културе. Први озбиљнији знак постојања воље морао би бити повећани проценат издвајања за културу. Чињеница да Црна Гора издваја 2,4 процента, а Србија 0,6 морао би постидети сваког учесника у власти, али и сваког грађанина Србије.

- Иако је задатак Националног савета за културу да анализира и даје мишљење о стању у култури, као и сугестије за креирање културне политике, стиче се утисак у јавности да ваше мишљење није уважено на начин на који се уважавају слична тела у другим областима. Да ли видите у томе и своју одговорност и шта би се у раду Савета евентуално могло променити како би био видљивији и релевантнији у јавности?

Д.П: У јавности постоји предрасуда о томе да Национални савет има могућност и полуге да утиче на извршну власт и да би због тога морао да буде активнији и агресивнији у свом настојању да одбрани интересе културе, културних посленика и, уопште, свих субјеката у култури. Нажалост, Закон је био врло шкрт кад је прописивао надлежности Националног савета за културу. Савет заиста анализира и даје мишљење о стању у култури и даје сугестије у креирању културне политике и даје предлоге за унапређење културних делатности, и врло често указује на појаве које захтевају хитну пажњу, али извршна власт нема законску обавезу чак ни да размотри сугестије и предлоге Савета, а поготово не да их примени у пракси. То да ли ће неки предлог Савета бити уважен, зависи искључиво од става министра културе и његових сарадника. Национални савет, као стручно саветодавно тело које обезбеђује сталну стручну подршку у очувању, развоју и ширењу културе, увек поступа на исти начин. Када закључи да је на неку појаву неопходно обратити пажњу или да је у овој или оној области неопходна хитна интервенција извршне власти, он доноси закључак или одлуку о томе и упућује ту одлуку или тај закључак Министарству културе. Уколико реакција Министарства изостане, Савет издаје саопштење и покушава да анимира јавност и да на тај начин, у извесном смислу у сарадњи са културном, али и широм јавношћу, изврши посредан притисак на извршну власт како би се она позабавила горућим проблемом на који јој је Савет пре тога скренуо пажњу институционалним путем. Као стручно саветодавно тело које обезбеђује сталну стручну подршку у очувању, развоју и ширењу културе, Савет се редовно обраћа не само Министарству културе и информисања, као свом непосредном сараднику, већ и Влади Србије, Народној скупштини и Министарству финансија и привреде, дакле свакоме за кога процени да би могао помоћи у решавању актуелног проблема. Савет, дакле, чини све што је у његовој моћи како би омогућио несметано функционисање целокупног корпуса културе у Србији. Савет, иначе, редовно шаље медијима саопштења са својих седница и, уопште, све информације о свом раду. Морамо, међутим, истаћи да медији, уопште узев, ако изузмемо неколико штампаних и електронских гласила, не показују велико интересовање за рад Савета и преносе његова саопштења само онда ако им се чини да је тема довољно интригантна и провокативна. Другим речима, кључ за већу видљивост Савета могао би се наћи у извесној повећаној критичности према власти, али Савет нема за циљ критику ради критике. Када указује на одређени проблем, Савет то не чини у критичком кључу, већ у неутралној форми, примереној његовој репутацији и његовом ауторитету, али и његовим законским овлашћењима. Наравно, уколико процени да за то има простора и основа, Савет не преза од критике било ког чиниоца власти и од указивања на његове конкретне пропусте.


Разговарала: Весна Милосављевић

http://www.seecult.org/vest/goruci-problemi-kulture

https://www.culturalmanagement.ac.rs/rs/news/article/goruci-problemi-kulture

 

18. јул. 2013. Извор: Блиц Online

Савет за културу упозорава: Држава баца и ово мало пара

Ми не знамо по којим критеријумима држава опредељује то мало пара које су за културу преостале у доба економске кризе, а Министарство културе не реагује на наше иницијативе и сугестије, иако је то обавезно да чини, сагласни су филмски редитељ Горан Паскаљевић, позоришни редитељ Егон Савин и композиторка Ивана Стефановић, чланови Националног савета за културу.

