Naslovna » Iz medija

Iz medija

20. decembar 2013. Radio Beograd 2

SPOROVI U KULTURI

Položaj samostalnih umetnika

 Duško Paunković  Dijana Sretenović

    Duško Paunković                  Dijana Sretenović

Gosti urednice Melihe Pravdić su Duško Paunković, predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, i Dijana Sretenović, predsedavajuća Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Srbije

Preuzmite audio zapis Emisije SPOROVI U KULTURI od 20.12.2013.  (mp3)

 

17. novembar 2013. Izvor: Politika online

MINI INTERVJU: ISIDORA ŽEBELJAN, kompozitor

Zapelo je zbog sujeta

 Isidora Žebeljan


- Šta ste kao član Nacionalnog saveta za kulturu predlagali ministarstvu i da li ste dobili neki odgovor?

Za jednu od prvih sednica Nacionalnog saveta, pre dve i po godine, napravila sam elaborat o stanju u oblasti srpske umetničke muzike, sa osvrtom na prakse evropskih zemalja, kao i sa konkretnim predlozima, kako da se otpočne sa rešavanjem problema katastrofalnog stanja u kojem se srpska muzička baština nalazi (muzika najvećih srpskih kompozitora je u rasulu i nemoguće ju je svirati – veliki broj dela nije sređen, popisan, štampan, a ni snimljen). Ovaj elaborat je osmišljen tako da radi na zbrinjavanju srpske muzičke baštine i zahteva najminimalnija moguća sredstva za svoje ispunjenje (npr. 800.000–1.000.000 dinara godišnje). Elaborat je poslat ukupno pet puta Ministarstvu kulture, starom i novom sastavu, i Ministarstvo nijednom nije dalo nikakav odgovor. Zatim sam, u okviru SANU i Nacionalnog saveta, krajem 2012. pokrenula inicijativu da se tokom 2014. obeleži 100 godina od smrti Stevana Mokranjca. Za ovu priliku sam napravila izveštaj na engleskom jeziku, kojim je ovaj jubilej prijavljen nakon konkursa najznačajnijih datuma svetske kulturne baštine koji raspisuje Unesko. Na veliku sreću i zaslugom nekoliko požrtvovanih ljudi – što nije nimalo lak posao – Mokranjčeva godišnjica je uvrštena na listu Uneska. Pored toga, napravila sam i program za obeležavanje pomenute godišnjice, koji je takođe dostavljen Ministarstvu kulture, i u kojem je prvi put u istoriji srpske muzike planirano da se tokom čitave godine u okviru ove manifestacije izvedu dela preko 50 srpskih kompozitora. Iako se 2014. godina primakla, Ministarstvo za kulturu nije dalo nikakav odgovor, niti je ikakvim potezom reagovalo na činjenicu da je ovaj jubilej uvršten na listu važnih datuma Uneska a do sada nije preduzelo nikakav korak da se ova godišnjica obeleži. Naravno, i drugi članovi Saveta su pisali elaborate, analize, izveštaje, predloge na koje nije bilo odgovora.


- Ministar je zamerio članovima Saveta da niste „dovoljno pristupili pitanjima javnog interesa u kulturi”, te još nema predloga strategije za kulturu. Gde je zapelo?

Ministarstvo je, još pre nego što je Savet konstituisan, uposlilo tri radne grupe sačinjene od stručnjaka iz raznih oblasti kulture da načine radnu verziju strategije (pre oko tri godine). Ovaj materijal ima 227 strana i sastoji se iz tri dela. Od početka svog rada, NSK je tražio od Ministarstva kulture da dobije ovu radnu verziju strategije, kako bi se uključio u rad na njoj, ali tokom čitave prve godine rada ministarstvo je odbijalo da NSK-u da na uvid verziju u radnom obliku, a nije ništa činilo da se rad odmakne od ove faze. Zatim se ministarstvo promenilo, NSK je opet insistirao da se rad na strategiji nastavi i konačno je dobio radnu verziju, sastavio niz primedbi i predloga, da bi saznao da je ministarstvo na kraju rešilo da uposli sasvim nove ljude za izradu strategije, dakle, da otpočne ispočetka. NSK je predlagao da se prečišćena stara verzija uključi u novu, ali taj predlog nije prihvaćen, te se NSK usredsredio na rad na novoj verziji (koju je pisao samo jedan autor – prof. dr Zoran Avramović), i na nju davao primedbe i sugestije. Onda se ministarstvo opet promenilo i sada, pogađate već, sve verovatno počinje opet ispočetka. Kao u priči o klupi i četki.

A gde je zapelo, pa oko sujete, dobre volje i zajedništva, kao što je to kod Srba obično slučaj.

- Da li je novac presudan. Da li ipak može nešto da se uradi i sa malim budžetom?

Ne mislim da je novac presudan. Važni su gestovi ljudi na vlasti – ako im je kultura zaista bitna, onda će posećivati značajne manifestacije i potpomagati njihov rad, uticati da se primitivizam uklanja iz medija, zalagati se za saradnju i dijalog, uživati u razmeni mišljenja, kloniti se konflikta, rečju, radovati se svemu dobrom i lepom što nas okružuje i time davati primer izlečenja od pakla mržnje u kojem živimo.

 

M. Đ.

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Spor-Tasovca-i-Nacionalnog-saveta/Zapelo-je-zbog-sujeta.sr.html

 

17. novembar 2013. Izvor: Politika online

Napustiću savet, neću da budem hajduk

 Dušan Kovačević


Shvatio sam  da niko nije zainteresovan za probleme kulture u ovoj zemlji. Mi, članovi Nacionalnog saveta za kulturu, ispisali smo stranice i stranice predloga, sastajali se, trošili vreme, a da se na to niko iz ministarstva nije osvrnuo. Zato sam odlučio da napustim članstvo u Nacionalnom savetu za kulturu.

U ovoj zemlji je najvažniji gasovod. Od kulture se svi sklanjaju. Ona je skrajnuta i ne postoji.

Radimo reciklirane predstave. Evo, u Zvezdara teatru je obnovljena predstava „Lari Tompson”, koja nije igrana godinama.

Imam osećaj da Nacionalni savet radi kao neka ilegalna grupa, kao da smo neki hajduci pa istrčavamo i prepadamo! Meni nije stalo da u ovim godinama izigravam hajduka!

Možda je sad najvažnije da celu zemlju premrežimo gasom!

Scenarista sam i reditelj nekih filmova koji se emituju jednom nedeljno u zemlji Srbiji i regionu. Nikada nisam dobio ni jedan jedini dinar od toga. Zato što od vremena potpisivanja ugovora koji su bili klasični ugovori, iz vremena socijalizma, po kojima se odričemo svih prava, to niko nije hteo da revidira.

Procenat koji se izdvaja za kulturu je samo kiseonik koji je održava  na veštačkim plućima. Nijedan ministar ne može da uradi ništa. Nije problem da li je ministar Pera, Sima ili Žika,  jer onaj ko u ovakvim okolnostima pristane da radi taj posao, taj unapred zna da ne može ništa da uradi.

Vlada bi trebalo da kaže: „Naš je interes da Srbija ima kulturu”, a ne da se te kulture setimo samo kad obeležavamo godišnjice naših velikih stvaralaca. Sledeće godine  je 130 godina od rođenja Nušića, čime ću se ja baviti. U ime SANU, u ime grada Smedereva, koji ima Nušićeve dane kulture, i u ime Zvezdara teatra koji će praviti predstavu o Nušiću. To je sve privatna inicijativa i dobra volja pojedinaca. Niko nije za to zainteresovan. A onda kada krene priča o Nušiću, onda se svi zaplaču i kunu se da ga vole.

Ministar će dobiti dopis ovih dana da ta svečanost u Smederevu mora biti dostojanstvena ako iko želi da se seti tog čoveka.

Sve to pokreće na razmišljanje o tome da li je živ čovek iz kulture ovde uopšte bitan? Izgleda da mora da umre i da odleži. I to dosta, preko 100 godina da bi ga se neko setio. Živ čovek iz kulture nije živ. Nema uslova da živi.

Pa bitan je taj novac koji bi trebalo da se isplaćuje članovima saveta za kulturu. Pa zašto bi čovek iz Novog Pazara ili Subotice dolazio u Beograd o svom trošku da razgovara o problemima koji se tiču kulture?!

Pitate me koju bih ocenu da ministru za dosadašnji rad.

Nijednu. Jer, ocenjuje se rad, a kad neko ništa ne može da uradi, to ne može da se ocenjuje.

Investicije u kulturi moraju biti minimum jedan posto. Mogu da se finansiraju mnogi nacionalni projekti. Danas pozorišta rade ili obnove ili predstave sa dva i po glumca.

Ja sam direktor Zvezdara teatara i znam šta radimo. Presipamo iz šupljeg u prazno. Pa dokle?

Šta ćemo mi u kulturi ostaviti za potomstvo? Ko ima snage da individualno preživi, on će ostaviti nešto. Kakav ćemo potpis staviti ispod našeg vremena? Taj će potpis biti nečitak.

 

Dušan Kovačević

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Spor-Tasovca-i-Nacionalnog-saveta/Napusticu-savet-necu-da-budem-hajduk.sr.html

 

5. novembar 2013. Izvor: Večernje novosti online

Jaz između Saveta i Ministarstva kulture

Nacionalni savet za kulturu povodom dva pisma državnih sekretara: Savet nikada nije stupio u stručni dijalog s Ministarstvom kulture i informisanja

Duško Paunković


PISMO Dejana Ristića, državnog sekretara u Ministarstvu kulture, u kojem je pozvao Nacionalni savet za kulturu da se vrati u „sistem zakonadavne vlasti, u suštinskom, logističkom i operativnom smislu“, uz tvrdnju da je reč o „nepremostivom pravnom jazu između Ministarstva i Saveta“, izazvalo je u utorak oštro reagovanje članova ovoga tela. Ristić je naveo da je „izmeštenost“ Saveta iz njegovog „izvorišta“ izazvala blokadu u procesu osmišljavanja Strategije razvoja kulture Srbije.

