Naslovna » Arhiva » Iz medija

Iz medija - arhiva

24. decembar 2012. Izvor: Politika Online

PORAST BROJA SAMOSTALNIH UMETNIKA

Zakon o kulturi nije predvideo mogućnost smanjenja broja samostalnih umetnika i loše je definisao oblasti kulture i kulturne delatnosti, kaže Duško Paunković

Duško Paunković

Duško Paunković, predsednik Nacionalnog saveta za kulturu

Mnogi očekuju da započne rad na izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Među njima su i članovi Nacionalnog saveta za kulturu (NSK). Jer brojna su polja koja bi trebalo urediti, između ostalih i ono koje pokriva instituciju samostalnog umetnika i status reprezentativnih umetničkih udruženja. Kako nam kaže Duško Paunković, predsednik NSK-a, s kojim smo, povodom najnovijeg zaključka NSK-a, razgovarali o ovoj temi, „problem spada u one goruće, u one na koje treba reagovati bez odlaganja”. Paunković za „Politiku” objašnjava:

– Zakon o kulturi iz 2009. stvorio je uslove za nekontrolisan rast broja samostalnih umetnika, dok nije predvideo mogućnost smanjenja njihovog broja. Pokušaj bližeg uređenja ove oblasti, u vidu posebnog pravilnika, nije uspeo jer jeSekretarijat za zakonodavstvo vlade zaključio da za takvo preciziranje nema osnova u zakonu. U praksi to znači sledeće: reprezentativna udruženja, koja imaju pravo da dodeljuju status lica koja se bave umetničkom ili drugom delatnošću u oblasti kulture, nemaju mogućnost da taj status nekome oduzmu zato što zakon ne definiše ni uslove pod kojima to može da se učini, ni termine u kojima je dopuštena provera ispunjenosti zakonskih uslova.

Paunković, dalje, dodaje da postojeći zakon loše definiše oblasti kulture i kulturne delatnosti i da, uz to, omogućava davanje reprezentativnog statusa prevelikom broju udruženja.

– Kao umetničke delatnosti u užem smislu navedeni su izdavaštvo, knjižarstvo i muzička produkcija. U okviru jedne kulturne oblasti grupisane su likovne i primenjene umetnosti i vizuelne umetnosti i arhitektura, dok je umetnička fotografija definisana kao posebna kulturna oblast. Nije jasno kako su se knjižar, izdavač ili producent mogli naći u ulozi umetnika i kako se ta definicija održala u svim fazama kroz koje je prolazio zakon pre nego što je usvojen. Pošto zakon dopušta mogućnost davanja reprezentativnog statusa za dva udruženja u okviru jedne oblasti, stvoreni su uslovi za postojanje pedeset reprezentativnih udruženja.Sva imaju pred zakonom ista prava, iako neka od njih okupljaju isključivo umetnike i nisu u stanju da budu profitabilna pa zavise od budžeta, dok druga okupljaju biznismene i trgovce i, kako pokazuje praksa, mogu da ostvaruju profit.

Primećeno je da stara udruženja, u strahu od toga da će im neko oteti samostalne umetnike i da će ona zbog toga dobijati manje sredstava, spuštaju kriterijume za status i dodeljuju ga neštedimice. Iako je trend porasta broja samostalnih umetnika postojao i pre, otkako je zakon na snazi broj samostalnih umetnika u Beogradu, koji je bio postojan pedesetak godina, porastao je za dvesta pedeset umetnika – sa 1.615 na 1.866. Ideje o tome da umetnička udruženja treba da posluju tržišno, ili da se finansiraju isključivo preko projekata, ili da im se sredstva iz budžeta daju samo za vršenje poverenog posla, prema Paunkovićevom mišljenju, neodržive su i mogle su nastati samo kao rezultat lošeg poznavanja same prirode kulture.

– Zbog svega navedenog, postoji pretnja da će se servisiranje doprinosa onima koji zapravo proizvode umetnostu bliskoj budućnosti pokazati kao nemoguće. Isto tako, postoji pretnja da će sei finansiranje umetničkih udruženja pokazati kao nemoguće. Zbog toga je NSK predložio ministarstvu nekoliko stvari. Da se pre usvajanja izmena i dopuna zakonane donosi pravilniko kriterijumima na osnovu kojih reprezentativno udruženje u kulturi daje obrazloženu ocenu o ispunjenosti uslova za utvrđivanje statusa lica koje samostalno obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, kao i postupak davanja obrazložene ocene,kao ni drugi podzakonski akti koji će imati štetne posledice za kulturu u celosti. Da se u najskorije vreme raspiše javni poziv za prijavljivanje umetnika, odnosno stručnjaka u kulturi za sticanje statusa „Istaknuti umetnik, odnosno istaknuti stručnjak u kulturi”, kako bi se makar jednom delu samostalnih umetnika doprinosi počeli plaćati iz republičkog budžeta i kako bi se smanjio pritisak na lokalnu samoupravu. Da se ne prelazi na nov način finansiranja udruženja, jer bi ta promena mogla ugroziti funkcionisanje važnih institucija s poluvekovnom tradicijom. I, na kraju, da se zatvori konkurs za reprezentativnost udruženja, jer je nekontrolisani porast njihovog broja pretnja i za njih same i za ministarstvo. Smatramo da bi ove merepremostile problem do trenutka donošenja adekvatnog zakonskog rešenja, zaključuje Paunković.