 Савет за културу упозорава: Држава баца и ово мало пара

Горан Паскаљевић: Наши политичари умеју да цитирају разноразне државнике. Сада је у моди Черчил и његова изјава о култури из Другог светског рата

Национални савет за културу изразио је 12. јула забринутост због озбиљних проблема културе у Србији. У отвореном писму јавности између осталог пише да “додељена средства нису распоређена на најбољи начин, јер су у извесном броју случајева додељивана пројектима чији квалитет их никако није оправдао”.

Награђивани филмски редитељ Горан Паскаљевић истиче потребу политичких елита да се само декларативно брину за културу у Србији док она нестаје пред њиховим очима.

- Наши политичари умеју да цитирају разноразне државнике. Сада је у моди Черчил и његова изјава за време Другог светског рата да се “донације за културу у Британији неће укинути, јер у супротном војска не би имала шта да брани”. Уместо маркетинга, морали би да осветле околности у којима се мало преосталог новца за културу опредељује. Нема логике у којој култура прва страда у економској кризи – каже Горан Паскаљевић.

 Савет за културу упозорава: Држава баца и ово мало пара

Егон Савин: Култура је у Србији пред гашењем, а ми не знамо у каквим околностима се опредељује то мало преосталог новца

Наш цењени позоришни редитељ Егон Савин каже да је култура у Србији пред гашењем и да држава мора нешто хитно да предузме како би спречила катастрофу.

- Неизвесност и страх владају у српском театру јер администрација систематски урушава систем функционисања продукције представа. Најважнији музеји у Србији пропадају, фасада отпада са тих зграда, а на бројна питања и иницијативе Националног савета за културу нико не одговара, иако је Министарство културе обавезно да са нама сарађује. Култура је у Србији пред гашењем, а ми не знамо у каквим околностима се опредељује то мало преосталог новца – казао је Егон Савин за „Блиц“ и додао да ће пре седнице заказане за септембар преиспитати своје учешће у Националном савету за културу јер не види више сврху његовог постојања

 Савет за културу упозорава: Држава баца и ово мало пара

Ивана Стефановић: Фестивал БЕМУС изгубио је недељу дана програма јер наводно није било пара. Држава троши на пројекте са сумњивим садржајем

Са њим је сагласна композиторка Ивана Стефановић, која напомиње да је значајан музички фестивал Бемус изгубио недељу дана програма јер наводно није било пара.

- Држава троши новац на мегаломанске пројекте са сумњивим уметничким садржајем без конкретне вредности, док за ретке препознатљиве манифестације културе по којима је Београд препознатљив у Европи, као што су Бемус или Битеф, увек недостаје новац – каже за „Блиц“ Ивана Стефановић.

 

Влада не консултује савет

Композитор Иван Стефановић каже да ресорно министарство прескаче Национални савет за културу приликом доношења важних одлука.

- Људи из Министарства културе не желе да нам појасне овакву културну политику, иако је Национални савет за културу основала Влада и они су дужни да барем анализирају и одговоре на наше сугестије и иницијативе. Држава мора да се озбиљније односи према култури да не бисмо изгубили било какав релевантан вредносни систем у друштву - каже Стефановић.

 

Александар Николић

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/394105/Savet-za-kulturu-upozorava-Drzava-baca-i-ovo-malo-para

 

12. јул 2013. Извор: SEEcult

Забринутост савета за културу

 Забринутост савета за културу


Национални савет за културу (НСК) изразио је 12. јула забринутост због озбиљних проблема културе у Србији, позивајући Министарство културе и информисања да одговори на низ питања постављених протеклих месеци, као и да убрза рад на изради Стратегије развоја културе и решавању других нагомиланих проблема.

НСК је изразио у саопштењу забринутост због бројних појава које “указују на озбиљне проблеме који отежавају функционисање и напредовање укупног домена културе”.

