Насловна » Архива » Саопштења

Саопштења

30. децембар 2013.

У понедељак, 23. децембра 2013. године, одржана је Двадесет шеста редовна седница Националног савета за културу.

Савет је на седници расправљао о буџету за културу за 2014. годину и о стању у култури.

Савет је на седници поново констатовао да је пракса показала неодрживост многих одредби Закона о култури и нагласио да је неопходно убрзати рад на изменама и допунама тог закона. Савет подсећа да је 13. јануара 2013. године упутио Министарству културе и информисања допис у којем је обавестио Министарство о свом закључку – да су многе одредбе Закона непримењиве у пракси. Овај закључак је проистекао из детаљне анализе стања у сегменту који се тиче самосталних уметника и репрезентативних удружења коју је Савет усвојио на својој Тринаестој редовној седници, 5. децембра 2012. Након увида у поменуту анализу и закључке Националног савета Министарство културе и информисања је 14. фебруара 2013. године, на иницијативу Савета, именовало Радну групу за израду Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о култури. Радна група је радила на Нацрту четири месеца, али, упркос свести о томе да су измене и допуне Закона неопходне, Министарство је обуставило рад Радне групе. Национални савет сматра да рад на изменама и допунама Закона мора бити хитно настављен и обавестиће Министарство о свом закључку.

Савет је на Двадесет шестој седници донео одлуку да од Министарства културе и информисања и од Одбора за културу и информисање Народне скупштине затражи да редовно и на време упознају Савет са свим предлозима закона и подзаконских аката који се односе на културу или имају утицај на функционисање субјеката у култури – како би Савет могао на време да да своје мишљење о поменутим документима.

Шири извештај о Двадесет шестој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

19. децембар 2013.

Саопштење Националног савета за културу о изменама закона
о буџетском систему

Национални савет за културу (НСК) разматрао је на својој Седници одржаној 11. децембра 2013. нови Закон о изменама и допунама Закона о буџетском систему који је усвојен у Скупштини РС 6. децембра 2013.

Усвојеним Законом се на две године (до 31. децембра 2015) забрањује запошљавање нових радника у јавном сектору и ограничава се укупан број привремено ангажованих радника по уговорима на 10 одсто укупног броја запослених у органу или институцији која се непосредно или посредно финансира из буџета, при чему нови радници могу бити запослени само уз сагласност тела Владе Србије на предлог министарства или другог надлежног органа.

Захваљујући усвојеним амандманима, забрана се не односи на одређене групе запослених (на пример у службама Скупштине Србије, Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, Државне ревизорске институције и др., као и на директоре јавних предузећа и агенција).

Али НСК посебно истиче чињеницу да су усвојени амандмани које је предложило Министарство просвете, науке и технолошког развоја, чиме је из забране запошљавања изузето наставно особље високошколске установе и научно и истраживачко особље, као и научноистраживачке организације акредитоване у складу са законом.

Током самог заседања Скупштине неки посланици су тражили да се и област културе изузме из забране запошљавања и ограничења процента запослених по уговору, али ти амандмани нису прихваћени.

Из овога произлази да Министарство културе и информисања није благовремено реаговало јер већина посланика током саме скупштинске расправе није препознала значај и специфичност културе или, ако Министарство јесте реаговало, његови представници нису били довољно убедљиви попут представника Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

НСК подсећа да је слична ситуација била и са високообразовним и научним установама, које су у истом Закону биле изузете из обавезе враћања сопствених прихода у буџет. Тек је изменом Закона о буџетском систему усвојеном 16. јула. 2013. и култура добила то право (члан 47[с3]): "... приходи које својом делатношћу остваре високообразовне и научне установе и установе културе чији су оснивачи Република Србија и органи локалне власти, задржавају карактер сопствених прихода и користе се за намене утврђене посебним законом ".

Слична ситуација била је и са Законом о јавним набавкама; пошто није благовремено реаговало да се изузме област културе, сада је Министарство културе и информисања приморано да тражи накнадне измене и допуне тог закона, који је свим учесницима културног живота у Србији створио огромне потешкоћа у свакодневном функционисању.

НСК изражава бојазан да ће примена тих нових законских одредби Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему у култури довести до озбиљних последица. Најпре, неће бити попуњавања упражњених радних места у установама културе, што значи да се стручни кадар у наредне две године неће подмлађивати, да ће број запослених стручњака у установама културе бити знатно смањен, а број младих незапослених стручњака ће знатно порасти. Установе културе су специфичне по томе што за њихов опстанак и рад морају бити ангажовани стручњаци по уговору разних профила (редитељи, костимографи, композитори, сценографи, писци, преводиоци, музичари, плесачи, продуценти...). Једноставно, култура не може да опстане без уговора, као што и многи самостални уметници и стручњаци не могу да опстану без рада по уговору, те оквир од 10 одсто од укупног броја запослених никако не може да се примени у области културе а да то не произведе озбиљне последице по функционисање система културе.

16. децембар 2013.

У среду, 11. децембра 2013. године, одржана је Двадесет пета редовна седница Националног савета за културу.

Савет је на Двадесет петој седници расправљао о положају самосталних уметника и о Закону о буџетском систему.