M. Dimitrijević

http://http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Porast-broja-samostalnih-umetnika.sr.html

 

18. decembar 2012. Izvor: Politika Online

HITNO DONETI ZAKON O POZORIŠTU

Savet za kulturu formiraće radnu grupu koja će se baviti predlogom teksta, imena članova biće poznata za mesec dana, kaže reditelj Egon Savin

 Egon Savin           

Egon Savin, član Nacionalnog saveta za kulturu

Nacionalni savet za kulturu usvojio je nedavno Prioritete delovanja u kulturi za period od 2013. do 2017. godine. Istovremeno, pored oblasti reprezentativnih umetničkih udruženja i institucije samostalnog umetnika, u kojoj bi što pre trebalo urediti nesređene odnose, posebno je istaknuta potreba što ranijeg donošenja Zakona o pozorištu. U poslednjim decenijama postojalo je nekoliko nacrta koji su se tom oblašću bavili, ali iz različitih razloga nijedan nije zaživeo u formi usvojenog zakonskog akta. Prema mišljenju reditelja Egona Savina, člana Nacionalnog saveta sa kulturu, došlo je vreme da se to promeni. Posebno jer u Ministarstvu kulture u ovom trenutku, kako kaže, postoji razumevanje za ovu inicijativu. Dato je i zeleno svetlo da se formira radna grupa koja će se predlogom tog zakona baviti. Kako Savin ističe, razloga za to je mnogo.

– Pre svega, želja nam je da sačuvamo pozorišna materijalna dobra od promene namene, da sačuvamo zgrade. Da predupredimo ono što se danas događa, posebno u unutrašnjosti, gde programa ponekad nema i gde se zgradama pozorišta lako menja svrha korišćenja. Osim toga, reč je i o reorganizaciji, odnosno prelasku na rad po ugovoru. Iako smo mišljenja da treba da postoji jedna nacionalna institucija sa stalnim ansamblom, trebalo bi generalno proširiti broj saradnika i članova koji bi bili angažovani na ugovor po poslu, a da samo mali broj neophodnih bude na stalnom ličnom dohotku – objašnjava naš sagovornik.

– Ne manje važno, a sad je pravi trenutak, jeste definisati način zapošljavanja rukovodećeg kadra. Predlog je da se direktori zapošljavaju preko konkursa, a ne da ih postavlja ministar. U suprotnom, imamo situaciju da su rukovodioci često nekompetentni za posao koji bi trebalo da obavljaju. A taj posao veoma je kompleksan i potrebni su rezultati u radu koje mnogi nemaju.

Savin je istakao još jednu stvar – regulisanje obaveza osnivača u pogledu finansiranja.

– Verovali ili ne, situacija sa finansijama je takva da nijedno pozorište trenutno ne zna koliko će tačno imati premijera u narednoj godini, dok neki ne znaju ni da li će imati novca za tekuće održavanje. Kao što ćemo predložiti jasno regulisanje obaveza onih koji u pozorištima rade, red je da postoji napismeno ono što institucija koja je osnivač jednostavno mora da ispuni. Jedino u tom slučaju imamo na šta da se pozivamo kada se ono što u zakonu bude pisalo ne ispunjava.

Prema njegovom mišljenju, postoji još bezbroj detalja koje bi trebalo razmotriti, pa će stoga u radnoj grupi biti predstavnici ministarstva, ljudi iz struke i van struke, predstavnici komplementarnih delatnosti i pravnici, jer bi trebalo uzeti u obzir i najavljene izmene Zakona o radu kao i izmene Zakona o kulturi. Da bi se došlo do najboljeg teksta, kad nacrt bude sastavljen, biće iznet, u nekoj formi, na javnu raspravu. Kako Savin očekuje, u narednih mesec dana radiće se na formiranju radne grupe, da bi se na novom sastanku Nacionalnog saveta za kulturu izašlo sa konkretnim predlogom imena članova.

M. Dimitrijević

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Hitno-doneti-Zakon-o-pozoristu.sr.html

 

19. novembar 2012. Izvor: Politika Online

NEDOPUSTIVIH 0,62 ODSTO ZA KULTURU

Ako prihvatimo sugestiju vlasti – da kultura nije važna, pretvorićemo se u društvo potrošača, kaže Duško Paunković, govoreći o budžetu koji se izdvaja za tu oblast.

 Duško Paunković       Isidora Žebeljan       Dušan Otašević

Duško Paunković, predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, Isidora Žebeljan, član saveta i Dušan Otašević, član saveta

Krajem svake godine, u vreme krojenja budžeta za sledeću, ista je situacija. Ministarstvo kulture uvek se nada povećanju dela budžeta koji će biti izdvojen za oblast kulture. Nadaju se i ustanove kulture, i nacionalni savet za kulturu, i umetnici, možda, i publika... Te se nade nekako nikada ne ostvare. Kako sada stvari stoje neće ni u 2013.

Ako računovodstvenu gimnastiku ostavimo po strani, koliko god da ima novca u državnoj kasi izdvojiti svega 0,62 odsto od te sume za kulturu deluje mizerno. Jer međunarodni standard iznosi oko 2,4 odsto, o čemu je nedavno govorio i ministar za kulturu Bratislav Petković, pominjući još jedan podatak: Crna Gora premašuje i to i izdvaja 2,5 odsto, kao i Makedonija. Hrvatska odvaja preko dva posto.

Nacionalni savet za kulturu javno se izjasnio. Predloženi budžet za kulturu je nedopustivo mali. Činjenica da Srbija izdvaja za kulturu četiri puta manje nego druge zemlje u regionu jasno ukazuje na to da je odnos nadležnih političkih struktura prema kulturi pogrešan. U najmanju ruku četiri puta manje odgovoran.

Prema mišljenju Duška Paunkovića, predsednika ovog tela, kada predlaže budžet od 0,62 procenta, vlast građanima šalje jasnu poruku: kultura nije važna, bez kulture se može, prvo treba podmiriti sve ostale potrebe, a ukoliko nešto ostane onda se ti ostaci mogu prepustiti kulturi.