Поновивши став да је проценат издвојен за културу у буџету Србије за 2013. годину недопустиво мали, НСК је навео да је, и после ребаланса буџета (повећање за 320 милиона, тј. са 0,55 на 0,6), буџет за културу остао најмањи у односу на све земље у окружењу које такође пролазе кроз сличне финансијске тешкоће.

“То говори мање о самим цифрама, а више о позицији и третману културе, културног добра и савременог стваралаштва од стране политичких елита, и то у дужем периоду”, навео је НСК, који има саветодавну улогу према Закону о култури.

Постављајући и питање расподеле средстава у постојећем, недовољном буџету, НСК је оценио и да су у извесном броју случајева средства додељивана пројектима чији их квалитет никако није оправдао.

“Уочена је и доминација других облика и концепата културе на штету савременог стваралаштва. То доказују и резултати недавно објављених конкурса за пројекте које је организовало Министарство културе и информисања. Резултат ових конкурса је укидање или довођење у питање опстанка многих квалитетних часописа, довођење на границу постојања више фестивала и манифестација”, констатовао је НСК.

НСК је навео и да сматра оправданим страх многих појединаца који су професионални живот везали за домен културе, а који су исказали на протесту 22. јуна у Београду.

Такође, НСК сматра оправданим већину захтева из писма 16 репрезентативних уметничких удружења са више хиљада чланова, у којем су изнети захтеви и предлози за решење лошег материјалног, статусног и сваког другог положаја уметника.

Позивајући Министарство културе и да убрза рад на изради Стратегије развоја културе, НСК је навео да би аутор Стратегије требало да се придржава члана 20. Закона о култури, као и да користи Приоритете које је усвојио НСК.

Такође, НСК очекује од Министарства културе да одговори на бројна питања постављена током протеклих месеци, нарочито на она у вези са неопходним променама Закона о јавним набавкама, Закона о буџетском систему, Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у финансијским трансакцијама и Нацрта закона о накнадама за коришћење јавних добара.

НСК очекује од Министарства културе и да хитно отпочне рад на већ договореним иницијативама као што је израда Закона о позоришту.

НСК је изразио бојазан и због занемаривања продора српске културе на друга културна тржишта, као и због потпуног запостављања едукације нове, младе публике, оцењујући да ће то ускоро постати огроман и озбиљан проблем.

НСК је посебно изразио забринутост и због тога што “таблоидна штампа и још гори електронски медији све више истискују културу, а на њено место усељавају јефтину естраду коју проглашавају културом. Ово последње, потенцијално, може имати несагледиве последице за културу и уметност ове земље која је - нека то не буде заборављено! - изнедрила бројна велика имена светског нивоа, реномеа и значаја”.

 

http://www.seecult.org/vest/zabrinutost-saveta-za-kulturu

http://www.tanjug.rs/novosti/93346/nacionalni-savet-za-kulturu-zabrinut-za-stanje-u-kulturi.htm

http://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/zabrinutost-zbog-stanja-u-kulturi_406876.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+RtvKultura+%28RTV+Kultura%29

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2013&mm=07&dd=12&nav_id=731805

 

9. јул 2013. Извор: Б 92 (Танјуг)

Национални савет за културу подржава уметнике

Национални савет за културу (НСК) подржава захтеве из отвореног писма које су уметничка удружења упутила председнику Србије и другим надлежним инстанцама, саопштио је данас НСК.

 Национални савет за културу подржава уметнике


Координациони одбор репрезентативних уметничких удружења Србије упутио је писмо Председнику Републике, председнику Владе, председнику Скупштине, Министарству културе и информисања, Министарству финансија и привреде, Секретаријату за културу Београда, градоначелнику Београда, локалним самоуправама и осталим надлежним институцијама. Писмо је достављено медијима 4. јула.

Уметници захтевају од надлежних да покрену решавање егзистенцијалних питања која се односе на уметност и културу, констатујући да је "деценијско смањење издвајања средстава за културу, а посебно за уметничко стваралаштво, довело до урушавања свих вредности ове изузетно значајне друштвене делатности".