Савет је на седници донео одлуку да изда следеће саопштење:

Саопштење Националног савета за културу

Национални савет за културу позива Министарство културе и информисања да затражи од Министарства финансија да одустане од најављене принудне наплате од самосталних уметника дуговања насталих по основу доприноса за ПИО и здравствено осигурање. Национални савет за културу предлаже да се спроведе безуслован отпис тих дуговања као и отпис камата насталих по основу доприноса за ПИО и здравствено осигурање на рачунима самосталних уметника у Пореским управама. Национални савет за културу сматра изузетно штетном претњу да ће, уколико самостални уметници у року од пет дана не измире своја дуговања, Министарство финансија започети поступак принудне наплате из њихових средстава на рачуну, покретних ствари, непокретности, готовог новца итд.

Национални савет за културу сматра да ова мера, уколико се спроведе у складу с најавом, може довести до несагледивих последица по националну културу.

Овај захтев Националног савета за културу заснива се на следећим чињеницама:

Почетком децембра 2013. године општинске Пореске управе почеле су да на адресе самосталних уметника (укупно њих 1800 у Србији) шаљу опомене за хитну уплату дуговања по основу доприноса за ПИО и здравствено осигурање. У вези с тим неопходно је истаћи две ствари: 1. Ова дуговања су настала због тога што локална самоуправа касни са уплатом доприноса. 2. Закон о култури (члан 70. став 1. и члан 69) јасно говори шта су чије обавезе, те је сасвим јасно да самостални уметници ни на који начин не сносе одговорност за ова дуговања.

Министарство финансија, у жељи да уведе финансијску дисциплину у све сегменте друштва, није повело рачуна о специфичности положаја самосталних уметника и, приликом слања опомена за уплату заосталих дуговања, третирало је самосталне уметнике једнако као и све друге привредне чиниоце који обављају самосталну делатност, дакле као власнике самосталних трговинских и занатских радњи, приватних лекарских ординација и слично, другим речима, као привредне чиниоце који остварују профит. Самостални уметници нису та категорија! Они се махом баве делатношћу која није комерцијална, где су хонорари махом веома мали и где се често, посебно сада у времену кризе, не може наплатити ни новац за који је уредно потписан уговор. Најзад, наплата дуговања од уметника (која ионако нису они начинили!) – у пракси је неизводљива из једноставног разлога што већина самосталних уметника не располаже ничим од онога из чега Министарство финансија у својој опомени најављује да ће извршити наплату.

Подсећамо да су дуговања због којих Пореске управе однедавно шаљу самосталним уметницима опомене попримила размере које сада имају због тога што Министарство финансија није вршило отпис дуговања по основу доприноса за самосталне уметнике од 2003 г. иако је то дотад редовно чинило.

Очигледно је да проблеми који настају у пракси указују на потребу да се питању решавања положаја самосталних уметника и њихових права приђе системски, и то у најкраћем могућем року.

Савет је на седници донео одлуку да ово саопштење достави Министарству културе и информисања, Министарству финансија, Секретаријату за културу града Београда, Привременом већу Београда, Покрајинском секретаријату за културу, Одбору за културу и информисање Народне скупштине, Сталној конференцији градова и општина

Савет је на седници донео одлуку да накнадно изда посебно саопштење поводом измена Закона о буџетском систему.

Шири извештај о Двадесет петој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

5. децембар 2013.

У среду, 4. децембра 2013. године, одржана је Двадесет четврта редовна седница Националног савета за културу. Седници је, на позив председника Савета, присуствовао Дејан Ристић, државни секретар у Министарству културе и информисања.

На седници је државни секретар представио члановима Савета обједињени амандман Владе Републике Србије на предлог Закона о буџету за 2014. годину. Потом су државни секретар и чланови Савета разговарали о детаљима буџета за културу и о стању у култури.

Савет је на Двадесет четвртој седници одлучио да се поново званично обрати Министарству поводом обележавања стогодишњице смрти Стевана Мокрањца. На својој Двадесет другој редовној седници Савет је одговорио на позив Удружења композитора Србије и још једном је једногласно подржао иницијативу САНУ да се 2014. године обележи стогодишњица смрти Стевана Мокрањца, једног од највећих српских композитора. Савет напомиње да је овај јубилеј, захваљујући залагању Исидоре Жебељан, члана Савета, и Зорице Томић, бившег амбасадора Србије при Унеску, уврштен на Унескову листу значајних годишњица светске културне баштине. Због значаја овог јубилеја Савет је одлучио да поново упути Министарству предлог да се што пре, при Влади, образује Одбор за организацију ове манифестације, који ће блиско сарађивати са Саветом. Савет је 15. јануара и 14. октобра 2013. године упутио истоветан предлог Министарству, међутим, Министарство није показало интересовање за његову реализацију.

Савет је на седници поново констатовао да је стање у области позоришне уметности веома лоше и да је ту област неопходно уредити одговарајућим законом. Савет је на седници такође закључио да је неопходно законски уредити и област извођачке уметности и музике и донео одлуку да упути Министарству предлог за израду законског оквира у којем би области позоришне уметности, музике и извођачке уметности биле адекватно регулисане. Савет напомиње да је на својој редовној Двадесетој седници, одржаној 3. јула 2013. године, одлучио да поново, по трећи пут, позове Министарство да започне рад на изради Закона о позоришту и да заједно са Саветом формира радну групу која би сачинила нацрт Закона о позоришту.