– Kultura, međutim, jeste važna. Civilizacija je pre svega kultura – ono što ostaje posle svakog pokolenja. Ne treba zaboraviti da su i sama politika, i privreda, i pravo, i vera, i nauka, i obrazovanje zapravo proizvodi kulture. Ukoliko prihvatimo sugestiju vlasti – da kultura nije važna, pretvorićemo se u društvo potrošača, u najgorem smislu te reči. A to se ne sme dozvoliti. Sticanje svesti o sebi preko sopstvene kulture – to je put do nacionalnog samopoštovanja. Što pre nadležne strukture to shvate, pre će se steći uslovi za reviziju prioriteta, kako na idejnom planu, tako i na planu finansijske podrške – kaže Paunković.

Stalno smanjivanje budžeta za kulturu potencijalno znači da politika ne razume fundamentalnu ulogu kulture. I to nikoga ne zabrinjava. Akademik Isidora Žebeljan, član Nacionalnog saveta za kulturu, slaže se sa Paunkovićem i oštra je u oceni situacije koja traje predugo.

– Odnos vlasti prema kulturi (i to ne samo kada su finansije u pitanju) govori o potpunoj beslovesti političara u vezi sa opstankom naroda koji živi na ovom prostoru. Čovek se sastoji od tela i duha i ako je duh unakažen, nisu dovoljne ni sve pare ovog sveta da bi se povratio. Takav čovek je primitivan, neobrazovan, nesposoban, lažljiv, nemoralan, neprijatan i nevoljen. Narodi kojima je kultura zapuštena, uništena, zagađena, zatrovana, kao što je sada naša, nestaju, izumiru – o tome govori celokupna istorija civilizacije. Ali naši političari ne razmišljaju o tome, njima je važan lični opstanak i ništa ih drugo nikada neće ni zanimati.

Kako dodaje akademik Dušan Otašević, član istog tela, ako nema kvalitetne kulture, nema ni identiteta jedne zemlje. To je poznato, ali izgleda da u našoj sredini nije baš najbolje shvaćeno.

– Svako ko se nalazi u ovoj oblasti na bilo koji način, čak i ako je potrošač, vidi da smo pali na niske grane. Verujte mi, ne idemo u dobrom pravcu. Sport je, eto, konačno shvaćen ozbiljno i u njega se ulaže, istina i tu skromno. I to se desetostruko vraća. U kulturu ne ulažemo, pa nam se neće ništa ni vratiti. Kad se setim brojnih predizbornih kapanja dođem do zaključka da kulture tu i nema, da je potpuno nevažna i da se ne pominje.

I na kraju, reč ministarstva. Iako još uvek nisu mogli da govore o tome za šta tačno neće biti para u narednoj godini, jer budžet još nije usvojen pa sredstva zvanično nisu opredeljena, najavljeno je nedavno da zbog nedostatka novca, možda neće biti moguće potpuno rekonstruisati Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu. Za revitalizovanje zgrada pomenuta dva muzeja planirano je da se u naredne tri godine potroši 1,9 milijardi dinara, odnosno milijardu i dvesta miliona za Narodni muzej i sedamsto miliona dinara za MSU. Treba li napomenuti da su oba zdanja zatvorena već skoro deceniju...

Milica Dimitrijević

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Nedopustivih-062-odsto-za-kulturu.sr.html

 

19. novembar 2012. Izvor: B92, (Tanjug)

Za kulturu ostaju samo mrvice

Visina sredstava predviđena za oblast kulture i informisanja u predlogu zakona o budžetu za 2013. godinu od 0,62 posto ukupnog budžeta Srbije je nedopustivo mala, saopštio je Nacionalni savet za kulturu.

Savet je pozvao sve nadležne organe da preduzmu mere kako bi se zaustavila tendencija njegovog stalnog smanjivanja.

Činjenica da Srbija izdvaja za kulturu četiri puta manje nego druge zemlje u regionu, jasno ukazuje na to da je odnos nadležnih političkih struktura prema kulturi pogrešan, navodi se u saopštenju Nacionalnog saveta za kulturu.

Kultura je osnov identiteta jedne zemlje i svih naroda koji žive u njoj, a stalno smanjivanje budžeta za kulturu znači da politika ne razume fundamentalnu ulogu kulture i da je spremna da rizikuje gubitak nacionalnog identiteta, kaže se u saopštenju.

Zemlja koja nema vidljiv kulturni profil ne može da računa ni na ravnopravnost sa svetom, niti na poštovanje svojih građana. Kultura je temelj na kojem počivaju i civilizacija i sve njene tekovine i prema tome ona nije ni luksuz ni hir, naveo je Nacionalni savet za kulturu, koji zahteva od vlasti da ne izlažu Srbiju tužnoj sudbini zemlje koja je ukinula sopstvenu kulturu.

 Za kulturu ostaju samo mrvice


U Srbiji već nekoliko godina za publiku nisu otvorene najznačajnije institucije kulture poput Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Narodnog muzeja čija rekonstrukcija još uvek traje, a poslednjih dana se nezvanično ponovo dovodi u pitanje planirani završetak radova na ovom zdanju u centru glavnog grada.

Upravo o neuspeloj rekonstrukciji Narodnog muzeja i projektima koji su se ispostavili kao finansijski nerealna rešenja bilo je reči na tribini "Odgovornost arhitekata za sudbinu Narodnog muzeja u Beogradu" koja je održana 15. novembra u organizaciji Asocijacije srpskih arhitekata.

Državni sekretar Ministarstva kulture Miroslav Tasić rekao je na tribini da je država u teškoj situaciji i da novca za temeljnu, sveobuhvatnu rekonstrukciju nema. Prema njegovim rečima, sadašnje rešenje za Narodni muzej je da se on samo privremno sanira, a da će se o nekom ozbiljnijem poduhvatu naknadno razmišljati.