Они такође траже да се по хитном поступку донесу измене и допуне Закона о култури и прихвате усаглашени предлози Координационог одбора упућени Министарству културе и информисања, пошто је "Закон о култури донет 2009. године неприменљив у пракси, јер сва потребна пратећа општа акта за примену овог Закона нису донета".

Координациони одбор тражи и да се утврди минимални проценат за издвајање за културу у износу од 1,2 процента БДП, да се хитно уплате доприноси за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање самосталним уметницима, регулише отпис камата и донесу регулативе које обавезују локалну самоуправу да у року испуњава своје обавезе.

На листи захтева су и налажење адекватног модела финансирања уметничких удружења, затим да се конкурси за пројекте у култури на свим нивоима спроводе транспарентно, са јасно утврђеним критеријумима, да се умање стопе пореза који оптерећују приходе од уметничког стваралаштва, ауторских права и извођачке делатности и да држава дефинише конкретне мере субвенционисања за реализовање уметничких и других пројеката у култури.

 

5. jul 2013. Извор: Вечерње новости Online (Танјуг)

Национални савет за културу: Стање је неодрживо

Национални савет за културу (НСК) расправљао је о предлозима за Стратегију развоја културе Србије, као и о стању у култури и оценио га као неодрживо.

 Национални савет за културу: Стање је неодрживо


БЕОГРАД - Национални савет за културу (НСК) расправљао је о предлозима за Стратегију развоја културе Србије, као и о стању у култури и оценио га као неодрживо, саопштио је данас НСК.

Двадесета редовна седница одржана је 3. јула, а у име Министарства културе и информисања присуствовала је Ана Вучетић, помоћница министра за савремено стваралаштво и креативне индустрије.

У оквиру рада на Стратегији развоја културе, НСК је расправљао о предлозима које је, на захтев Савета, сачинило Одељење језика и књижевности САНУ. Одлучено је да се ти предлози упуте координатору Стратегије, државном секретару у Министарству културе Зорану Аврамовићу.

Савет је расправљао и о изменама и допунама Закона о култури о којима је било речи на састанцима Радне групе за израду Нацрта за измене тог закона, а која је формирана на иницијативу Савета почетком године.

Савет се сложио са предлозима за измену и допуну чланова 16. и 17. Закона о култури које су чланови Радне групе Весна Ињац Малбаша, Жарко Драгојевић и Душко Паунковић поднели на састанку Радне групе 19. јуна, наводи се у саопштењу.

НСК је одлучио да поново, по трећи пут, позове Министарство културе да започне рад на изради Закона о позоришту.

Такође је закључено да је неопходно законски уредити област уметничке музике, па ће НСК Министарству културе упутити предлог за започињање рада на изради Закона о уметничкој музици.

Савет је на 20. седници расправљао о стању у култури, оценио га као неодрживо и одлучио да се тим поводом огласи посебним саопштењем.

 

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:442474-Nacionalni-savet-za-kulturu-Stanje-je-neodrzivo

http://glassrbije.org/%C4%8Dlanak/nacionalni-savet-za-kulturu-stanje-je-neodr%C5%BEivo

http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/nacionalni-savet-za-kulturu-stanje-je-neodrzivo/96654.phtml

 

13. јун 2013. Извор: Политика Online

Национални савет за културу: српски филмови нису антисрпски

 Национални савет за културу: српски филмови нису антисрпски


БЕОГРАД – Национални савет за културу позвао је данас министра културе и саветника за културу председника Републике да се новија дела српске кинематографије престану етикетирати као „антисрпска”.

Национални савет за културу поставља питање - да ли је „антисрпски” сваки филм који не одговара одређеним политичким групама, посебно онима блиским властима?

„Таква мишљења доводе нас до тога да се испред уметничких квалитета неког филма ставља њихова подобност, политичка, идеолошка или нека друга, што опет доводи до грубе злоупотребе појма „патриотизам”, иза којег су се донедавно заклањали и они који су нанели највећу штету српском народу и српској култури”, наводи се у саопштењу Савета.