- Savet ni na koji način ne može prihvatiti tvrdnju da je zastoj u radu na Strategiji posledica „izmeštenosti Saveta iz njegovog izvorišta, odnosno sistema zakonodavne vlasti“ - piše u saopštenju Saveta, uz napomenu da to nije organ zakonodavne vlasti i da ne raspolaže nikakvom vlašću, već je stručna, savetodavna institucija.

- Njegove članove bira Narodna skupština, kao i članove Vlade. Svoje usluge pruža organima zakonodavne i izvršne vlasti, a njegovo „prirodno okruženje“ i njegovi najbliži saradnici su, po prirodi stvari, državne strukture koje se bave poslovima iz oblasti kulture.

Članovi Saveta ističu da su se od osnivanja zalagali da Ministarstvo kulture započne rad na Strategiji. Analizirali su radni tekst, davali preporuke za njegovo poboljšanje i dostavljali Ministarstvu potpuno pripremljen, konkretan materijal, insistirali na ubrzanju rada.

- Savet, međutim, nikada nije stupio u pravi stručni dijalog s Ministarstvom kulture i informisanja pošto nije dobijao reakciju na svoje predloge, a od jednog trenutka je bilo jasno i da je rad na Strategiji obustavljen. O svemu ovome Savet je obavestio Ministarstvo u dva poslednja dopisa.

Savet je reagovao i na pismo Gordane Predić, državnog sekretara za informisanje u kome je izrazila nezadovoljstvo zbog izjave Vesne Injac Malbaše, zamenice predsednika Saveta, na debati o javnim nabavkama u bibliotekarstvu i izdavaštvu. Iako su bili pozvani na taj razgovor, predstavnici Ministarstva kulture se nisu pojavili, „što znači da se državni sekretar zvanično obraća Savetu, oslanjajući se na glasine“, piše u saopštenju.

- Začuđuje činjenica da se Savetu obraća Gordana Predić, koja nijednom tokom svog mandata, koji traje od jula, nije pokazala interesovanje za rad Saveta, ali iz nekog razloga je upravo sada osetila potrebu da ukaže na ogrešenja o poslovnik o radu Saveta - ukazuju članovi ovog tela.

- Zabrinutost Ministarstva zbog eventualnog postojanja „disonantnih tonova u Savetu“ ukazuje na pogrešno shvaćeno osnovno načelo demokratije. Uniformno razmišljanje, nadamo se, pripada prošlim vremenima, i ne može ne izazvati čuđenje očekivanje Ministarstva da 19 ljudi, koji čine Savet, razmišljaju o svemu na isti način. Odluka za koju glasa većina članova Saveta objavljuje se kao zvaničan stav ovog tela. Zaključci Saveta se mogu ne dopadati onima na koje se odnose, između ostalog i Ministarstvu, ali upravo u tome i jeste smisao takvih tela kao što je Savet.

„Novostima“ su u utorak u Ministarstvu kulture potvrdili da se ovim povodom neće oglašavati.

 

NOVI POZIV MINISTRU

- MI smo savetodavno telo i ne vidim šta bi u našem angažmanu bilo kome moglo da smeta, zašto na ovaj način pokušava da se prekine naš uhodani način rada i izazove sukob - kaže za „Novosti“ Duško Paunković, predsednik Saveta.

- Ako nas je država formirala, onda je dužna da nam stvori uslove za delovanje. Posebno je skandalozno to što pojedinci misle da se niko i ništa ne sme kritikovati. U ponedeljak održana rasprava na ovu temu, skupštinskog odbora za kulturu je prekinuta, a biće ubrzo nastavljena. Njoj nije prisustvovao ministar za kulturu, tvrdeći da nije bio pozvan u zakonskom roku. To nije tačno, jer mu je poziv upućen pet dana ranije. Uredno će biti pozvan i na sledeću raspravu.

 

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:462342-Jaz-izmedju-Saveta-i-Ministarstva-kulture

 

13. Septembar 2013. Izvor: B 92 (Tanjug)

Tasovac o saradnji sa Savetom za kulturu

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac izrazio je nadu da će Ministarstvo i Nacionalni savet za kulturu (NSK) "dobro sarađivati na izvršavanju zajedničkih zadataka", saopštio je danas NSK.

Ivan Tasovac


Predsednik Saveta Duško Paunković je na 21. redovnoj sednici tog tela, održanoj 11. septembra, pozdravio novog ministra, koji je sednici prisustvovao na njegov poziv, čestitao mu na imenovanju i poželeo uspeh u radu.

Tasovac je u obraćanju članovima Saveta zahvalio na čestitkama i izrazio nadu da će Ministarstvo i Savet dobro sarađivati na izvršavanju zajedničkih zadataka.

On je, kako je saopštio NSK, izneo tri stavke u sferi kulture i informisanja koje zahtevaju neodložnu pažnju: profesionalizacija kadrova, jačanje institucija, pre svega, nacionalnih i transparentnost u donošenju medijskih zakona, osvrnuo se na ogroman potencijal koji leži u institucijama kulture i najavio njegovo veće iskorišćavanje.

Pošto je ministar zbog drugih poslovnih obaveza napustio sednicu, Savet je održao raspravu o godišnjem Izveštaju o radu, koji se po Zakonu o kulturi podnosi Narodnoj skupštini.

Izveštaj je jednoglasno usvojen i biće poslat skupštinskon Odboru za kulturu i informisanje. Savet je ponovo raspravljao o Strategiji razvoja kulture Republike Srbije i odlučio da obavesti ministra Tasovca o svojim zaključcima i da mu ponudi pomoć u radu na Strategiji, dodaje se u saopštenju.

 

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2013&mm=09&dd=13&nav_id=753275

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/1394926/Tasovac%3A+Saradnjom+do+kulturnih+vrednosti+.html

 

19. jul 2013. Izvor: SEEcult i The Cultural Policy and Management Platform

Gorući problemi kulture

Duško Paunković


Kultura u Srbiji nalazi se u neodrživom stanju zbog brojnih nagomilanih problema koje je dodatno zaoštrila finansijska kriza, ali i dugogodišnjeg neprepoznavanja njenog značaja za sveukupni razvoj društva. Na ključne probleme, uključujući i nedostatak strateškog plana razvoja, ukazuju proteklih meseci i akteri iz javnog, nezavisnog i privatnog sektora, a umetnici i kulturni radnici prvi put su se nedavno okupili u Beogradu i na protestu protiv “ubijanja kulture”.

I Nacionalni savet za kulturu (NSK) upozorava na ozbiljne probleme i apeluje na njihovo hitno rešavanje, ali konkretnih pomaka još nema. U intervjuu za regionalnu onlajn Platformu za kulturnu politiku i menadžment, koju uskoro pokreće UNESKO katedra za kulturnu politiku i menadžment pri Univerzitetu umetnosti u Beogradu, i za portal SEEcult.org, predsednik NSK Duško Paunković govori o ključnim problemima kulture u Srbiji i mogućnostima za njihovo rešavanje. To podrazumeva i političku volju za promene, a ona je, prema njegovom mišljenju, sporadična i nedosledna. Prvi ozbiljniji znak postojanja političke volje morao bi stoga biti povećani procenat izdvajanja za kulturu.

- Nacionalni savet za kulturu formiran je 2011. godine, čime je ispunjen preduslov za sprovođenje Zakona o kulturi i usvajanje Strategije razvoja kulture. Krovni zakon se, međutim, još uvek dobrim delom ne primenjuje, a ni Strategija nije doneta. Koji su osnovni razlozi?

D.P: Zakon o kulturi je usvojen 2009. i mnoge njegove odredbe se zaista ne primenjuju. Neke se ne primenjuju zbog toga što još nisu doneti odgovarajući podzakonski akti koji bi omogućili njihovu primenu. S druge strane, u pojedinim slučajevima donošenje takvih akata pokazalo se kao nemoguće. Navešću primer na koji je NSK već skretao pažnju i javnosti i Ministarstva kulture i informisanja i koji je, u izvesnom smislu, poslužio kao povod za odluku NSK da predloži Ministarstvu da započne rad na Izmenama i dopunama Zakona o kulturi.

Novi Zakon o kulturi je stvorio uslove za nekontrolisan rast broja samostalnih umetnika, tačnije lica koja se bave umetničkom ili drugom delatnošću u oblasti kulture. U isto vreme, Zakon nije predvideo mogućnost smanjenja broja ovih lica. Naime, iako se, prema članu 64, lice koje više ne ispunjava uslove iz člana 61 stav 1 briše iz evidencije lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, Zakon ne precizira šta znači reč više. Pokušaj bližeg određivanja ove formulacije više ne ispunjava uslove iz člana 61 stav 1 u podzakonskom aktu Zakona o kulturi koji se zove Pravilnik o kriterijumima na osnovu kojih reprezentativno udruženje u kulturi daje obrazloženu ocenu o ispunjenosti uslova za utvrđivanje statusa lica koje samostalno obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, kao i postupak davanja obrazložene ocene nije uspeo zato što je Sekretarijat za zakonodavstvo Vlade Republike Srbije zaključio da za takvo preciziranje nema osnova u Zakonu. U praksi to znači sledeće: reprezentativna udruženja, koja prema Zakonu (član 61 stav 2, član 62 stav 1 i član 63 stav 1) imaju pravo da dodeljuju status lica koja se bave umetničkom ili drugom delatnošću u oblasti kulture, nemaju mogućnost da taj status nekome oduzmu zato što Zakon ne definiše ni uslove pod kojima to može da se učini ni termine u kojima je reprezentativnim udruženjima dopušteno da se bave proverom ispunjenosti uslova iz člana 61 stav 1 Zakona. Dakle, s jedne strane Zakon onemogućava smanjenje broja lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture. S druge pak podstiče nekontrolisan rast tog broja. Kako?