Sličan stav ponudila je i v.d. direktora Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković, ali je ona spomenula da bi bilo dobro razmotriti da se u nekoj bližoj budućnosti razmisli i o eventualnom preseljenju u neki pogodniji prostor.
Argumente u korist preseljenja Narodnog muzeja u neki drugi objekat ponudila je arhitekta Mirjana Gruber, stručna konsultantkinja Saobraćajnog instituta CIP, koja je nekoliko godina radila na proučavanju stanja temelja i konstruktivnog sistema (zidova, stubova, tavanica itd.) sadašnjeg objekta. Ona je navela da je objekat znatno propao i da bi njegova rekonstrukcija koštala znatno više nego da se on preseli u neki drugi objekat ili eventualno da se izgradi nova muzejska zgrada.

Radi podsećanja, od kada se pojavila inicijativa za rekonstruisanje muzeja (početkom 2000. godine) usvojena su dva projekta rekonstrukcije. Projekat Milana Rakočevića je 2010. god. odbačen zbog primedbi da nije zadovoljio neke krucijalne muzeološke potrebe, ali i da je finansijski bio preskup. Rešenje profesora Vladimira Lojanice koje je pobedilo na javnom konkursu 2010, iako skoro duplo jeftinije, takođe se ispostavilo kao suviše ambiciozno s obzirom na finansijske mogućnosti.


http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2012&mm=11&dd=17&nav_id=660983

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/353385/Mali-budzet-za-kulturu

 

6. septembar 2012. Izvor: Politika Online (Tanjug)
 Duško Paunković predsednik Nacionalnog saveta za kulturu

Duško Paunković predsednik Nacionalnog saveta za kulturu

BEOGRAD - Na Desetoj redovnoj sednici Nacionalnog saveta za kulturu za novog predsednika tog tela izabran je prevodilac Duško Paunković, a članovi Saveta saglasili su se, povodom informacija o mogućem ukidanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, da on kao ustanova od velikog kulturnog značaja za Republiku Srbiju treba da nastavi sa radom. Na juče održanoj sednici Paunković je jednoglasno izabran za novog predsednika na predlog Dušana Otaševića, koji je vršio tu funkciju od septembra 2011. do septembra 2012, ali se iz ličnih razloga povukao s položaja po isteku jednogodišnjeg mandata, predviđenog Poslovnikom o radu Nacionalnog saveta za kulturu, saopštio je Savet.

Na dnevnom redu Desete redovne sednice Saveta bili su i rasprava o godišnjem izveštaju o radu Saveta, koji Savet podnosi Narodnoj skupštini i informacija o stanju u zaštiti kulturnog nasleđa.

Dva člana Saveta podnela su ostavku na članstvo u Savetu: Muhedin Fijuljanin, koji zbog imenovanja na položaj državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ne može više da obavlja dužnost člana Saveta i Gordana Komad Arsenijević, koja je onemogućena da učestvuje u radu Saveta zbog povećanog obima profesionalnih obaveza.

Savet se saglasio da, povodom situacije sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka, izda sledeće saopštenje: „Oslanjajući se na informacije iz medija po kojima Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka preti ukidanje, Savet je na Desetoj redovnoj sednici NSK, održanoj 5. septembra 2012. zaključio da Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, kao ustanova od velikog kulturnog značaja za Republiku Srbiju treba da nastavi sa radom”.

 

http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Dusko-Paunkovic-predsednik-Nacionalnog-saveta-za-kulturu.sr.html

http://www.b92.co.rs/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2012&mm=09&dd=06&nav_id=640672

http://www.tanjug.rs/novosti/57892/izabran-predsednik-nacionalnog-saveta-za-kulturu.htm

http://www.pravda.rs/2012/09/06/izabran-novi-predsednik-nacionalnog-saveta-za-kulturu/

 

Politika, Kulturni dodatak, 21. jul 2012.
Mirjana Sretenović

RAD U KULTURI DOVEDEN JE DO DNA

Kulturni dodatak istražuje čime će se baviti Nacionalni savet za kulturu. Stalno se govori o putu ka Evropi, ali nezavršeni muzeji ne mogu da stoje sa strane tog puta, kaže predsednik Saveta Dušan Otašević.

Najveći muzeji zatvoreni, gloženja u pozorištima uzimaju maha, likovnjaci se bune, pojedini muzički događaji opstaju zahvaljujući „štapu i kanapu“. Da li će svojim iskustvom, savetima, kontaktima i sugestijama članovi Nacionalnog saveta za kulturu uspeti da poprave aktuelnu situaciju?

 Dušan  Otašević       Ivana Stefanović       Duško Paunković       Muhedin Fijuljanin

    Dušan Otašević               Ivana Stefanović               Duško Paunković             Muhedin Fijuljanin

Savet je, da podsetimo, oformljen jula prošle godine kao savetodavno telo koje Narodnoj skupštini, ministarstvu nadležnom za kulturu i vladi treba da obezbeđuje stalnu stručnu podršku u očuvanju, razvoju i širenju kulture. Slikar i akademik Dušan Otašević, predsednik Saveta, govori koje ciljeve i zadatke ovo telo pred sebe postavlja:

„Ono što je najupadljivije i što nas sve tišti jeste činjenica da naše najvažnije kulturne institucije – Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti – ne rade. I na globalnom planu, koju god oblast kulture da pogledate, situacija je očajna, to svi znamo. Savet treba da prepozna probleme i ponudi rešenja. Najveći problem je kriza, a bez finansijske podrške ne možete ništa da uradite. Teško je organizovati i izložbu u nekoj galeriji a kamoli neke ozbiljnije projekte. Mi možemo da upozoravamo, zahtevamo, tražimo, molimo da se stvari od vitalnog značaja rešavaju. Uspostavljanjem nove vlade, nadamo se da će sve bolje funkcionisati“ - kaže Dušan Otašević za naš list i dodaje ...   Tekst u celini  