Савет је на Двадесет четвртој седници констатовао да је неопходно утврдити јасне критеријуме за обележавање државних јубилеја и донео одлуку да предложи Министарству доношење акта у којем би ови критеријуми били јасно дефинисани.

Савет је на седници закључио да би државни програм који би се током 2014. године бавио почетком Првог светског рата морао носити назив „Обележавање стогодишњице Првог светског рата“, док би програми поводом завршетка Првог светског рата требало да имају карактер Прославе стогодишњице завршетка Првог светског рата. Савет сматра да је терминолошка дистинкција у овом случају од суштинске важности за однос државе према поводима за одржавање програма.

Савет је на седници одлучио да од Министарства званичним путем затражи програм „Обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата“.

Савет је на Двадесет четвртој седници разговарао о државном програму Прославе 1700. годишњице Миланског едикта и донео одлуку да од Министарства званично затражи спецификацију трошкова овог програма.

Шири извештај о Двадесет четвртој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

20. новембар 2013.

У уторак, 19. новембра 2013. године, одржана је Четврта ванредна седница Националног савета за културу.

На седници Савет је расправљао о извештавању медија о његовом раду и донео одлуку да изда следеће саопштење:

Саопштење Националног савета за културу са ванредне седнице
одржане 19. новембра 2013. године

Објављивањем у “Политици” (17.11.2013) већег дела обраћања које је министар културе и информисања Иван Тасовац изговорио на седници Одбора за културу и информисање Народне скупштине то излагање је постало познато и широј јавности. Управо због тога потребно је изнети следеће:

Национални савет за културу са одобравањем гледа на то што је Влада почела са “чишћењем ниша у које се без контроле одлива новац” и да то “чини и Министарство културе”. Заиста јесте посао Министарства културе да “очисти” нетранспарентне путеве новца који су настали погрешним радом и/или расипањем, и/или погрешном расподелом тог истог министарства. Као што је познато, чланови НСК ни на који начин нису учествовали у стварању тих “ниша”, а нису, према овлашћењима које имају, ни могли, чак и да су хтели. Па ипак, у иступању министра уочава се настојање да се успостави извесна веза између речи “ниша” и речи “апанажа” коју он пежоративно користи говорећи о Савету.

Одлучно одбацујемо све инсинуације које се тичу “питања апанаже“, јер оно никад није било тема за НСК. То је било јасно и више пута саопштено пред Одбором за културу и информисање и потврђено од стране присутних посланика. Због озбиљности теме, било би неопходно да се ова очигледно намерно искривљена чињеница одстрани из сваке даље комуникације.

Савет посебно одбацује као неодговорну тврдњу “да је савет са једнаким еланом као по питању апанажа приступио питањима од јавног интереса у култури, ми бисмо данас имали бар предлог стратегије у области културе”. Овим министар или показује да није обавештен о томе да доношење Стратегије не зависи од Савета већ од Министарства, или намерно пласира нетачност. Да је супротно, односно да је то посао Савета, Стратегија би већ била донета на исти начин као што је Савет донео “Приоритете деловања у култури 2013-2017” и предлог структуре саме Стратегије.

Министар такође сматра да су чланови НСК “уместо питањима о свом статусу, пунили српске медије предлозима о структурним реформама у култури, не би данас Србија имала 61 институцију од националног значаја у култури”. Ни ово није тачно – истина је да је одлука о установама од националног значаја донета упркос ставовима Савета, па би се министар са овом замерком морао обратити директно Влади Србије која је донела одлуку о томе. Савет је својевремено дао позитивно мишљење за знатно мањи број установа од 61, а за једну институцију, која није установа него удружење грађана, био је једногласно и изричито против.

Што се тиче тврдње да Србија има далеко “већи број манифестација и фестивала него што има дана у години”, Савет нити прави и бира, нити финансира манифестације, па се не осећа одговорним за такво стање, мада и сам има идеје и предлоге шта би на том пољу требало мењати.

На основу оваквих и сличних ставова који су изнети на седници Одбора за културу стиче се утисак да Министарство намерно користило замену теза и да је, уместо да решава огроман број отворених питања из домена културе, покушало да на Савет пребаци одговорност за оно што само није могло, знало или хтело да уради.

Такође указујемо да је, стављајући поменуте тврдње у први план свог иступања на седници Одбора за културу, министар пропустио да се ма и једном речју осврне на два писма која су Савету упутила његова два државна секретара, а та су писма, међутим, била једини прави повод за заједнички састанак Одбора, Министарства и Савета. Пропустио је, такође, прилику да објасни с којим је правом покушана да се уведе контрола стручног, јавно изнетог мишљења и како то да високи државни службеници не познају Закон о култури и пишу језиком на самој ивици разумљивости (писма су доступна јавности на сајту НСК [рубрика Документа]).

Савет сматра да је крајње време да се цела ова тема, тема озбиљног стања у коме се наша култура налази, уозбиљи а расправе воде одговорно и без популистичких и маркетиншких испада.

18. новембар 2013.