Problem nastaje na liniji: oblasti kulture i kulturne delatnosti – reprezentativnost udruženja – samostalni umetnici.

Pre svega, Zakon je loše definisao oblasti kulture i kulturne delatnosti (član 8). Recimo, u članu 8. Zakona kao umetničke delatnosti u užem smislu navedeni su izdavaštvo, knjižarstvo i muzička produkcija!? U okviru jedne kulturne oblasti grupisane su likovne i primenjene umetnosti i vizuelne umetnosti i arhitektura. Dok je umetnička fotografija definisana kao posebna kulturna oblast!? Nije jasno kako su se knjižar, izdavač ili producent mogli naći u ulozi umetnika i kako se ta definicija održala u svim fazama kroz koje je prolazio Zakon pre nego što je usvojen. Izvesno je jedno – ukoliko bi se primenila, imala bi dalekosežne posledice. Ovo su samo neki primeri loše definisanosti oblasti kulture i kulturnih delatnosti.

Drugo, Zakon je predvideo mogućnost davanja reprezentativnog statusa udruženjima koja se bave oblastima kulture i kulturnim delatnostima iz člana 8. Pravilnik o utvrđivanju sastava i načina rada Komisije za utvrđivanje reprezentativnosti udruženja u kulturi i bližih uslova i načina utvrđivanja i prestanka statusa reprezentativnog udruženja u kulturi, donet kao podzakonski akt Zakona o kulturi, neočekivano je odstupio i od člana 8 i raščlanio kulturu na 25 oblasti kulture i kulturnih delatnosti. A pošto Zakon dopušta mogućnost davanja reprezentativnog statusa za dva udruženja u okviru jedne oblasti kulture, odnosno jedne kulturne delatnosti (član 56 stav 1), stvoreni su uslovi za postojanje 50 reprezentativnih udruženja (pre donošenja Pravilnika bilo ih je 13)!? Sva ta udruženja imaju pred Zakonom ista prava, iako neka od njih okupljaju isključivo umetnike i nisu u stanju da budu profitabilna, naime njihov opstanak zavisi isključivo od državnog finansiranja, dok druga okupljaju biznismene i trgovce i, kako pokazuje praksa, mogu da ostvaruju profit (u nekoliko navrata, recimo, organizacija Beogradskog sajma knjiga bila je poverena upravo Udruženju izdavača i knjižara). Sva ona imaju pravo na vršenje poverenog posla – vođenje evidencije lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture. Pri tome, mnoga od tih udruženja okupljaju članove koji nikako ne mogu, po prirodi svog posla, biti lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture. Međutim, finansiranje je predviđeno samo za udruženja koja obavljaju povereni posao. Zbog toga udruženja koja su po novom Zakonu dobila reprezentativnost – na silu traže način da dodeljuju Status. Recimo, Udruženje izdavača i knjižara pretenduje na pravo da dodeljuje status samostalnog stručnjaka u kulturi urednicima i lektorima, a status samostalnog umetnika – tehničkim urednicima. Pri čemu su članovi tog udruženja zapravo knjižari i izdavači, dakle trgovci i poslovni ljudi. Urednici su, međutim, najčešće pisci i prevodioci, a tehnički urednici su najčešće primenjeni umetnici i, kao takvi, i jedni i drugi i treći su članovi drugih strukovnih udruženja. Dakle, zakonodavac je dopustio mogućnost da pedeset udruženja dobije status reprezentativnog udruženja, ali nije poveo računa o tome kako ta udruženja treba da se finansiraju. S budžetom za kulturu koji iznosi 0,62 procenta ukupnog budžeta njihovo finansiranje nije moguće. Ali, postavlja se pitanje i da li je potrebno po istom obrascu finansirati tako različita udruženja. Postavlja se pitanje i da li je potrebno da postoje dva reprezentativna udruženja za svaku oblast i svaku delatnost. Međutim, čak i ako jeste potrebno, da li je izvodljivo izdržavanje tolikog broja udruženja. Ideje o tome da umetnička udruženja treba da posluju tržišno, ili da se finansiraju isključivo preko projekata, ili pak da im se sredstva iz budžeta daju samo za vršenje poverenog posla potpuno su neodržive i mogle su nastati samo kao rezultat lošeg poznavanja kako prilika u kulturi, tako i same prirode kulture. Stara umetnička udruženja, u strahu od toga da će im neko oteti samostalne umetnike i da će ona zbog toga dobijati manje sredstava nego što su dobijala pre, spuštaju kriterijume za status i dodeljuju ga neštedimice. Iako je trend porasta broja samostalnih umetnika postojao i pre donošenja novog Zakona (zbog otpuštanja zaposlenih lica u tranzicionom periodu), u protekle dve godine, dakle od kako je na snazi novi Zakon, broj samostalnih umetnika u Beogradu, koji je bio postojan pedesetak godina, porastao je za 250. Sa 1.615 na 1.866 umetnika. Zakonodavac je obavezao lokalnu samoupravu na uplatu doprinosa licima koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture (član 70 stav 1). U isto vreme je otvorio mogućnost da taj status dobiju i samostalni stručnjaci u kulturi, samostalni saradnici u kulturi i samostalni izvođači u kulturi. Tu je opet načinjena greška, jer su se u pravima izjednačile potpuno raznorodne profesije. Naime, institut samostalnog umetnika nastao je upravo zato što je umetnik čovek koji se bavi umetnošću nezavisno od toga da li će uspeti da proda svoj proizvod. Umetnik je čovek koji proizvodi umetnost zato što je to u njegovoj prirodi, zato što mora to da čini. Društvo prepoznaje svoju potrebu za umetnošću i rešava da plaća doprinose čoveku koji se bavi (najčešće) potpuno neprofitabilnim poslom. Naravno, postoje i umetnici koji uspevaju da ostvaruju profit. Ali oni su u manjini. Pored toga, umetnici najčešće i ne mogu da budu zaposlena lica u okviru svoje struke. Ne postoji, recimo, pisac koji je zaposlen kao pisac. On može da bude zaposlen kao nešto drugo i da se uzgred bavi pisanjem, ali ne postoji radno mesto „pisac“. Zaposleni mogu biti glumci, baletski igrači, reditelji i još poneko. Ali u većini umetničkih oblasti takve mogućnosti nema. Drugim rečima, umetnici su u mnogim oblastima kulture „osuđeni“ na status samostalnog umetnika ukoliko žele da ostanu umetnici. Zbog toga društvo pre šezdesetak godina osniva institut samostalnog umetnika i podržava ga finansijski. Novi zakon međutim, izjednačava lica koja se bave umetnošću – umetnike – i radnike u kulturi. Ovi drugi rade isključivo za naknadu. Oni su lica koja rade po ugovoru. Dakle, rade za profit i ne moraju, po prirodi svog posla, da rade isključivo u okviru kulture. Ovakvo izjednačavanje dovodi u opasnost instituciju samostalnog umetnika, neposrednog proizvođača umetnosti. Zakonodavac je obavezao lokalnu samoupravu na uplatu doprinosa, ali nije poveo računa o mogućnostima lokalne samouprave da podmiruje doprinose za naglo i višestruko uvećan broj lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, među kojima sada nisu više samo umetnici već i samostalni stručnjaci u kulturi, samostalni saradnici u kulturi i samostalni izvođači u kulturi.

Drugim rečima, odredbe Zakona o kulturi stvaraju pretnju da će se servisiranje doprinosa samostalnim umetnicima, dakle onima koji zapravo proizvode umetnost, u bliskoj budućnosti pokazati kao nemoguće. Isto tako, postoji pretnja da će se, iz navedenih razloga, i finansiranje umetničkih udruženja pokazati kao nemoguće. O tome koliki je značaj institucije samostalnog umetnika nije potrebno govoriti. Izvesno je da velik deo kulture počiva upravo na samostalnim umetnicima. Važnost umetničkih udruženja je isto tako nesporna. U nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi neophodno je propisati mere da se ovi subjekti u kulturi zaštite.

Ovo je, dakle, jedan primer koji pokazuje kako se pojedine loše odredbe Zakona o kulturi povezuju u lanac i proizvode nerešive probleme.

- U kojoj fazi je sada izrada Strategije koju priprema Ministarstvo kulture i koje su njene osnovne karakteristike?