 

Politika, Kulturni dodatak, 28. jul 2012.
Mirjana Sretenović

IMA LI KO DA NAS ČUJE

Iako postoji već godinu dana, Nacionalni savet za kulturu nije mnogo odmakao u svom radu. Članovi Saveta, njih devetnaestoro, kojima je određen mandat na pet godina, negoduju zbog loše komunikacije sa prošlim Ministarstvom za kulturu i nadaju se boljoj saradnji sa novoimenovanim resorom. Ukoliko te komunikacije ne bude, a nerešena pitanja u kulturi se i dalje gomilaju, postavlja se pitanje čemu uopšte Savet i zašto bi ti ljudi gubili svoje vreme, a još pride dužnost u Savetu obavljaju volonterski…

 Miro Vuksanović       Žarko Dragojević           

    Miro Vuksanović               Žarko Dragojević

Književnik i član Saveta Miro Vuksanović govori o statusu koji Savet trenutno ima:

- Nacionalni savet za kulturu je kao dete bez roditelja. Skupština ga je imenovala, a potom uputila na Ministarstvo kulture, koje s razlozima kaže – vi ste skupštinski. Status je, dakle, neodređen, nerešen. Prema svom imenu, trebalo bi i da nekome daje savete, a toga imamo i odviše. Zakon o kulturi određuje nadležnosti, ali je osnovno pitanje kako ih ostvariti. Nemamo nacionalnu strategiju razvoja kulture. Niko u predizbornoj utrci nije ni izgovorio reč kultura. Ista reč je izostala iz sporazuma za sastavljanje vlade, kaže Vuksanović dodajući da se resor za kulturu i medije „daje kao kusur“.

- Vodeće republičke muzejske ustanove su zatvorene ...  Tekst u celini 

 

Politika, Kulturni dodatak, 4. avgust 2012
Mirjana Sretenović

NEMAMO POVRATNE INFORMACIJE O NAŠIM ZAHTEVIMA

Slobodan Vujović, sekretar Saveza kulturno-umetničkih društava Beograda i član Nacionalnog saveta za kulturu, ne zna da li da počne od toga koje probleme u kulturnom sektoru treba rešavati ili od toga da li će Savet imati partnera u Ministarstvu kulture.

- Želim da izrazim lično nezadovoljstvo odnosom prošlog Ministarstava kulture prema Nacionalnom savetu i neuvažavanjem Saveta već godinu dana koliko Savet postoji. Tražili smo da nam Ministarstvo dostavi Nacrt strategije o razvoju kulture, i to u više navrata, o čemu bi po, po zakonski utvrđenoj proceduri, Savet trebalo da dâ svoje mišljenje. Na bahat način rečeno nam je da to nije naš posao već da će nacrt dati u javnu raspravu, kaže Vujović...

 Slobodan  Vujović       Vesna  Injac Malbaša       Karolj  Viček      

Slobodan Vujović         Vesna Injac Malbaša           Karolj Viček         


Prevodilac i član Saveta Vesna Injac Malbaša, zaposlena u Narodnoj biblioteci Srbije, smatra da je Savet uradio više nego što je to iko od njega očekivao: Savet svakog meseca održava redovne sednice, napravljen je sajt Saveta (http://www.nsk.gov.rs/), donet Poslovnik o radu, donet Pravilnik o kriterijumima za sticanje statusa istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stručnjaka u kulturi, temeljno su razmatrane neke značajne teme iz oblasti kulture (muzika, amaterizam, pozorište).

- Treba pomenuti da saradnja Saveta sa Ministarstvom kulture...   Tekst u celini  

 


5. jul 2012. Izvor: Studentski radio (Tanjug)
 Kultura zaseban resor u vladi

Nacionalni savet za kulturu: Kultura zaseban resor u vladi

BEOGRAD – Nacionalni savet za kulturu zabrinut je za mesto kulture u Srbiji i od nove vlade traži da uđe u hitan dijalog sa učesnicima u kulturnom životu, predstavnicima institucija kulture i svim relevantnim subjektima u kulturi.

Na juče održanoj devetoj redovnoj sednici Nacionalni savet je raspravljao o stanju u društvu i, pre svega, u kulturi posle izbora i ocenio da nijedna stranka u predizbornoj kampanji nije pominjala kulturu što govori o tome da bi, bez obzira na ishod izbora, kultura ostala na margini interesovanja političke elite.

U saopštenju za javnost Nacionalni savet izražava čuđenje i zabrinutost zbog toga što u predizbornoj kampanji nijedna stranka nije pominjala kulturu, naglašava da ministarstvo nadležno za kulturu u novom sastavu vlade treba da ostane poseban resor.

Savet je zabrinut jer se u pregovorima o formiranju vlade nijednom rečju ne pominje ministarstvo kulture. Nacionalni savet za kulturu smatra da ekonomska kriza ne sme da izvrši dalju eroziju u oblasti kulture i očekuje da će novi ministar kulture biti ličnost sa velikim integritetom i ugledom u stručnoj i kulturnoj javnosti.

Izvor:
http://studentskiradio.com/index.php/2011-04-20-14-39-12/13-2012-01-16-11-44-23...

 


9. jun 2012. Izvor: Dnevnik

NACIONALNI SAVET: Veća izdvajanja za kulturu

Savet se založio da Ministarstvo kulture i informisanja ostane zaseban resor, takođe, očekuje da budući ministar kulture bude ličnost od velikog ugleda i integriteta.

Nacionalni savet za kulturu očekuje da procenat izdvajanja iz budžeta za kulturu bude viši nego prethodne godine uprkos teškim ekonomskim prilikama. Kako se navodi u saopštenju, na Osmoj redovnoj sednici Nacionalni savet za kulturu raspravljao je o stanju u društvu, pre svega, u kulturi posle izbora.