Национални савет подсећа да је шездесетих година прошлог века српски филм доживео врхунац успеха у свету, када су дела Александра Петровића, Душана Макавејева, Живојина Павловића и других аутора освајала значајна признања на свим великим међународним филмским фестивалима и када је српски филм био препознатљив по друштвеној критичности и слободи филмског израза.

Нажалост, тадашњој комунистичкој власти чинило се да филмови измичу идеолошкој контроли и шаљу у свет негативну слику режима. Овим врхунским редитељима и филмовима залепљена је етикета „црни филм”, што је требало да дискриминише па и онемогући рад нашим најбољим редитељима. Неки од њих су заиста морали да наставе каријеру у иностранству, додаје се у саопштењу.

„Бојимо се да се слична ситуација понавља. Управо данас када филмови аутора старије, средње и млађе генерације бележе значајне успехе на светској кинематографској сцени, упркос изузетно тешком материјалном стању у коме се налази српска кинематографија, јављају се душебрижници који не схватају важност слободног изражавања на филму, у књижевности и култури уопште. Критички филмови из разних делова света постају најбољи представници култура својих земаља. Само у Србији, како се чини, не”, напомиње се у саопштењу Националног савета за културу.

Национални савет се пита хоће ли српски политичари и њихови саветници поновити грешке из прошлости и угушити највиталнији део српске културе, подсећајући да „после обележавања неког уметничког дела као антисрпског, по природи ствари, долазе забране посредне или непосредне, а то значи велику опасност не само за културу него и за друштво у целини”. „За почетак, очекујемо на свим нивоима власти јавну ограду од таквих лажних, квазипатриотских ставова. Чланови Националног савета за културу осећају као своју обавезу да укажу на велику опасност од оваквог наопаког схватања културе”, закључује Национални савет за културу.


Танјуг

http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Nacionalni-savet-za-kulturu-srpski-filmovi-nisu-antisrpski.sr.html

 

26. мај 2013. Извор: Вечерње новости

НАЦИОНАЛНИ САВЕТ ЗА КУЛТУРУ ТРАЖИ ИЗМЕНЕ ЗАКОНА

Примена неких одредаба четири закона који се односе на културу довела би до потпуне парализе културног живота у Србији – упозоравају су савету

 Национални савет за културу тражи измене закона


ПРИМЕНА неких одредаба четири закона (о буџетском систему, јавним набавкама, роковима за измирење новчаних обавеза у финансијским трансакцијама и о накнадама за коришћење јавних добара), који се односе на културу, довела би до потпуне парализе културног живота у Србији.

Ово се наводи у саопштењу Националног савета за културу, који је затражио изузимање културних установа из обавеза враћања сопствених прихода у буџет, која ће им бити наметнута од следеће године.

- Издвајања за културу су недопустиво мала, па стечени сопствени приходи треба да остану на располагању установама културе и да буду утрошени на додатне програмске и уметничке активности - наводи се у саопштењу.

- Неопходно је и изузимање установа културе из обавезе спровођења процедуре јавних набавки када је реч о набавци културних добара, уметничких дела, књига, реализацији нових уметничких пројеката.

Национални савет сматра да предложени рок од 45 дана за измирење новчаних обавеза у финансијским трансакцијама према добављачима и даваоцима услуга није довољан за област културе. Неопходно је изменити и нацрт Закона о накнадама за коришћење јавних добара којим се укидају поједине одредбе Закона о кинематографији. О овом би своје мишљење требало да изнесе Министарство културе и информисања и да предложи како да се заштити домаћа кинематографија.


КОНКУРСИ


САВЕТ је такође препоручио Министарству културе да убрза реализацију одлука о конкурсима и финансирањима пројеката у 2013. и да објави конкурсе који још нису расписани, а пре свега конкурс за откуп књига за библиотеке.