D.P: Prema članu 17 stav 1 tačka 4, NSK učestvuje u izradi Strategije razvoja kulture Republike Srbije i daje ocenu izvršenja. Međutim, Savet je izabran skoro dve godine nakon usvajanja Zakona. Ministarstvo na čijem čelu je bio Predrag Marković načinilo je radnu verziju Strategije pre nego što je NSK konstituisan. Na tom materijalu radile su tri radne grupe u čijem sastavu su bili vrsni stručnjaci. Radna verzija Strategije ima 227 stranica i podeljena je na tri dela – savremeno stvaralaštvo, kulturno nasleđe i međunarodna saradnja. Pošto su na dokumentu radili mnogi ljudi u tri radne grupe, materijal nije bio terminološki i kompoziciono uređen i trebalo je pronaći stručnu osobu koja bi taj posao obavila. NSK je odmah po konstituisanju zatražio od Ministarstva da mu dostavi radnu verziju Strategije kako bi se, u skladu sa zakonskom obavezom, uključio u izradu tog dokumenta. Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva nije, međutim, želelo da prosledi Strategiju Savetu dok se ona nalazi u radnoj fazi. S druge strane, nije ni preduzimalo ništa kako bi materijal iz te faze izašao. NSK je redovno, tokom celog mandata ministra Predraga Markovića, tražio da mu se materijal dostavi u fazi u kojoj se nalazi, ali Ministarstvo nije promenilo stav, i NSK tokom prve godine svog postojanja nije mogao da se uključi u izradu Strategije. Po dolasku Bratislava Petkovića na čelo ministarstva i Miroslava Tasića na mesto državnog sekretara, NSK je ponovo pozvao Ministarstvo da, u saradnji sa njim, započne rad na Strategiji. Bratislav Petković i Miroslav Tasić su se odazvali na poziv Saveta i materijal koji su izradile tri radne grupe dostavljen nam je u decembru 2012. Pošto se upoznao s materijalom, NSK je izneo Ministarstvu svoje predloge i sugestije, međutim, ministar Petković je već u januaru doneo odluku da poveri pisanje skraćene verzije Strategije dr Zoranu Avramoviću, sadašnjem državnom sekretaru u Ministarstvu kulture i informisanja. Savetu je u januaru dostavljena nova verzija Strategije, koja nije sadržala elemente stare verzije, i NSK je na narednim sednicama razmatrao taj materijal i iznosio predloge i sugestije za unapređenje radnog teksta Strategije. Između ostalog, NSK je predlagao da se ne odbacuje stara verzija Strategije, već da se iskoriste oni njeni delovi koji su urađeni dobro i kvalitetno. Pored toga, NSK je pozvao Ministarstvo da se prilikom izrade Strategije pridržava odredbi iz člana 20. Zakona o kulturi. Član 20, naime, jasno propisuje da Strategija treba da sadrži: 1) analizu postojećeg stanja kulturne delatnosti i stvaralaštva u Srbiji; 2) osnovne postavke kulturnog razvoja; 3) strateške pravce i instrumente kulturnog razvoja; 4) plan realizacije; i 5) kriterijume, indikatore i postupke evaluacije.

U ovom trenutku se čeka da pristignu sugestije iz ustanova kulture. Naime, Ministarstvo i koordinator Strategije, državni sekretar Zoran Avramović uputili su poziv ustanovama kulture da dostave svoje sugestije i predloge za Strategiju, a 1. jula 2013. Ministarstvo je, u okviru rada na Strategiji, organizovalo i tribinu na temu „Razvojne perspektive kulture u Srbiji“. Poziv da učestvuju na tribini bio je upućen direktorima republičkih i gradskih ustanova kulture i istaknutim stvaraocima, istraživačima i profesorima. Teme o kojima je bilo reči su: prioriteti u kulturi, interes pojedinca i opšti interes u kulturi, pravni okvir kulturnih delatnosti, kadrovi, finansiranje, uloga ustanova kulture u razvoju kulture, interresorna saradnja (obrazovanje, diplomatija, nauka, turizam, mediji), naše i strano u kulturi sa stanovišta razvojnih prioriteta.

Savet je na 13. redovnoj sednici, održanoj 5. decembra 2012, usvojio Prioritete delovanja u kulturi za period 2013–2017. Ti prioriteti su, u vidu predloga, dostavljeni Ministarstvu odmah po usvajanju, a NSK, u svom radu na izradi Strategije, od tada deluje u skladu s njima.

Savet je, sa svoje strane, dostavio Ministarstvu i koordinatoru Strategije i izveštaje o stanju u pojedinim oblastima i delatnostima kulture: u bibliotečko-informacionoj delatnosti, u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, u oblasti kulturno-umetničkog amaterizma, u oblasti pozorišne umetnosti i u oblasti umetničke muzike. Na poziv Saveta, Odeljenje jezika i književnosti SANU uradilo je analizu stanja u oblasti srpskog jezika i napisalo preporuke o tome kako to stanje treba da se poboljša. Materijal koji je dobio od Odeljenja jezika i književnosti SANU Savet je, isto tako, dostavio Ministarstvu i koordinatoru Strategije Avramoviću.

Nakon što obradi prispeli materijal, Ministarstvo će, po svoj prilici, ponovo izneti Strategiju pred Savet.

Aktuelni tekst Strategije odlikuje izvesna uopštenost. On u ovoj fazi ne sadrži one elemente koje propisuje član 20 Zakona o kulturi. S druge strane, pošto ga je pisao jedan čovek, tekst je koncizniji i ima čvršću strukturu od prethodne verzije.

- Zašto se odustalo od prvobitnog nacrta Strategije razvoja kulture, koji je pripreman za vreme bivše vlade?

D.P: Ne bih mogao da govorim o razlozima zbog kojih je Ministarstvo odustalo od verzije koja je urađena za vreme mandata prethodne vlade. Izvesno je, međutim, da prva verzija Strategije ima vrlo dobre delove koji su mogli biti upotrebljeni u novoj. Prva verzija, takođe, u mnogo većoj meri nego nova sadrži elemente koje propisuje član 20 Zakona o kulturi. Prvu verziju radilo je 27 stručnjaka iz raznih oblasti, a novu verziju napisao je dr Zoran Avramović. Načelni stav Saveta je da Strategiju razvoja kulture u Republici Srbiji ne treba da radi jedan čovek. Na kraju krajeva, ako Strategija treba da sadrži sve ono što propisuje Zakon, između ostalog analizu stanja po oblastima, to nije ni moguće.

- Savet je više puta uputio nadležnima niz konkretnih zahteva koji se odnose na ključne probleme u kulturi, uključujući i finansiranje. Ovih dana ste podržali i slične zahteve reprezentativnih umetničkih udruženja. Koje je probleme najurgentnije potrebno rešiti i kako?

D.P: Izvesno je da bi pre svega trebalo povećati procenat izdvajanja sredstava iz budžeta. Od svih zemalja u okruženju Srbija izdvaja najmanje sredstava za kulturu. Dakle, problem je u odnosu političkih elita prema kulturi. U nepostojanju svesti o značaju kulture, o tome da bez kulture nema ni ekonomije, ni zdravstva, ni nauke, ni obrazovanja. Kultura je temelj na kojem počiva određeno društvo. Ali dok ne dođe do povećanja tog izdvajanja, trebalo bi preispitati kako se raspoređuju postojeća sredstva. Ideja o tome da je savremeno stvaralaštvo manje važno od kulturnog nasleđa duboko je pogrešna. Savremeno stvaralaštvo je ono što će sutra postati nasleđe. Ukoliko ne podstičemo savremeno stvaralaštvo, prekidamo proces koji posle, čak i ako odlučimo da to učinimo, nije moguće lako obnoviti. S druge strane, i nasleđe je ugroženo. Nećemo mnogo postići ukoliko iz reklamnih razloga izdvojimo sredstva samo za najvidljivije i naizgled najugroženije segmente baštine. Naravno da Narodni muzej ne sme da bude zatvoren deset godina. O tome je izlišno govoriti. Za to bi morala da se nađu sredstva, i odluka o tome morala bi da bude doneta kao strateški prioritet. Međutim, NSK je u više navrata skretao pažnju nadležnima i na druge, ne manje važne elemente nasleđa, koji zahtevaju urgentno reagovanje jer će u protivnom posledice biti nesagledive. Kao primer, navešću deo Zaključka o stanju srpske umetničke muzike, koji je Savet usvojio na petoj redovnoj sednici 11. januara 2012. U Srbiji, recimo, nikada nije napravljen spisak svih kompozitora i njihovih dela, a samim tim nije izvršeno ni mapiranje tih dela, to jest nije ustanovljeno i zapisano gde se ta dela nalaze. To znači da oko 90% srpske umetničke muzičke baštine nije dostupno za izvođenje, a to dalje znači da srpski građani (a o drugim zemljama da i ne govorimo) nemaju nikakvu predstavu o tome kakva je, u stvari, naša umetnička muzika, šta je u njoj izvrsno a šta ne. Da bi muzika u bilo kom obliku mogla da bude izvedena, ona mora da bude zapisana, tj. štampana kao notno izdanje. Ova aktivnost, muzičko izdavaštvo, nikada sistemski nije uspostavljena u Srbiji. Zato se srpska umetnička baština nalazi u potpunom rasulu. Čak ni partiture (note) najznačajnijih kompozitora, poput Petra Konjovića i Stevana Hristića, nisu sređene, pa je njihovo izvođenje nemoguće. Partiture mnogih kompozitora koji nisu živi izgubljene su ili propadaju u vlažnim podrumima kod nezainteresovanih naslednika. Umetnička muzika postoji tako što se izvodi na koncertima, u operi, snima se studijski, izdaje se na diskovima, emituje na televiziji i radiju. Može se reći da su svi pobrojani segmenti postojanja umetničke muzike u Srbiji u fazi gašenja ili su već ugašeni. Ovo se posebno odnosi na izvođenja dela muzičke baštine, kao i na savremeno muzičko stvaralaštvo. NSK redovno predlaže Ministarstvu kulture mere koje bi dovele do poboljšanja stanja u ovoj oblasti. Između ostalog, predloženo je osnivanje Srpskog muzičkog centra. Ova institucija treba da napravi bazu podataka sa imenima svih kompozitora i njihovih dela, kao i da prikupi i popiše informacije o tome gde se ta dela nalaze. Zatim treba da počne sa prikupljanjem i arhiviranjem svih dela, kao i sa njihovim prepisivanjem i štampanjem. Srpski muzički centar treba da, u saradnji sa Muzičkom produkcijom RTS-a i PGP-om, organizuje snimanja dela umetničke muzike, kako onih koja su deo muzičke baštine, tako i onih najnovijih. Savet je inače, uz Zaključak o stanju srpske umetničke muzike, koji sadrži analizu stanja i mere za njegovo poboljšanje, dostavio Ministarstvu i Elaborat o radu Srpskog muzičkog centra.