Savet se založio da Ministarstvo kulture i informisanja ostane zaseban resor, takođe, očekuje da budući ministar kulture bude ličnost od velikog ugleda i integriteta.

Na dnevnom redu sednice bila su tekuća pitanja vezana za rad Saveta, novootvoreni sajt NSK, Pravilnik o kriterijumima za sticanje statusa istaknutog umetnika, odnosno istaknutog stručnjaka u kulturi i stanje u srpskoj kinematografiji.

Izvor:
http://www.dnevnik.rs/naslovi/nacionalni-savet-veca-izdvajanja-za-kulturu

 


7. septembar 2011. Izvor: Sajt ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva

 Akademik Dušan Otašević

Akademik Dušan Otašević izabran za predsednika Nacionalnog saveta za kulturu

Nacionalni savet za kulturu održao je danas svoju drugu sednicu, na kojoj je za predsednika Saveta jednoglasno izabran akademik Dušan Otašević, likovni umetnik.

Savet je na ovoj sednici raspravljao o najvažnijim pitanjima u vezi sa pozicijom kulture u Srbiji, pri čemu je jednoglasno izražen stav da je potrebno uvećanje sredstava koja se iz budžeta Republike Srbije izdvajaju za kulturu.

Imajući u vidu komplikovanu finansijsku situaciju u zemlji, s jedne, ali i iskustva zemalja Evrope i susedstva, s druge strane, Nacionalni savet će se zalagati za razumno povećanje budžeta za kulturu.

Savet je doneo odluku da se odmah priključi izradi Nacionalne strategije za kulturu, koja je već počela u organizaciji Ministarstva kulture, informisanja i infromacionog društva.

Nacionalni savet za kulturu zasedaće jednom mesečno, a o svom radu će redovno izveštavati javnost.

Izvor:
http://www.kultura.gov.rs/lat/akademik-dusan-otasevic-izabran-za-predsednika-nacionalnog-saveta-za-kulturu

 


13 jul 2011. Izvor: B 92

 Konstituisan Nacionalni savet

Konstituisan Nacionalni savet

Konstitutivna sednica Nacionalnog saveta za kulturu održana je u utorak 12. jula u Domu Narodne skupštine Srbije, čime je ispunjen jedan od preduslova za sprovođenje Zakona o kulturi.

Zadatak Nacionalnog saveta za kulturu je da analizira i daje mišljenje o stanju u kulturi u Srbiji, kao i da daje sugestije za kreiranje kulturne politike i predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti.

Članovi Nacionalnog saveta učestvovaće u izradi predloga strategije razvoja kulture, predlagati kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika i davati sugestije za uređenje drugih pitanja bitnih za oblast kulture i međuresorne saradnje (nauka, obrazovanje, urbanizam, međunarodna saradnja...).

Na konstitutivnoj sednici dogovoreno je da se Nacionalni savet za kulturu sastaje svake prve srede u mesecu, saopštilo je Ministarstvo kulture, informisanja i informatičkog društva.

Konstitutivna sednica biće nastavljena 7. septembra, kada će biti izabrani predsednik i potpredsednik Saveta.

Članovi Nacionalnog saveta za kulturu su Mileta Prodanović, Vesna Injac Malbaša, Milica Todorović, Dušan Kovačević, Marina Nešković, Duško Paunković, Aleksandar Denić, Slobodan Vujović, Dušan Otašević, Miro Vuksanović, Egon Savin, Gordana Komad Arsenijević, Karolj Viček, Muhedin Fijuljanin, Goran Paskaljević, Isidora Žebeljan, Miroslav Mogorović, Ivana Stefanović i Žarko Dragojević.

Skupština Srbije izabrala ih je još 25. maja, a mandat im je pet godina.

Članovi Nacionalnog saveta izabrani su iz reda istaknutih umetnika i stručnjaka u kulturi - na predlog vlade, kao i iz redova zaposlenih u ustanovama kulture - na predlog ustanova kulture čiji su osnivači Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

 Konstituisan Nacionalni savet


Vlada Srbije predložila je za članove filmskog režisera Gorana Paskaljevića, kompozitorku Isidoru Žebeljan, književnika i likovnog umetnika Miletu Prodanovića i filmskog producenta Miroslava Mogorovića.

Po jedan član Nacionalnog saveta iz četiri preovlađujuće kulturne delatnosti: zaštita kulturnih dobara (muzeji, zavodi za zaštitu spomenika kulture, arhivi), scensko-muzička delatnost (pozorišta, muzičke institucije), bibliotekarstvo i kulturno-obrazovne delatnosti (centri za kulturu, istraživački centri, filmski centri, galerije).

Članove Saveta predložila su i reprezentativna udruženja, vodeći računa o zastupljenosti sledećih profila: književno stvaralaštvo i prevodilaštvo, likovne, primenjene umetnosti i fotografija, muzičko stvaralaštvo (kompozitori, izvođači) i dramsko stvaralaštvo (pisci, reditelji, glumci).

Srpska akademija nauka i umetnosti i Univerzitet umetnosti takođe su predložili članove Nacionalnog saveta za kulturu, kao i nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Izvor:
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2011&mm=07&dd=13&nav_id=525084

 


12. Jul. 2011. Izvor: Radio Televizija Vojvodine

Zaživeo Nacionalni savet za kulturu

Nacionalni savet za kulturu sastajaće se svake prve srede u mesecu, dogovoreno je na konstitutivnoj sednici, koja će biti nastavljena 7. septembra, kada će biti izabrani predsednik i potpredsednik Saveta.

Sednica je održana u Domu Narodne Skupštine na poziv predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović, saopštilo je Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva.