У петак, 15. новембра 2013. године, одржана је Трећа ванредна седница Националног савета за културу.

На седници Савет је расправљао о свом раду и функционисању у новонасталим условима и донео одлуку да изда следеће саопштење:

Саопштење Националног савета за културу са ванредне седнице
одржане 15. новембра 2013. године

Народна скупштина Републике Србије изабрала је Национални савет за културу 2011. године на основу Закона о култури. Чланови Савета изабрани су „из реда угледних и афирмисаних уметника и стручњака у култури“ из свих области, с тим што је четири члана предложила Влада Србије. Савет је и без обезбеђених услова за рад одржао 29 седница и велики број састанака по радним групама формираним за различите области из делатности рада Савета. Покренуо је стотинак разних питања и иницијатива, а о свом раду подносио Извештаје који су без примедби прихватани у Скупштини Србије.

Министарство културе је у последњим иступима изнело увреде и оптужбе на рачун чланова Савета. Главна оптужба се односи на непостојање Стратегије развоја културе. Израда Стратегије није посао Савета. За тај посао Министарство културе је већ имало две радне групе које су понудиле своје недовршене текстове. Савет је те текстове оценио, дао примедбе и понудио помоћ у даљем раду. Министарство је то прећутало, као и остале предлоге Савета.

Национални савет за културу ће и даље обављати своје дужности у складу са Законом о култури, а о свом раду обавештаваће свог оснивача и јавност.

07. новембра 2013.

У среду, 6. новембра 2013. године, одржана је Двадесет трећа редовна седница Националног савета за културу.

На седници Савет је размотрио исцрпан извештај о начину рада и функционисању Националног савета за високо образовање, Националног просветног савета, Савета за стручно образовање и образовање одраслих и Националног савета за научни и технолошки развој и усвојио одлуку да успостави сарадњу са овим телима.

05. новембар 2013.

Саопштење Националног савета за културу

У понедељак, 4. новембра 2013. године, у Дому Народне скупштине одржана је седница Одбора за културу и информисање Народне скупштине. Седница је сазвана на иницијативу Националног савета за културу поводом два писма која су, у име Министарства културе и информисања, Савету упутили државни секретари у Министарству културе и информисања Дејан Ристић и Гордана Предић.

Поводом писма које је упућено Савету 17. октобра 2013. (допис број: 06-00-306/2013-01) и у којем Дејан Ристић износи став да Савет треба да се врати „у систем законодавне власти, у суштинском, логистичком и оперативном смислу“ и да је „последица измештености Савета из његовог изворишта, односно система законодавне власти резултирала блокадом процеса осмишљавања свих елемената Стратегије развоја културе Републике Србије, као и њене израде и усвајања“ Савет саопштава:

Савет није орган законодавне власти већ стручно саветодавно тело које се образује ради обезбеђивања сталне стручне подршке у очувању, развоју и ширењу културе (члан 15. Закона о култури („Службени гласник РС“, бр. 72/2009)) (у даљем тексту: Закон). Оснивање Савета је регулисано Законом, у делу који је насловљен: ОСТВАРИВАЊЕ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ. Послови и задаци Савета дефинисани су одговарајућим члановима Закона (чланови 17. и 52), из којих се јасно види да Савет не располаже никаквом влашћу. Своје послове и задатке, односно сталну стручну подршку у очувању, развоју и ширењу културе, Савет може да остварује само у сарадњи са органима законодавне и извршне власти, који су пак, са своје стране, уколико желе да се Закон примењује, дужни да обезбеде Савету услове за рад. У писму државног секретара саопштава се да су Министарство и Савет раздвојени непремостивим правним јазом и да се Савет у сваком погледу мора ослањати на структуре законодавне власти, док у Закону јасно стоји (члану 16. став 3) да је Поступак избора чланова Савета следећи:

1) Влада утврђује предлог на основу иницијативе министарства надлежног за културу (у даљем тексту: Министарство);

2) Министарство за сваку наведену област културне делатности из које се бирају представници установа културе одређује установу која организује поступак предлагања;

4) Министарство одређује удружење које спроводи поступак избора представника осталих удружења у култури;

а у ставу 9. истог члана:

У случају разрешења члана Савета пре истека мандата, бира се нови члан до истека мандата Савета, на предлог Владе, из реда чији је представник био разрешени члан Савета.

Другим речима, Министарство, односно Влада, сноси суштинску одговорност за конституисање и функционисање Савета.

А у вези с горенаведеним одредбама, треба напоменути и то да Министарство културе и информисања више од годину касни са процедуром употпуњавања Савета.

Након што је Савет формиран, Министарство му је доделило секретара из реда својих службеника. Управа за заједничке послове државних органа је у редовној процедури омогућила Савету да се конституише у правном и техничком смислу и обезбедила му салу за одржавање седница у Палати Србија. Захваљујући томе, Савет од свог оснивања испуњава све своје законске обавезе, а документи с чињеницама које то потврђују могу се наћи у архивама Савета, Министарства, Народне скупштине Републике Србије и Владе Републике Србије, као и у годишњим Извештајима које Савет на основу Закона (члана 17. став 3) подноси Народној скупштини. Министарство је 13. септембра 2012. године позвало Савет да убудуће одржава седнице у згради Министарства у Влајковићевој 3, и Савет је од октобра 2012. своје редовне и ванредне седнице одржавао на поменутој адреси. У периоду који је уследио сарадња између Министарства и Савета се битно побољшала.