Ništa bolje stanje nije ni u pozorištu. U Zaključku o stanju u srpskom teatru, koji je Savet usvojio na šestoj redovnoj sednici 1. februara 2012. godine, između ostalog se ističe da sve intenzivnija komercijalizacija repertoara naših pozorišta, kao posledica snažnog pritiska da teatri budu izloženi zakonima tržišta, kao i sve manja briga svih nivoa države za materijalno stanje u ovdašnjim teatrima – od odsustva ulaganja u teatarsku infrastrukturu koja propada, a ne obnavlja se, preko radikalnog smanjenja budžeta namenjenog za produkciju novih predstava, do bednog materijalnog položaja zaposlenih u pozorištima – ugrožavaju elementarno funkcionisanje domaćih teatara. Uprkos postojanju novog Zakona o kulturi, koji nije u dovoljnoj meri uvažio specifičnosti načina na koji funkcionišu pozorišta, država još uvek nema precizno definisanu kulturnu politiku, a samim tim ni artikulisane mehanizme koji bi omogućili realizaciju državne strategije kako na planu kulture uopšte uzev, tako i u sferi pozorišne umetnosti. Sve manje novca se izdvaja za produkciju, a u okolnostima kada pozorišne uprave najčešće same moraju da rešavaju probleme dotrajale građevinske i tehničko-tehnološke infrastrukture pozorišta moraju da proizvode jeftine, komercijalno isplative predstave, s malim brojem učesnika, s najjednostavnijim dekorom i jeftinim kostimima. To guši umetnost, primorava autore repertoara i predstava da izbegavaju svaku vrstu rizika. U takvim okolnostima sve je manje pozorišta koja se usuđuju da na repertoar stave dela dramske klasike. NSK je u više navrata pozivao Ministarstvo kulture da inicira donošenje Zakona o pozorištu, koji bi omogućio preživljavanje pozorišne umetnosti u Srbiji i zaštitio pozorišne umetnike. Nažalost, predlozi NSK, i pored usmenih izjava o tome da će u najskorije vreme biti formirana Radna grupa za izradu nacrta Zakona o pozorištu, nisu dali opipljiviji rezultat. Upravo pre nekoliko dana, Savet je ponovo uputio Ministarstvu predlog da se osnuje Radna grupa i predložio njen sastav.

Vrlo je loše stanje u oblasti kulturno-umetničkog amaterizma, o čemu je Savet takođe doneo zaključak i uputio ga Ministarstvu. O kinematografiji, koja umalo nije ostala bez sredstava, mnogo se pisalo i govorilo u poslednje vreme, i pod pritiskom javnosti određena sredstva su nađena. Ali finansiranje kinematografije ne sme da zavisi od pritiska javnosti. Ono mora biti rešeno sistemski, i to tako da nikakva politička odluka ne može dovesti do obustave finansiranja.

Među Prioritetima delovanja u kulturi koje je NSK usvojio na svojoj 13. sednici nalazi se i Podrška očuvanju i razvoju srpskog jezika i govorne kulture, očuvanje jezika nacionalnih manjina. U Srbiji postoji izrazito negativan kontinuitet u zapostavljanju jezika i jezičke kulture. Srpska leksikografija nikad nije uživala ozbiljnu podršku države i bila je prepuštena entuzijazmu pojedinih stručnjaka, institucija i odgovornih izdavača. Porazna je činjenica da srpski jezik u ovom trenutku ima samo jedan jedini, uslovno rečeno, standardni rečnik – jednotomnik Matice srpske, koji je, uzgred, nastao na bazi šestotomnog rečnika objavljenog pre pedeset godina. Akademijin rečnik objavljuje se nedopustivo sporo, a pri sadašnjem stanju srpske leksikografije teško je pretpostaviti kada bi srpski jezik, kao jezik s vrlo složenom gramatičkom i prozodijskom strukturom, mogao dobiti svoj gramatički i akcenatski rečnik. Novi Pravopis Matice srpske u raskoraku je sa svim postojećim rečnicima, i zbog toga u ovom trenutku faktički ne postoji pravopisna norma. NSK je razmatrao stanje u oblasti srpskog jezika i zaključio da je to verovatno jedini jezik koji nema svoj rečnik na internetu, namenjen javnoj upotrebi. Pretpostavljam da niko ne dovodi u sumnju potrebu za tim da se rečnici – jednotomnik Matice srpske i Akademijin rečnik, kao izdanja koja se u potpunosti finansiraju iz državnih sredstava – nađu na internetu i da budu dostupni svim korisnicima srpskog jezika, ali i sve malobrojnijim strancima koji bi poželeli da izučavaju srpski jezik. Činjenica da se aktuelni pravopis ne nalazi na internetu može se shvatiti isključivo kao štetna anomalija, posledica državne neodgovornosti prema jezičkoj kulturi nosilaca srpskog jezika. Stoga je NSK izneo predlog da se ubrza izdavanje Akademijinog rečnika i da se nađu sredstva (koja su zanemarljivo mala) da se Pravopis i svi postojeći rečnici postave na internet i da postanu dostupni svima. Jasno je da bi ovakva mera umnogome doprinela širenju jezičke kulture, kojoj inače preti potpuno urušavanje zbog poraznog uticaja komercijalnih medija na nju.

Naveo sam samo neke segmente u kojima je neophodno hitno preduzeti mere kako bi se sprečilo njihovo dalje propadanje. Na sve ovo Savet redovno skreće pažnju nadležnih institucija. Pored ostalog, Savet je sačinio i analizu stanja u oblasti zaštite kulturnog nasleđa i predložio korake koji bi sačuvali ovu oblast. Uradio je izveštaj o stanju u bibliotečko-informacionoj delatnosti i, isto tako, ponudio predloge za poboljšanje i razvoj ove oblasti. Usvojio je Izveštaj o stanju u oblasti kulturno-umetničkog amaterizma i predložio mere za očuvanje ovog važnog segmenta kulture. Savet, u skladu sa svojom zakonskom obavezom, koja proističe iz člana 17 stav 1 tačka 1, 2 i 3, stalno analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi u Srbiji, daje sugestije u kreiranju kulturne politike i daje predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti. Ovde sam naveo samo neke od inicijativa koje je NSK pokrenuo.

- Najavljene su izmene i dopune Zakona o kulturi. Na šta se one odnose i kada se mogu očekivati?

D.P: Na osnovu odluke koju je doneo na 14. redovnoj sednici, 9. januara 2013. godine, NSK je, zbog poteškoća koje prate primenu Zakona o kulturi, pozvao Ministarstvo kulture i informisanja da započne rad na Izmenama i dopunama Zakona o kulturi i predložio da se za tu svrhu formira Radna grupa u čijem sastavu bi bili članovi Saveta, pravnici iz Ministarstva i stručnjaci koje bi odredio ministar kulture. Radna grupa je formirana u februaru i počela je da radi u martu. Na sastancima radne grupe razmatraju se svi članovi Zakona o kulturi, a posebna pažnja posvećuje se onim odredbama koje su se u praksi pokazale kao problematične, teško primenjive ili potpuno neprimenjive. Radna grupa se temeljito bavila članom 8, u kojem je data klasifikacija oblasti kulture i kulturnih delatnosti. Zbog toga što je ova podela urađena loše, u praksi nastaju nepremostive teškoće (o tome sam već govorio u odgovoru na prvo pitanje). Više sastanaka Radne grupe bilo je posvećeno članu 14, koji govori o priznanju za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, popularno nazvanom – nacionalna penzija. Mišljenja o priznanju za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi se razlikuju, međutim, pošto Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi još nije gotov, u ovom trenutku nije moguće govoriti o tome kako će izgledati član 14. NSK smatra da priznanje treba da ostane u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja, ali i da je neophodno propisati mere koje će sprečiti dalju inflaciju i devalvaciju priznanja. Savet je konstatovao da su neadekvatne odluke pojedinih komisija i politički pritisci da se priznanje dodeli licima koja ne zadovoljavaju uslove iz Uredbe o bližim uslovima i načinu dodele priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina doveli do narušavanja ugleda priznanja. Savet, međutim, smatra da to nije razlog da se ukida cela institucija priznanja, već da se revidiraju uslovi za njegovu dodelu i da se buduće komisije za utvrđivanje predloga za dodelu priznanja umetnicima, odnosno stručnjacima u kulturi za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina obavežu na doslednu primenu Uredbe. Savet smatra da bi članove te komisije ubuduće trebalo imenovati iz reda nosilaca priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi. Takva mera bi znatno povećala kredibilitet Komisije i njenih odluka i u isto vreme smanjila mogućnost za političke i sve druge pritiske na njene članove. Teško je reći kada bi se moglo očekivati da se rad na Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona završi – reč je o obimnom i odgovornom poslu. Ministarstvo je pozvalo i ustanove kulture i reprezentativna udruženja, ali i sopstvene službe da pošalju Radnoj grupi svoje primedbe i sugestije i da navedu teškoće s kojima se susreću prilikom primene Zakona o kulturi u praksi. Radna grupa razmatra sve prispele predloge i uobličava radni tekst nacrta. Početna ideja je bila da se ceo posao završi za tri meseca, ali pokazalo se da rad na izmenama i dopunama teče sporije i da ima više uočenih problema nego što se to pretpostavljalo u početku. Stoga je malo verovatno da bi se Nacrt mogao očekivati pre kraja godine. Kada bude uobličen, Nacrt će biti iznet na javnu raspravu.