Narodna skupština je 25. maja za članove Nacionalnog saveta za kulturu sa mandatom na pet godina izabrala: Miletu Prodanovića, Vesnu Injac Malbašu, Milicu Todorović, Dušana Kovačevića, Marinu Nešković, Duška Paunkovića, Aleksandra Denića, Slobodana Vujovića, Dušana Otaševića, Mira Vuksanovića, Egona Savina, Gordanu Komad Arsenijević, Karolja Vičeka, Muhedina Fijuljanina koji su prisustvovali konstitutivnoj sednici, kao i Gorana Paskaljevića, Isidoru Žebeljan, Miroslava Mogorovića, Ivanu Stefanović i Žarka Dragojevića.

Članovi Nacionalnog saveta učestvovaće u izradi predloga strategije razvoja kulture, predlagati kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika i davati sugestije za uređenje drugih pitanja bitnih za oblast kulture i međuresorne saradnje.

Početak rada Nacionalnog saveta jedan je od preduslova za uspešno sprovođenje Zakona o kulturi, navodi se u saopštenju.

Izvor:
http://www.vesti.rs/Vesti/Zaziveo-Nacionalni-savet-za-kulturu.html

 


4. jul 2011. Izvor: SEE kult
 Predloženi članovi za Nacionalni savet za kulturu

Predloženi članovi za Nacionalni savet za kulturu

Vlada Srbije predložila je za članove Nacionalnog saveta za kulturu filmskog režisera Gorana Paskaljevića, kompozitorku Isidoru Žebeljan, književnika i likovnog umetnika Miletu Prodanovića i filmskog producenta Miroslava Mogorovića, saopštilo je 7. aprila Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva.

Na predlog tog ministarstva, vlada je i predložila Skupštini Srbije četvoro članova Nacionalnog saveta za kulturu, tela čiji je početak rada jedan je od preduslova za uspešno sprovođenje Zakona o kulturi.

Vladinim predlogom kompletiran spisak predloženih članova Nacionalnog saveza za kulturu.

Zakonom o kulturi predviđeno je da vlada predlaže četiri od ukupno 19 članova Nacionalnog saveta za kulturu.

Članovi se biraju iz reda istaknutih umetnika i stručnjaka u kulturi na predlog vlade, iz redova zaposlenih u ustanovama kulture - na predlog ustanova kulture čiji su osnivači Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, i to po jedan član iz četiri preovlađujuće kulturne delatnosti: zaštita kulturnih dobara (muzeji, zavodi za zaštitu spomenika kulture, arhivi), scensko-muzička delatnost (pozorišta, muzičke institucije), bibliotekarstvo i kulturno-obrazovne delatnosti (centri za kulturu, istraživački centri, filmski centri, galerije).

Članove Saveta predložila su i reprezentativna udruženja, vodeći računa o zastupljenosti sledećih profila: književno stvaralaštvo i prevodilaštvo, likovne, primenjene umetnosti i fotografija, muzičko stvaralaštvo (kompozitori, izvođači) i dramsko stvaralaštvo (pisci, reditelji, glumci).

Srpska akademija nauka i umetnosti i Univerzitet umetnosti takođe su predložili članove Nacionalnog saveta za kulturu, a to su učinili i nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Zadatak Nacionalnog saveta biće pružanje stalne stručne podrške u očuvanju, razvoju i širenju kulture.

Članovi Nacionalnog saveta za kulturu analiziraće i davati mišljenje o stanju u kulturi u Srbiji, sugestije u kreiranju kulturne politike, kao i predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti. Takođe, učestvovaće u izradi predloga Strategije razvoja kulture i predlagati kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika.

Članovi Saveta biraju se na period od pet godina.

Izvor:
http://www.seecult.org/vest/predlozeni-clanovi-za-nacionalni-savet-za-kulturu

 


13. april.2011. Izvor: Glas javnosti
Autor: Agencija Tanjug

 Predlog za Nacionalni savet za kulturu u Skupštini

Predlog za Nacionalni savet za kulturu u Skupštini

U Skupštinu Srbije je zvanično stigao predlog Vlade Srbije sa imenima četiri člana Nacionalnog saveta za kulturu.

Članove Nacionalnog saveta - režisera Gorana Paskaljevića, kompozitorku Isidoru Žebeljan, književnika Miletu Prodanovića i filmskog producenta Miroslava Mogorovića vlada je predložila Skupštini Srbije na predlog Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva.

Time je kompletiran spisak predloženih članova ovog tela, čiji je početak rada jedan od preduslova za uspešno sprovođenje Zakona o kulturi, saopštilo je ranije Ministarstvo kulture.

Savet će imati 19 članova koji se biraju na pet godina iz redova istaknutih umetnika i stručnjaka u kulturi na predlog vlade, zaposlenih u ustanovama kulture na predlog ustanova kulture, čiji su osnivači država, autonomne pokrajine i lokalne samouprave.

Članove Saveta predložila su i reprezentativna udruženja, Srpska akademija nauka i umetnosti, Univerzitet umetnosti i nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Nacionalni savet za kulturu analiziraće i davaće mišljenje o stanju u kulturi u Srbiji, sugestije u kreiranju kulturne politike, kao i predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti. Članovi saveta će učestvovati i u izradi predloga Strategije razvoja kulture i predlagati kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika.

Izvor:
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/kultura/glas-javnosti-13-04-2011/predlog-za-nacionalni-savet-za-kulturu-u-skupstini

 


7. april.2011. Izvor: Danas
Autor: K.R.