Савет ни на који начин не може прихватити тврдњу да је застој у раду на Стратегији последица „измештености Савета из његовог изворишта, односно система законодавне власти“. Као што је већ речено, Савет није орган законодавне власти и не располаже никаквом влашћу. Његове чланове бира Народна скупштина (члан 16. став 2. Закона), као и чланове Владе, које такође бира Народна скупштина. Савет своје услуге пружа органима законодавне и извршне власти, а његово „природно окружење“ и његови најближи сарадници су, по природи ствари, државне структуре које се баве пословима из области културе, дакле државне структуре чијем бољем раду и успешнијим резултатима би Савет могао да допринесе.

Савет се од свог оснивања залагао да Министарство започне рад на Стратегији. Потом је активно учествовао у раду на њој, анализирао је њен радни текст, давао препоруке за његово побољшање и достављао Министарству потпуно припремљен, конкретан материјал за Стратегију. И, најзад, инсистирао је на убрзању рада на њој.

Савет, међутим, никада није ступио у прави стручни дијалог с Министарством културе и информисања пошто није добијао реакцију на своје предлоге, а од једног тренутка је било јасно и да је рад на Стратегији обустављен. О свему овоме Савет је обавестио Министарство у своја два последња дописа Министарству (дописи бр. 021-00-1/2013-01 од 12. септембра и 14. октобра 2013).

Савет је на 15. седници Одбора за културу и информисање предао Одбору детаљан извештај о свом раду на Стратегији. Подаци о ангажовању Савета на покретању рада на Стратегији и на уобличавању њеног текста изложени у извештају недвосмислено оповргавају тврдњу изнету у писму државног секретара Савету о томе да је блокада рада на Стратегији „последица измештености Националног савета за културу из његовог изворишта“. Извештај се налази у рубрици Документа.

Поводом писма које је упућено Савету 25. октобра 2013. године (допис број: 404-02-74/2013-01) и у којем Гордана Предић изражава незадовољство због тога што изјаве заменице председника Савета Весне Ињац Малбаше на јавној дебати под називом „Коме и чему служе јавне набавке у библиотекарству и издаваштву“ „стварају утисак да Министарство не препознаје тешкоће до којих је дошло услед применеЗакона о јавним набавкама“ – Савет саопштава:

Писмо Гордане Предић изненадило је чланове Савета – како садржајем, тако и тоном, а понајвише их је изненадио сам повод за писање тог писма.

На дебати која се помиње у писму, иако су били позвани, није било ниједног представника Министарства културе и информисања, што значи да се државни секретар званично обраћа Савету ослањајући се на гласине. Изостанак представника Министарства на дебати свакако не говори у прилог томе да је Министарство, чак и ако препознаје тешкоће које проистичу из примене Закона о јавним набавкама, заинтересовано за њихово решавање или макар за информисање јавности о томе шта оно намерава да учини на плану њиховог решавања.

Зачуђује чињеница да се Националном савету за културу обраћа Гордана Предић, која у Министарству културе и информисања врши дужност државног секретара за информисање. Гордана Предић ниједном током свог мандата, који траје од јула 2012. године, није показала интересовање за рад Савета, али из неког разлога је управо сада осетила потребу да укаже Савету на огрешења о његов сопствени Пословник о раду. Пословник о раду је иначе интерни документ, који уређује односе у Савету и начин његовог рада. Министарство би могло да скрене пажњу Савету уколико овај не испуњава своје обавезе прописане Законом о култури, али оно нема право да се меша у питања која се регулишу Пословником о раду Савета.

Забринутост Министарства због евентуалног постојања „дисонантинх тонова у Савету“ указује на погрешно схваћено основно начело демократије. Униформно размишљање, надамо се, припада прошлим временима, и не може не изазвати чуђење очекивање Министарства да деветнаест људи, који чине Савет, размишљају о свему на исти начин. Савет на својим седницама покреће многе теме и чланови расправљају о њима. Уколико је потребно, гласају за ову или ону одлуку. Одлука за коју гласа већина чланова Савета објављује се као званичан став овог тела. Закључци Савета се могу не допадати онима на које се односе, између осталог и Министарству, али управо у томе и јесте смисао таквих тела као што је Савет. Да подстакну представнике извршне власти да преиспитају своје поједине одлуке или пак да им укажу на нешто што су можда пропустили да примете.

Надамо се да је писмо Гордане Предић резултат неспоразума и да Министарство не жели да буде недодирљиво и да од Националног савета за културу слуша само похвале на свој рачун.

11. oктобар 2013.

У среду, 9. октобра 2013. године, одржана је Двадесет друга редовна седница Националног савета за културу.

На седници је Савет усвојио Програм рада Националног савета за културу за период октобар 2013. – октобар 2014. године.

У наставку седнице Савет је расправљао о свом даљем учешћу у изради Стратегије развоја културе Републике Србије, о раду својих представника у Радној групи за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о култури, као и о својој улози у поступку давања статуса „Установе културе од националног значаја“.