- Na osnovu iskustva rada Saveta u vreme bivše, a i sadašnje vlade, da li uopšte postoji politička volja da se reši teško stanje u kulturi?

D.P: Postoji politička volja da se reši teško stanje u kulturi, ali ona nije dovoljna. Ona je sporadična i nedosledna. Zapravo bi se pre moglo govoriti o apstraktnoj želji da se reši teško stanje u kulturi, želji koja ne obavezuje. Kultura se nalazi na margini interesovanja političkih elita. U poslednje vreme, ponajviše zbog pritiska javnosti, političari u svojim izjavama pokazuju izvesno interesovanje za kulturu. U rebalansu budžeta jedino su kulturi i nauci povećana sredstva. Istina, kultura je dobila mnogo manje nego nauka, i iznos o kojem je reč ne može bitno promeniti stanje stvari. Ali, kao simbolički gest koji ukazuje na izvesnu promenu u pogledima političara na kulturu, ta činjenica ima izvestan značaj. Ipak, zasad moramo biti oprezni prema izjavama političara o važnosti kulture. Prvi ozbiljniji znak postojanja volje morao bi biti povećani procenat izdvajanja za kulturu. Činjenica da Crna Gora izdvaja 2,4 procenta, a Srbija 0,6 morao bi postideti svakog učesnika u vlasti, ali i svakog građanina Srbije.

- Iako je zadatak Nacionalnog saveta za kulturu da analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi, kao i sugestije za kreiranje kulturne politike, stiče se utisak u javnosti da vaše mišljenje nije uvaženo na način na koji se uvažavaju slična tela u drugim oblastima. Da li vidite u tome i svoju odgovornost i šta bi se u radu Saveta eventualno moglo promeniti kako bi bio vidljiviji i relevantniji u javnosti?

D.P: U javnosti postoji predrasuda o tome da Nacionalni savet ima mogućnost i poluge da utiče na izvršnu vlast i da bi zbog toga morao da bude aktivniji i agresivniji u svom nastojanju da odbrani interese kulture, kulturnih poslenika i, uopšte, svih subjekata u kulturi. Nažalost, Zakon je bio vrlo škrt kad je propisivao nadležnosti Nacionalnog saveta za kulturu. Savet zaista analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi i daje sugestije u kreiranju kulturne politike i daje predloge za unapređenje kulturnih delatnosti, i vrlo često ukazuje na pojave koje zahtevaju hitnu pažnju, ali izvršna vlast nema zakonsku obavezu čak ni da razmotri sugestije i predloge Saveta, a pogotovo ne da ih primeni u praksi. To da li će neki predlog Saveta biti uvažen, zavisi isključivo od stava ministra kulture i njegovih saradnika. Nacionalni savet, kao stručno savetodavno telo koje obezbeđuje stalnu stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture, uvek postupa na isti način. Kada zaključi da je na neku pojavu neophodno obratiti pažnju ili da je u ovoj ili onoj oblasti neophodna hitna intervencija izvršne vlasti, on donosi zaključak ili odluku o tome i upućuje tu odluku ili taj zaključak Ministarstvu kulture. Ukoliko reakcija Ministarstva izostane, Savet izdaje saopštenje i pokušava da animira javnost i da na taj način, u izvesnom smislu u saradnji sa kulturnom, ali i širom javnošću, izvrši posredan pritisak na izvršnu vlast kako bi se ona pozabavila gorućim problemom na koji joj je Savet pre toga skrenuo pažnju institucionalnim putem. Kao stručno savetodavno telo koje obezbeđuje stalnu stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture, Savet se redovno obraća ne samo Ministarstvu kulture i informisanja, kao svom neposrednom saradniku, već i Vladi Srbije, Narodnoj skupštini i Ministarstvu finansija i privrede, dakle svakome za koga proceni da bi mogao pomoći u rešavanju aktuelnog problema. Savet, dakle, čini sve što je u njegovoj moći kako bi omogućio nesmetano funkcionisanje celokupnog korpusa kulture u Srbiji. Savet, inače, redovno šalje medijima saopštenja sa svojih sednica i, uopšte, sve informacije o svom radu. Moramo, međutim, istaći da mediji, uopšte uzev, ako izuzmemo nekoliko štampanih i elektronskih glasila, ne pokazuju veliko interesovanje za rad Saveta i prenose njegova saopštenja samo onda ako im se čini da je tema dovoljno intrigantna i provokativna. Drugim rečima, ključ za veću vidljivost Saveta mogao bi se naći u izvesnoj povećanoj kritičnosti prema vlasti, ali Savet nema za cilj kritiku radi kritike. Kada ukazuje na određeni problem, Savet to ne čini u kritičkom ključu, već u neutralnoj formi, primerenoj njegovoj reputaciji i njegovom autoritetu, ali i njegovim zakonskim ovlašćenjima. Naravno, ukoliko proceni da za to ima prostora i osnova, Savet ne preza od kritike bilo kog činioca vlasti i od ukazivanja na njegove konkretne propuste.


Razgovarala: Vesna Milosavljević

http://www.seecult.org/vest/goruci-problemi-kulture

https://www.culturalmanagement.ac.rs/rs/news/article/goruci-problemi-kulture

 

18. jul. 2013. Izvor: Blic Online

Savet za kulturu upozorava: Država baca i ovo malo para

Mi ne znamo po kojim kriterijumima država opredeljuje to malo para koje su za kulturu preostale u doba ekonomske krize, a Ministarstvo kulture ne reaguje na naše inicijative i sugestije, iako je to obavezno da čini, saglasni su filmski reditelj Goran Paskaljević, pozorišni reditelj Egon Savin i kompozitorka Ivana Stefanović, članovi Nacionalnog saveta za kulturu.

 Savet za kulturu upozorava: Država baca i ovo malo para

Goran Paskaljević: Naši političari umeju da citiraju raznorazne državnike. Sada je u modi Čerčil i njegova izjava o kulturi iz Drugog svetskog rata

Nacionalni savet za kulturu izrazio je 12. jula zabrinutost zbog ozbiljnih problema kulture u Srbiji. U otvorenom pismu javnosti između ostalog piše da “dodeljena sredstva nisu raspoređena na najbolji način, jer su u izvesnom broju slučajeva dodeljivana projektima čiji kvalitet ih nikako nije opravdao”.

Nagrađivani filmski reditelj Goran Paskaljević ističe potrebu političkih elita da se samo deklarativno brinu za kulturu u Srbiji dok ona nestaje pred njihovim očima.

- Naši političari umeju da citiraju raznorazne državnike. Sada je u modi Čerčil i njegova izjava za vreme Drugog svetskog rata da se “donacije za kulturu u Britaniji neće ukinuti, jer u suprotnom vojska ne bi imala šta da brani”. Umesto marketinga, morali bi da osvetle okolnosti u kojima se malo preostalog novca za kulturu opredeljuje. Nema logike u kojoj kultura prva strada u ekonomskoj krizi – kaže Goran Paskaljević.

 Savet za kulturu upozorava: Država baca i ovo malo para

Egon Savin: Kultura je u Srbiji pred gašenjem, a mi ne znamo u kakvim okolnostima se opredeljuje to malo preostalog novca

Naš cenjeni pozorišni reditelj Egon Savin kaže da je kultura u Srbiji pred gašenjem i da država mora nešto hitno da preduzme kako bi sprečila katastrofu.

- Neizvesnost i strah vladaju u srpskom teatru jer administracija sistematski urušava sistem funkcionisanja produkcije predstava. Najvažniji muzeji u Srbiji propadaju, fasada otpada sa tih zgrada, a na brojna pitanja i inicijative Nacionalnog saveta za kulturu niko ne odgovara, iako je Ministarstvo kulture obavezno da sa nama sarađuje. Kultura je u Srbiji pred gašenjem, a mi ne znamo u kakvim okolnostima se opredeljuje to malo preostalog novca – kazao je Egon Savin za „Blic“ i dodao da će pre sednice zakazane za septembar preispitati svoje učešće u Nacionalnom savetu za kulturu jer ne vidi više svrhu njegovog postojanja

 Savet za kulturu upozorava: Država baca i ovo malo para

Ivana Stefanović: Festival BEMUS izgubio je nedelju dana programa jer navodno nije bilo para. Država troši na projekte sa sumnjivim sadržajem

Sa njim je saglasna kompozitorka Ivana Stefanović, koja napominje da je značajan muzički festival Bemus izgubio nedelju dana programa jer navodno nije bilo para.

- Država troši novac na megalomanske projekte sa sumnjivim umetničkim sadržajem bez konkretne vrednosti, dok za retke prepoznatljive manifestacije kulture po kojima je Beograd prepoznatljiv u Evropi, kao što su Bemus ili Bitef, uvek nedostaje novac – kaže za „Blic“ Ivana Stefanović.

 

Vlada ne konsultuje savet

Kompozitor Ivan Stefanović kaže da resorno ministarstvo preskače Nacionalni savet za kulturu prilikom donošenja važnih odluka.

- Ljudi iz Ministarstva kulture ne žele da nam pojasne ovakvu kulturnu politiku, iako je Nacionalni savet za kulturu osnovala Vlada i oni su dužni da barem analiziraju i odgovore na naše sugestije i inicijative. Država mora da se ozbiljnije odnosi prema kulturi da ne bismo izgubili bilo kakav relevantan vrednosni sistem u društvu - kaže Stefanović.