Nacionalni savet preduslov za sprovođenje zakona o kulturi

Ministarstvo predložilo - Gorana Paskaljevića, Isidoru Žebeljan, Miletu Prodanovića i Miroslava Mogorovića

Vlada Srbije juče je, na predlog Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, predložila Skupštini Srbije četiri člana Nacionalnog saveta za kulturu čime je kompletiran spisak predloženih članova ovog tela. Za članstvo u Nacionalnom savetu predloženi su: režiser Goran Paskaljević, kompozitorka Isidora Žebeljan, književnik Mileta Prodanović i filmski producent Miroslav Mogorović.

Članovi Saveta biraju se na period od pet godina, a Savet će imati devetnaest članova. Pored onih koje je predložilo Ministarstvo kulture, članovi se biraju i iz reda istaknutih umetnika i stručnjaka u kulturi na predlog Vlade, iz redova zaposlenih u ustanovama kulture na predlog ustanova kulture čiji su osnivači Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, i to po jedan član iz četiri preovlađujuće kulturne delatnosti: zaštita kulturnih dobara (muzeji, zavodi za zaštitu spomenika kulture, arhivi), scensko-muzička delatnost (pozorišta, muzičke institucije), bibliotekarstvo i kulturno-obrazovne delatnosti (centri za kulturu, istraživački centri, filmski centri, galerije). Članove Saveta predložila su i reprezentativna udruženja iz oblasti: književno stvaralaštvo i prevodilaštvo, likovne, primenjene umetnosti i fotografija, muzičko stvaralaštvo (kompozitori, izvođači) i dramsko stvaralaštvo (pisci, reditelji, glumci). Srpska akademija nauka i umetnosti i Univerzitet umetnosti takođe su predložili članove Nacionalnog saveta za kulturu, a to su učinili i nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Početak rada Nacionalnog saveta jedan je od preduslova za uspešno sprovođenje Zakona o kulturi. Između ostalog, članovi Saveta učestvovaće u izradi predloga Strategije razvoja kulture i predlagati kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika.

Izvor:
http://www.danas.rs/danasrs/kultura/nacionalni_savet_preduslov_za_sprovodjenje_zakona_o_kulturi_.11.html?news_id=213140

 


7. april.2011. Izvor: B 92
 Ko će u Nacionalni savet za kulturu

Ko će u Nacionalni savet za kulturu

Vlada Srbije je 7. aprila, na predlog Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva, predložila Skupštini Srbije četiri člana Nacionalnog saveta za kulturu koji se biraju na predlog Vlade čime je kompletiran spisak predloženih članova ovog tela.

Za članstvo u Nacionalnom savetu predloženi su režiser Goran Paskaljević, kompozitorka Isidora Žebeljan, književnik Mileta Prodanović i filmski producent Miroslav Mogorović. Početak rada Nacionalnog saveta jedan je od preduslova za uspešno sprovođenje Zakona o kulturi.

Zadatak Nacionalnog saveta biće pružanje stalne stručne podrške u očuvanju, razvoju i širenju kulture. Članovi Saveta biraju se na period od pet godina, a Savet će imati devetnaest članova.

Članovi se biraju iz reda istaknutih umetnika i stručnjaka u kulturi na predlog Vlade, iz redova zaposlenih u ustanovama kulture na predlog ustanova kulture čiji su osnivači Republika, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, i to po jedan član iz četiri preovlađujuće kulturne delatnosti: zaštita kulturnih dobara (muzeji, zavodi za zaštitu spomenika kulture, arhivi), scensko-muzička delatnost (pozorišta, muzičke institucije), bibliotekarstvo i kulturno-obrazovne delatnosti (centri za kulturu, istraživački centri, filmski centri, galerije).

Članove Saveta predložila su i reprezentativna udruženja, vodeći računa o zastupljenosti sledećih profila: književno stvaralaštvo i prevodilaštvo, likovne, primenjene umetnosti i fotografija, muzičko stvaralaštvo (kompozitori, izvođači) i dramsko stvaralaštvo (pisci, reditelji, glumci). Srpska akademija nauka i umetnosti i Univerzitet umetnosti takođe su predložili članove Nacionalnog saveta za kulturu, a to su učinili i nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Članovi Nacionalnog saveta za kulturu analiziraće i davati mišljenje o stanju u kulturi u Republici Srbiji, sugestije u kreiranju kulturne politike, kao i predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti. Takođe, članovi saveta će učestvovati u izradi predloga Strategije razvoja kulture i predlagati kriterijume za sticanje statusa istaknutog umetnika.

Izvor:
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2011&mm=04&dd=07&nav_id=504741

 


21. decembar 2010. Izvor: Beta
 Nacionalni savet za kulturu početkom 2011.

Nacionalni savet za kulturu početkom 2011.

Nacionalni savet za kulturu trebalo bi da bude formiran početkom 2011. godine, najavio je ministar kulture Srbije Nebojša Bradić.

"Već smo dobili predloge (članova saveta) strukovnih udruženja, a i ministarstvo je dalo predloge. Predstoji usaglašavanje tih predloga i uspostavljanje Nacionalnog saveta za kulturu početkom godine", rekao je Bradić u intervjuu agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, Nacionalni savet za kulturu biće zadužen da tokom 2011. pripremi i Nacionalnu strategiju u oblasti kulture kojom će biti definisani ciljevi i prioriteti kulturnog razvoja Srbije za period od 10 godina.

Savet će imati 19 članova, među kojima su istaknuti umetnici i stručnjaci, zaposleni u ustanovama kulture, predstavnici reprezentativnih udruženja, Srpske akademije nauka i umetnosti, Univerziteta umetnosti i saveta nacionalnih manjina.

Strategiju kulturnog razvoja doneće Skupština Srbije, na predlog Vlade.

Izvor:
http://www.beta.rs/default.asp?tip=article&kategorija=kultura&ida=2429978&id=&ime=

 

POGLEDAJTE NOVIJE ČLANKE

 

 Vrh strane