Савет је на Двадесет другој редовној седници одлучио да се поново обрати Министарству поводом оснивања Српског музичког центра. Савет ће још једном доставити Министарству Закључак Националног савета за културу у којем је детаљно образложено зашто је неопходно оснивање установе која би водила рачуна о заштити српског музичког наслеђа. Савет ће уз писмо поново доставити Министарству и Елаборат о раду Српског музичког центра.

Савет је на седници расправљао о реализацији пројеката у култури којима је Министарство одобрило средства на конкурсу за суфинансирање пројеката у 2013. години, као и о пројектима којима су средства одобрена ванконкурсно, после улагања жалбе на одлуке комисија. Савет је констатовао да је Министарство почело да исплаћује средства за пројекте у култури за 2013. годину тек у августу, због чега су за реализацију пројеката у 2013. години преостала само четири месеца. Међутим, многим носиоцима пројеката, како онима којима су средства одобрена на конкурсу, тако и онима којима су одобрена ванконкурсно, средства још нису исплаћена и носиоци пројеката су доведени у незавидан положај. Због тога је Савет одлучио да позове Министарство да измири преузете обавезе према носиоцима пројеката у култури, али и да у следећој години започне с финансирањем пројеката у првим месецима календарске године како би пројекти могли бити реализовани током целе године.

Савет је на Двадесет другој седници одговорио на позив Удружења композитора Србије, упућен Савету 7. октобра 2013. године, и још једном је једногласно подржао иницијативу САНУ да се 2014. године обележи стогодишњица смрти Стевана Мокрањца, једног од највећих српских композитора. Савет напомиње да је овај јубилеј, захваљујући залагању Исидоре Жебељан, члана Савета, и Зорице Томић, амбасадора Србије при Унеску, уврштен на Унескову листу значајних годишњица светске културне баштине. Због значаја овог јубилеја Савет је одлучио да поново упути Министарству предлог да се што пре, при Влади, образује Одбор за организацију ове манифестације, који ће блиско сарађивати са Саветом. Савет напомиње да је Удружење композитора Србије, које се обратило Савету с позивом да се Савет придружи иницијативи САНУ, спремно да учествује у организацији прославе.

Шири извештај о Двадесет другој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

19. септембaр 2013.

У понедељак, 16. септембра 2013. године, у Дому Народне скупштине одржана је седница Одбора за културу и информисање Народне скупштине, на којој су разматрани Извештај о раду Националног савета за културу за период јул 2012. – јул 2013. године и допуна Закона о култури којом треба да се реши материјално-статусни положај Националног савета за културу. Седници су присуствовали чланови Одбора за културу и информисање и представници Националног савета за културу.

У првом делу седнице представници Савета изнели су кратак резиме активности Савета, које су детаљно и хронолошки приказане у Извештају о раду Савета достављеном Одбору за културу 12. септембра 2013.

РЕЗИМЕ АКТИВНОСТИ САВЕТА У ПЕРИОДУ ЈУЛ 2012. – ЈУЛ 2013.

У периоду јул 2012. - јул 2013. Национални савет за културу (у даљем тексту: Савет) одржао је једанаест редовних, две ванредне и једну електронску седницу.

Програм рада Националног савета за културу за период октобар 2011. – октобар 2012. донет је на Једанаестој редовној седници Савета одржаној 3. октобра 2012. година.

I Анализа стања и препоруке за унапређење појединих делатности

У оквиру активности на анализи стања у појединим културним делатностима и препорукама за њихово унапређење Савет је разматрао више извештаја и донео закључке за следеће области:

1) заштита културног наслеђа,

2) институцијa самосталног уметника и статус репрезентативног удружења,

3) приоритети деловања у култури РС за период 2013-2017,

4) библиотечко-информациона делатност,

5) филмско стваралаштво,

6) усвојио је информацију о моделима културне политике и донео одлуку о наставку расправе до усвајања адекватног модела културне политике.

Сви закључци Савета су одмах по доношењу прослеђени Министарству културе и информисања (у даљем тексту: Министарство).

II Закони

1) Савет је иницирао оснивање радне групе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о култури; министар је именовао радну групу (14. фебруар 2013), у чијем саставу се налазе три члана из Савета, три члана које је именовао министар културе и информисања и два правника из Министарства.

2) Савет је иницирао оснивање радне групе за израду Нацрта Закона о позоришту и упутио Министарству предлог састава те радне групе (6. фебруар 2013).

3) Савет је у више наврата слао свим надлежним телима захтеве за измену Закона о јавним набавкама, Закона о буџетском систему, Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у финансијским трансакцијама и Нацрта закона о накнадама за коришћење јавних добара.

4) Савет је такође закључио да је неопходно законски уредити област извођачке уметности и музике и почео да припрема предлог о томе, који ће упутити Министарству.

III Стратегија развоја културе Републике Србије

Савет је на својим редовним и ванредним седницама разматрао нацрте Стратегије развоја културе Републике Србије (у даљем тексту: Стратегија) – један који је урадила радна група при Министарству 2011. и други, који је по налогу Министарства урадио проф. др Зоран Аврамовић почетком 2013. Савет је закључио да се у погледу структуре Стратегије треба стриктно придржавати члана 20 Закона о култури (у даљем тексту: Закон), у којем је прецизно наведено шта треба да садржи овај акт, и члана 8 Закона, у којем су прецизно наведене области културе и културне делатности. Такође је истакнуто да су у првој радној верзији Стратегије из 2011. године поједине области обрађене добро и да се подаци из ње могу користити у даљем раду на Стратегији.