 

Aleksandar Nikolić

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/394105/Savet-za-kulturu-upozorava-Drzava-baca-i-ovo-malo-para

 

12. jul 2013. Izvor: SEEcult

Zabrinutost saveta za kulturu

 Zabrinutost saveta za kulturu


Nacionalni savet za kulturu (NSK) izrazio je 12. jula zabrinutost zbog ozbiljnih problema kulture u Srbiji, pozivajući Ministarstvo kulture i informisanja da odgovori na niz pitanja postavljenih proteklih meseci, kao i da ubrza rad na izradi Strategije razvoja kulture i rešavanju drugih nagomilanih problema.

NSK je izrazio u saopštenju zabrinutost zbog brojnih pojava koje “ukazuju na ozbiljne probleme koji otežavaju funkcionisanje i napredovanje ukupnog domena kulture”.

Ponovivši stav da je procenat izdvojen za kulturu u budžetu Srbije za 2013. godinu nedopustivo mali, NSK je naveo da je, i posle rebalansa budžeta (povećanje za 320 miliona, tj. sa 0,55 na 0,6), budžet za kulturu ostao najmanji u odnosu na sve zemlje u okruženju koje takođe prolaze kroz slične finansijske teškoće.

“To govori manje o samim ciframa, a više o poziciji i tretmanu kulture, kulturnog dobra i savremenog stvaralaštva od strane političkih elita, i to u dužem periodu”, naveo je NSK, koji ima savetodavnu ulogu prema Zakonu o kulturi.

Postavljajući i pitanje raspodele sredstava u postojećem, nedovoljnom budžetu, NSK je ocenio i da su u izvesnom broju slučajeva sredstva dodeljivana projektima čiji ih kvalitet nikako nije opravdao.

“Uočena je i dominacija drugih oblika i koncepata kulture na štetu savremenog stvaralaštva. To dokazuju i rezultati nedavno objavljenih konkursa za projekte koje je organizovalo Ministarstvo kulture i informisanja. Rezultat ovih konkursa je ukidanje ili dovođenje u pitanje opstanka mnogih kvalitetnih časopisa, dovođenje na granicu postojanja više festivala i manifestacija”, konstatovao je NSK.

NSK je naveo i da smatra opravdanim strah mnogih pojedinaca koji su profesionalni život vezali za domen kulture, a koji su iskazali na protestu 22. juna u Beogradu.

Takođe, NSK smatra opravdanim većinu zahteva iz pisma 16 reprezentativnih umetničkih udruženja sa više hiljada članova, u kojem su izneti zahtevi i predlozi za rešenje lošeg materijalnog, statusnog i svakog drugog položaja umetnika.

Pozivajući Ministarstvo kulture i da ubrza rad na izradi Strategije razvoja kulture, NSK je naveo da bi autor Strategije trebalo da se pridržava člana 20. Zakona o kulturi, kao i da koristi Prioritete koje je usvojio NSK.

Takođe, NSK očekuje od Ministarstva kulture da odgovori na brojna pitanja postavljena tokom proteklih meseci, naročito na ona u vezi sa neophodnim promenama Zakona o javnim nabavkama, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o rokovima za izmirenje novčanih obaveza u finansijskim transakcijama i Nacrta zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

NSK očekuje od Ministarstva kulture i da hitno otpočne rad na već dogovorenim inicijativama kao što je izrada Zakona o pozorištu.

NSK je izrazio bojazan i zbog zanemarivanja prodora srpske kulture na druga kulturna tržišta, kao i zbog potpunog zapostavljanja edukacije nove, mlade publike, ocenjujući da će to uskoro postati ogroman i ozbiljan problem.

NSK je posebno izrazio zabrinutost i zbog toga što “tabloidna štampa i još gori elektronski mediji sve više istiskuju kulturu, a na njeno mesto useljavaju jeftinu estradu koju proglašavaju kulturom. Ovo poslednje, potencijalno, može imati nesagledive posledice za kulturu i umetnost ove zemlje koja je - neka to ne bude zaboravljeno! - iznedrila brojna velika imena svetskog nivoa, renomea i značaja”.

 

http://www.seecult.org/vest/zabrinutost-saveta-za-kulturu

http://www.tanjug.rs/novosti/93346/nacionalni-savet-za-kulturu-zabrinut-za-stanje-u-kulturi.htm

http://www.rtv.rs/sr_lat/kultura/zabrinutost-zbog-stanja-u-kulturi_406876.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+RtvKultura+%28RTV+Kultura%29

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2013&mm=07&dd=12&nav_id=731805

 

9. jul 2013. Izvor: B 92 (Tanjug)

Nacionalni savet za kulturu podržava umetnike

Nacionalni savet za kulturu (NSK) podržava zahteve iz otvorenog pisma koje su umetnička udruženja uputila predsedniku Srbije i drugim nadležnim instancama, saopštio je danas NSK.

 Nacionalni savet za kulturu podržava umetnike


Koordinacioni odbor reprezentativnih umetničkih udruženja Srbije uputio je pismo Predsedniku Republike, predsedniku Vlade, predsedniku Skupštine, Ministarstvu kulture i informisanja, Ministarstvu finansija i privrede, Sekretarijatu za kulturu Beograda, gradonačelniku Beograda, lokalnim samoupravama i ostalim nadležnim institucijama. Pismo je dostavljeno medijima 4. jula.

Umetnici zahtevaju od nadležnih da pokrenu rešavanje egzistencijalnih pitanja koja se odnose na umetnost i kulturu, konstatujući da je "decenijsko smanjenje izdvajanja sredstava za kulturu, a posebno za umetničko stvaralaštvo, dovelo do urušavanja svih vrednosti ove izuzetno značajne društvene delatnosti".

Oni takođe traže da se po hitnom postupku donesu izmene i dopune Zakona o kulturi i prihvate usaglašeni predlozi Koordinacionog odbora upućeni Ministarstvu kulture i informisanja, pošto je "Zakon o kulturi donet 2009. godine neprimenljiv u praksi, jer sva potrebna prateća opšta akta za primenu ovog Zakona nisu doneta".

Koordinacioni odbor traži i da se utvrdi minimalni procenat za izdvajanje za kulturu u iznosu od 1,2 procenta BDP, da se hitno uplate doprinosi za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje samostalnim umetnicima, reguliše otpis kamata i donesu regulative koje obavezuju lokalnu samoupravu da u roku ispunjava svoje obaveze.

Na listi zahteva su i nalaženje adekvatnog modela finansiranja umetničkih udruženja, zatim da se konkursi za projekte u kulturi na svim nivoima sprovode transparentno, sa jasno utvrđenim kriterijumima, da se umanje stope poreza koji opterećuju prihode od umetničkog stvaralaštva, autorskih prava i izvođačke delatnosti i da država definiše konkretne mere subvencionisanja za realizovanje umetničkih i drugih projekata u kulturi.

 

5. jul 2013. Izvor: Večernje novosti Online (Tanjug)

Nacionalni savet za kulturu: Stanje je neodrživo

Nacionalni savet za kulturu (NSK) raspravljao je o predlozima za Strategiju razvoja kulture Srbije, kao i o stanju u kulturi i ocenio ga kao neodrživo.

 Nacionalni savet za kulturu: Stanje je neodrživo


BEOGRAD - Nacionalni savet za kulturu (NSK) raspravljao je o predlozima za Strategiju razvoja kulture Srbije, kao i o stanju u kulturi i ocenio ga kao neodrživo, saopštio je danas NSK.

Dvadeseta redovna sednica održana je 3. jula, a u ime Ministarstva kulture i informisanja prisustvovala je Ana Vučetić, pomoćnica ministra za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije.

U okviru rada na Strategiji razvoja kulture, NSK je raspravljao o predlozima koje je, na zahtev Saveta, sačinilo Odeljenje jezika i književnosti SANU. Odlučeno je da se ti predlozi upute koordinatoru Strategije, državnom sekretaru u Ministarstvu kulture Zoranu Avramoviću.

Savet je raspravljao i o izmenama i dopunama Zakona o kulturi o kojima je bilo reči na sastancima Radne grupe za izradu Nacrta za izmene tog zakona, a koja je formirana na inicijativu Saveta početkom godine.

Savet se složio sa predlozima za izmenu i dopunu članova 16. i 17. Zakona o kulturi koje su članovi Radne grupe Vesna Injac Malbaša, Žarko Dragojević i Duško Paunković podneli na sastanku Radne grupe 19. juna, navodi se u saopštenju.

NSK je odlučio da ponovo, po treći put, pozove Ministarstvo kulture da započne rad na izradi Zakona o pozorištu.

Takođe je zaključeno da je neophodno zakonski urediti oblast umetničke muzike, pa će NSK Ministarstvu kulture uputiti predlog za započinjanje rada na izradi Zakona o umetničkoj muzici.

Savet je na 20. sednici raspravljao o stanju u kulturi, ocenio ga kao neodrživo i odlučio da se tim povodom oglasi posebnim saopštenjem.

 

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:442474-Nacionalni-savet-za-kulturu-Stanje-je-neodrzivo

http://glassrbije.org/%C4%8Dlanak/nacionalni-savet-za-kulturu-stanje-je-neodr%C5%BEivo

http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/nacionalni-savet-za-kulturu-stanje-je-neodrzivo/96654.phtml

 

13. jun 2013. Izvor: Politika Online

Nacionalni savet za kulturu: srpski filmovi nisu antisrpski

 Nacionalni savet za kulturu: srpski filmovi nisu antisrpski


BEOGRAD – Nacionalni savet za kulturu pozvao je danas ministra kulture i savetnika za kulturu predsednika Republike da se novija dela srpske kinematografije prestanu etiketirati kao „antisrpska”.

Nacionalni savet za kulturu postavlja pitanje - da li je „antisrpski” svaki film koji ne odgovara određenim političkim grupama, posebno onima bliskim vlastima?