 

Д. Матовић

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:435774-Nacionalni-savet-za-kulturu-trazi-izmene-zakona

 

21. фебруар 2013. Извор: Вечерње новости

ЈОШ 11 ИНСТИТУЦИЈА КУЛТУРЕ ЧЕКА НА СТАТУС ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА

После дуге расправе на седници Националног савета за културу, још 11 установа нашло се на списку могућих институција од националног значаја

 Миро Вуксановић  Исидора Жебељан

         Миро Вуксановић                          Исидора Жебељан

ПОСЛЕ дуге расправе на седници Националног савета за културу, још 11 установа нашло се на списку могућих институција од националног значаја. Очекује се да Влада Србије овај списак од 52 институције потврди или промени.

- У начелу смо прихватили списак државне комисије која је одлучивала о статусу установа културе - каже за "Новости" књижевник Миро Вуксановић, члан Националног савета. - На том списку нашло се 26 републичких установа културе, које се већ финансирају из буџета. Пошто је међу осталима само петнаестак установа културе, одлучили смо да списак проширимо. Посебно ми је драго што се међу нашим кандидатима нашао Центар за културу "Вук Караџић" из Лознице, као и Дом културе "Михаило Пупин" из Идвора.

Вуксановић указује на то да су покушали да исправе неправду која је нанета неким позориштима, попут ЈДП, Атељеа 212, "Бошко Буха", Народног позоришта Суботица и Звездара театра.

- Начин рада Звездара театра требало би да буде модел за друга позоришта, нарочито за она која са собом носе баласт запослених који готово ништа не раде, а сваког месеца примају плату - истиче Вуксановић. - За новац који се сваког месеца слије у такво позориште могла би да се издржавају четири нова са младим и полетним глумцима. Закључили смо и да три установе о којима постоје посебни закони, а то су САНУ, Матица српска и СКЗ морају аутоматски, а не путем конкурса добити статус установе културе од националног значаја.

Национални савет се само у једном случају није сложио са предлогом Комисије, а то је по питању статуса Културно просветне заједнице Србије.

КПЗ Србије апсолутно не може формално да се нађе међу институцијама од националног значаја, пре свега због тога што није установа - објашњава писац и сликар Милета Продановић, члан Националног савета. - Њихов оснивач је група грађана, а то значи да би малтене свака невладина организација могла да се пријави. Веома је важно што смо на списак ставили "Југоконцерт", београдски Завод за заштиту споменика, Музеј Топлице и Галерију савремене уметности Ниш. Жао ми је што се Музеј Зајечара није пријавио.

Композитор Исидора Жебељан, такође члан Савета, каже да и поред њихове жеље да се међу одабраним установама нађе и мало већи број оних из унутрашњости, на списку преовлађују институције из Београда и Новог Сада.

- То говори да институције у унутрашњости често немају подршку, пре свега, локалне самоуправе, па њихов петогодишњи рад, који смо морали да узмемо у обзир, нажалост често не задовољава услове конкурса. Убедљиво најмањи број одабраних институција су оне које се баве класичном музиком, што говори да је ова уметност код нас у озбиљној кризи. Због тога је веома важно да статус установе од националног значаја добије "Југоконцерт". То је институција која постоји 66 година и под њеним покровитељством се одвијају најважнији фестивали, као што су Бемус и Чело фест. Данас је "Југоконцерт" једна од ретких институција која брине о српској уметничкој музичкој баштини у смислу извођења музике, и која континуирано води рачуна о савременом стваралаштву.

Без враћања у буџет

ВАНРЕДНОЈ седници Националног савета за културу присуствовали су и представници Савета за културу града Београда. Они су усвојили заједничке закључке, између осталог, да се покрене одговарајућа процедура за изузимање установа културе из обавезе враћања сопствених прихода у буџет која ће им бити наметнута од 1. јануара 2014. године. Истовремено установе културе би требало да буду изузете из обавезе спровођења јавних набавки када је реч о набавци културних добара, уметничких дела, књига за библиотеке, реализацији нових уметничких пројеката ...


Д. Матовић

 

ПОГЛЕДАЈТЕ СТАРИЈЕ ЧЛАНКЕ

 

 Врх стране