IV Статус установа од националног значаја

Савет је на Првој ванредној седници (20. фебруар 2013) разматрао пријаве кандидата на јавни позив за доделу статуса установе културе од националног значаја и, на основу члана 52, став 2 Закона и члана 7, став 3 Уредбе о условима, критеријумима и начину стицања, односно одузимања статуса установе културе од националног значаја дао позитивно мишљење за 52 установе. Савет је одлучио да у поступку давања мишљења за статус установе културе од националног значаја да позитивно мишљење за 40 установа са списка који је сачинила владина Комисија за доделу статуса установе културе од националног значаја. За једног кандидата кога је Комисија предложила за статус – Културно просветну заједницу – Савет је дао негативно мишљење. Савет је дао позитивно мишљење за дванаест установа које се нису нашле на списку Комисије.

V Материјално-статусни положај Савета

Закон није на одговарајући начин решио материјално-статусни положај Савета. Савет је иницирао решавање овог питања и Министарство је подржало иницијативу Савета. После бројних дописа које је Савет упутио надлежним органима и састанака које је одржао са представницима тих органа одлука о допуни Закона којом ће бити решен материјално-статусни положај Савета добила је позитивно мишљење Владе Републике Србије на седници одржаној 31. јула 2013. Усвајањем ове допуне у Скупштини коначно би требало да буде решен статус Савета у погледу накнаде за рад чланова Савета. Уколико се то деси, чланови Савет ће најзад, након две и по године од оснивања Савета, бити изједначени у правима с члановима других националних савета.

***

Током периода јул 2012. - јул 2013. Савет је обављао и многе друге активности из делокруга својих надлежности: одржао је ванредни састанак с представницима Савета за културу града Београда и два састанка са Одбором за културу и информисање Народне скупштине; дао је подршку САНУ да се 2014. године обележи стогодишњица смрти Стевана Мокрањца; предложио је да се обележи двестота годишњица од рођења Петра II Петровића Његоша; расправљао је о одлукама донетим на конкурсима за финансирање и суфинансирање пројеката у 2013; заложио се пред Министарством за што брже расписивање конкурса за откуп књига за библиотеке; расправљао је о признању за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина; о апелу Српског археолошког друштва поводом процеса активног искорењивања свих трагова српског присуства на територији Косова и Метохије и поднео предлог Министарству и Влади Републике Србије да се у оквиру Договора о имплементацији Бриселског споразума формира Комисија за заштиту српске баштине на Косову и Метохији; покренуо је иницијативу за оснивање Српског музичког центра који би водио рачуна о заштити српског музичког наслеђа и израдио Елаборат о раду тог центра; расправљао о недопустиво малом проценту издвојеном за културу у буџету Републике Србије за 2013; јавно је подржао захтеве из отвореног писма 16 уметничких удружења која окупљају више хиљада чланова у ком се тражи решење лошег материјалног, статусног и сваког другог положаја уметника; издао је велики број редовних и ванредних саопштења за медије.

(Целовит текст Извештаја о раду Националног савета за културу за период јул 2012. – јул 2013. године налази се у рубрици Документа.)

Пошто су саслушали резиме активности Савета, чланови Одбора су изнели своје мишљење о раду Савета у предметном периоду и поставили више питања представницима Савета поводом навода из Извештаја. Представници Савета су одговорили на питања чланова Одбора и шире образложили поједине делове Извештаја. Након дуже расправе, у којој су учествовали чланови Одбора и представници Савета, Одбор је једногласно усвојио Извештај Савета.

У наставку седнице Одбор је једногласно усвојио допуну Закона којом треба да се регулише материјално-статусни положај Савета. Одбор је закључио да је неопходно исправити пропуст настано приликом усвајања Закона 2009. године, када је предвиђено да се формира тело које треба да се бави важним стратешким питањима у области културе, а нису обезбеђени услови за његов рад.

13. септембaр 2013.

У среду, 11. септембра 2013. године, одржана је Двадесет прва редовна седница Националног савета за културу. Почетку седнице је, на позив председника Савета, присуствовао Иван Тасовац, нови министар културе и информисања.

Председник Савета Душко Паунковић је, у име Савета, поздравио новог министра, честитао му на именовању на нову дужност и пожелео успех у раду.

Министар Тасовац је, у обраћању члановима Савета, захвалио на честиткама и изразио наду да ће Министарство и Савет добро сарађивати на извршавању заједничких задатака. Министар је изнео три ставке у сфери културе и информисања које захтевају неодложну пажњу: професионализација кадрова, јачање институција, пре свега националних, и транспарентност у доношењу медијских закона. Осврнуо се на огроман потенцијал који лежи у институцијама културе и најавио његово веће искоришћавање.

Пошто је министар Тасовац због других пословних обавеза напустио седницу, Савет је започео расправу о годишњем Извештају о раду, који Савет, по Закону о култури, подноси Народној скупштини. Након краће расправе, у којој су учествовали сви чланови Савета, Извештај је једногласно усвојен и одлучено је да, у оквиру редовне процедуре, буде послат Народној скупштини, односно Одбору за културу и информисање Народне скупштине.