„Takva mišljenja dovode nas do toga da se ispred umetničkih kvaliteta nekog filma stavlja njihova podobnost, politička, ideološka ili neka druga, što opet dovodi do grube zloupotrebe pojma „patriotizam”, iza kojeg su se donedavno zaklanjali i oni koji su naneli najveću štetu srpskom narodu i srpskoj kulturi”, navodi se u saopštenju Saveta.

Nacionalni savet podseća da je šezdesetih godina prošlog veka srpski film doživeo vrhunac uspeha u svetu, kada su dela Aleksandra Petrovića, Dušana Makavejeva, Živojina Pavlovića i drugih autora osvajala značajna priznanja na svim velikim međunarodnim filmskim festivalima i kada je srpski film bio prepoznatljiv po društvenoj kritičnosti i slobodi filmskog izraza.

Nažalost, tadašnjoj komunističkoj vlasti činilo se da filmovi izmiču ideološkoj kontroli i šalju u svet negativnu sliku režima. Ovim vrhunskim rediteljima i filmovima zalepljena je etiketa „crni film”, što je trebalo da diskriminiše pa i onemogući rad našim najboljim rediteljima. Neki od njih su zaista morali da nastave karijeru u inostranstvu, dodaje se u saopštenju.

„Bojimo se da se slična situacija ponavlja. Upravo danas kada filmovi autora starije, srednje i mlađe generacije beleže značajne uspehe na svetskoj kinematografskoj sceni, uprkos izuzetno teškom materijalnom stanju u kome se nalazi srpska kinematografija, javljaju se dušebrižnici koji ne shvataju važnost slobodnog izražavanja na filmu, u književnosti i kulturi uopšte. Kritički filmovi iz raznih delova sveta postaju najbolji predstavnici kultura svojih zemalja. Samo u Srbiji, kako se čini, ne”, napominje se u saopštenju Nacionalnog saveta za kulturu.

Nacionalni savet se pita hoće li srpski političari i njihovi savetnici ponoviti greške iz prošlosti i ugušiti najvitalniji deo srpske kulture, podsećajući da „posle obeležavanja nekog umetničkog dela kao antisrpskog, po prirodi stvari, dolaze zabrane posredne ili neposredne, a to znači veliku opasnost ne samo za kulturu nego i za društvo u celini”. „Za početak, očekujemo na svim nivoima vlasti javnu ogradu od takvih lažnih, kvazipatriotskih stavova. Članovi Nacionalnog saveta za kulturu osećaju kao svoju obavezu da ukažu na veliku opasnost od ovakvog naopakog shvatanja kulture”, zaključuje Nacionalni savet za kulturu.


Tanjug

http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Nacionalni-savet-za-kulturu-srpski-filmovi-nisu-antisrpski.sr.html

 

26. maj 2013. Izvor: Večernje novosti

NACIONALNI SAVET ZA KULTURU TRAŽI IZMENE ZAKONA

Primena nekih odredaba četiri zakona koji se odnose na kulturu dovela bi do potpune paralize kulturnog života u Srbiji – upozoravaju su savetu

 Nacionalni savet za kulturu traži izmene zakona


PRIMENA nekih odredaba četiri zakona (o budžetskom sistemu, javnim nabavkama, rokovima za izmirenje novčanih obaveza u finansijskim transakcijama i o naknadama za korišćenje javnih dobara), koji se odnose na kulturu, dovela bi do potpune paralize kulturnog života u Srbiji.

Ovo se navodi u saopštenju Nacionalnog saveta za kulturu, koji je zatražio izuzimanje kulturnih ustanova iz obaveza vraćanja sopstvenih prihoda u budžet, koja će im biti nametnuta od sledeće godine.

- Izdvajanja za kulturu su nedopustivo mala, pa stečeni sopstveni prihodi treba da ostanu na raspolaganju ustanovama kulture i da budu utrošeni na dodatne programske i umetničke aktivnosti - navodi se u saopštenju.

- Neophodno je i izuzimanje ustanova kulture iz obaveze sprovođenja procedure javnih nabavki kada je reč o nabavci kulturnih dobara, umetničkih dela, knjiga, realizaciji novih umetničkih projekata.

Nacionalni savet smatra da predloženi rok od 45 dana za izmirenje novčanih obaveza u finansijskim transakcijama prema dobavljačima i davaocima usluga nije dovoljan za oblast kulture. Neophodno je izmeniti i nacrt Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara kojim se ukidaju pojedine odredbe Zakona o kinematografiji. O ovom bi svoje mišljenje trebalo da iznese Ministarstvo kulture i informisanja i da predloži kako da se zaštiti domaća kinematografija.


KONKURSI


SAVET je takođe preporučio Ministarstvu kulture da ubrza realizaciju odluka o konkursima i finansiranjima projekata u 2013. i da objavi konkurse koji još nisu raspisani, a pre svega konkurs za otkup knjiga za biblioteke.


D. Matović

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:435774-Nacionalni-savet-za-kulturu-trazi-izmene-zakona

 

21. februar 2013. Izvor: Večernje novosti

JOŠ 11 INSTITUCIJA KULTURE ČEKA NA STATUS OD NACIONALNOG ZNAČAJA

Posle duge rasprave na sednici Nacionalnog saveta za kulturu, još 11 ustanova našlo se na spisku mogućih institucija od nacionalnog značaja

 Miro Vuksanović  Isidora Žebeljan

         Miro Vuksanović                             Isidora Žebeljan

POSLE duge rasprave na sednici Nacionalnog saveta za kulturu, još 11 ustanova našlo se na spisku mogućih institucija od nacionalnog značaja. Očekuje se da Vlada Srbije ovaj spisak od 52 institucije potvrdi ili promeni.

- U načelu smo prihvatili spisak državne komisije koja je odlučivala o statusu ustanova kulture - kaže za "Novosti" književnik Miro Vuksanović, član Nacionalnog saveta. - Na tom spisku našlo se 26 republičkih ustanova kulture, koje se već finansiraju iz budžeta. Pošto je među ostalima samo petnaestak ustanova kulture, odlučili smo da spisak proširimo. Posebno mi je drago što se među našim kandidatima našao Centar za kulturu "Vuk Karadžić" iz Loznice, kao i Dom kulture "Mihailo Pupin" iz Idvora.

Vuksanović ukazuje na to da su pokušali da isprave nepravdu koja je naneta nekim pozorištima, poput JDP, Ateljea 212, "Boško Buha", Narodnog pozorišta Subotica i Zvezdara teatra.

- Način rada Zvezdara teatra trebalo bi da bude model za druga pozorišta, naročito za ona koja sa sobom nose balast zaposlenih koji gotovo ništa ne rade, a svakog meseca primaju platu - ističe Vuksanović. - Za novac koji se svakog meseca slije u takvo pozorište mogla bi da se izdržavaju četiri nova sa mladim i poletnim glumcima. Zaključili smo i da tri ustanove o kojima postoje posebni zakoni, a to su SANU, Matica srpska i SKZ moraju automatski, a ne putem konkursa dobiti status ustanove kulture od nacionalnog značaja.

Nacionalni savet se samo u jednom slučaju nije složio sa predlogom Komisije, a to je po pitanju statusa Kulturno prosvetne zajednice Srbije.

KPZ Srbije apsolutno ne može formalno da se nađe među institucijama od nacionalnog značaja, pre svega zbog toga što nije ustanova - objašnjava pisac i slikar Mileta Prodanović, član Nacionalnog saveta. - Njihov osnivač je grupa građana, a to znači da bi maltene svaka nevladina organizacija mogla da se prijavi. Veoma je važno što smo na spisak stavili "Jugokoncert", beogradski Zavod za zaštitu spomenika, Muzej Toplice i Galeriju savremene umetnosti Niš. Žao mi je što se Muzej Zaječara nije prijavio.

Kompozitor Isidora Žebeljan, takođe član Saveta, kaže da i pored njihove želje da se među odabranim ustanovama nađe i malo veći broj onih iz unutrašnjosti, na spisku preovlađuju institucije iz Beograda i Novog Sada.

- To govori da institucije u unutrašnjosti često nemaju podršku, pre svega, lokalne samouprave, pa njihov petogodišnji rad, koji smo morali da uzmemo u obzir, nažalost često ne zadovoljava uslove konkursa. Ubedljivo najmanji broj odabranih institucija su one koje se bave klasičnom muzikom, što govori da je ova umetnost kod nas u ozbiljnoj krizi. Zbog toga je veoma važno da status ustanove od nacionalnog značaja dobije "Jugokoncert". To je institucija koja postoji 66 godina i pod njenim pokroviteljstvom se odvijaju najvažniji festivali, kao što su Bemus i Čelo fest. Danas je "Jugokoncert" jedna od retkih institucija koja brine o srpskoj umetničkoj muzičkoj baštini u smislu izvođenja muzike, i koja kontinuirano vodi računa o savremenom stvaralaštvu.

Bez vraćanja u budžet

VANREDNOJ sednici Nacionalnog saveta za kulturu prisustvovali su i predstavnici Saveta za kulturu grada Beograda. Oni su usvojili zajedničke zaključke, između ostalog, da se pokrene odgovarajuća procedura za izuzimanje ustanova kulture iz obaveze vraćanja sopstvenih prihoda u budžet koja će im biti nametnuta od 1. januara 2014. godine. Istovremeno ustanove kulture bi trebalo da budu izuzete iz obaveze sprovođenja javnih nabavki kada je reč o nabavci kulturnih dobara, umetničkih dela, knjiga za biblioteke, realizaciji novih umetničkih projekata ...


D. Matović

 

POGLEDAJTE STARIJE ČLANKE

 

 Vrh strane