Савет је на Двадесет првој седници поново расправљао о Стратегији развоја културе Републике Србије. Савет је донео одлуку да обавести министра Тасовца о својим закључцима и да му понуди помоћ у раду на Стратегији.

Шири извештај о Двадесет првoj редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

12. јул 2013.

Саопштење Националног савета за културу

У складу са саветодавном функцијом коју му прописује Закон о култури, Национални савет за културу (НСК) сматра да је обавезан да јавно изнесе своју забринутост због бројних појава које указују на озбиљне проблеме који отежавају функционисање и напредовање укупног домена културе.

Пре свега, НСК мора да понови већ раније изречен став да је проценат издвојен за културу у буџету РС за 2013. годину недопустиво мали (мада је мали већ дужи низ година) и да се никакво побољшање није догодило ни после недавног ребаланса буџета. И после тог ребаланса (повећање за 320 милиона тј. са 0.55 на 0.6) буџет за културу остаје мањи од буџета свих земаља у окружењу које такође пролазе кроз сличне финансијске тешкоће, што говори мање о самим цифрама а више о позицији и третману културе, културног добра и савременог стваралаштва од стране политичких елита, и то у дужем периоду.

И за овај, постојећи, недовољан буџет НСК поставља питање како је он распоређен и да ли је расподела таква да су финансирани најбољи и најважнији пројекти? НСК сматра да су у извесном броју случајева средства додељивана пројектима чији квалитет их никако није оправдао.

Уочена је и доминација других облика и концепата културе на штету савременог стваралаштва. То доказују и резултати недавно објављених конкурса за пројекте које је организовало Министарство културе и информисања (МК). Резултат ових конкурса је укидање или довођење у питање опстанка многих квалитетних часописа, довођење на границу постојања више фестивала и манифестација.

НСК сматра оправданим страх многих појединаца који су свој професионални живот везали за домен културе а који су исказали на протесту одржаном у Београду 22. јуна 2013. Такође, НСК сматра оправданим већину захтева из писма 16 уметничких удружења која окупљају више хиљада чланова, у ком се износе захтеви и предлози за решење лошег материјалног, статусног и сваког другог положаја уметника.

НСК позива МК да убрза рад на изради Стратегије развоја културе Републике Србије и предлаже да се аутор Стратегије придржава елемената садржаја из члана 20. Закона о култури, као и да у ту сврху користи Приоритете усвојене од стране НСК.

Такође, НСК очекује од МК одговоре на бројна питања постављена током протеклих месеци, нарочито на она везана за неопходне промене Закона о јавним набавкама, Закона о буџетском систему, Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у финансијским трансакцијама и Нацрта закона о накнадама за коришћење јавних добара. НСК, исто тако, очекује од МК хитно отпочињање рада на већ договореним иницијативама као што су, на пример, израда Закона о позоришту.

НСК изражава бојазан због тога што је продор српске културе на друга културна тржишта сасвим занемарен; што је едукација нове, младе публике потпуно запостављена (а то ће ускоро постати огроман и озбиљан проблем); што таблоидна штампа и још гори електронски медији све више истискују културу а на њено место усељавају јефтину естраду коју проглашавају културом. Ово последње, потенцијално, може имати несагледиве последице за културу и уметност ове земље која је – нека то не буде заборављено! – изнедрила бројна велика имена светског нивоа, реномеа и значаја.

09. јул 2013.

Саопштење Националног савета за културу

Национални савет за културу подржава захтеве из отвореног писма које су уметничка удружења упутила Председнику Републике Србије, Председнику Владе РС, Председнику Скупштине РС, Министарству културе и информисања, Министарству финансија и привреде, Секретаријату за културу Града Београда, Градоначелнику Београда, локалним самоуправама и осталим надлежним институцијама и које је објављено 5. јула 2013. године у штампаним и електронским медијима.

04. јул 2013.

У среду, 3. јула 2013. године, одржана је Двадесета редовна седница Националног савета за културу. Седници је, у име Министарства културе и информисања, присуствовала Ана Вучетић, помоћник министра културе за савремено стваралаштво и креативне индустрије.

На седници је Савет, у оквиру рада на Стратегији развоја културе Републике Србије, расправљао о предлозима за Стратегију које је, на захтев Савета, сачинило Одељење језика и књижевности Српске академије наука и уметности. Савет је одлучио да упути предлоге Одељења језика и књижевности САНУ координатору Стратегије, државном секретару у Министарству културе и информисања Зорану Аврамовићу.

Савет је расправљао и о изменама и допунама Закона о култури о којима је било речи на састанцима Радне групе за израду Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о култури, која је формирана на иницијативу Савета на основу одлуке донете на Четрнаестој редовној седници Савета, одржаној 9. јануара 2013. године. Савет се сложио с предлозима за измену и допуну чланова 16. и 17. Закона о култури које су чланови Радне групе Весне Ињац Малбаша, Жарко Драгојевић и Душко Паунковић поднели на састанку Радне групе одржаном 19. јуна 2013.

Савет је на Двадесетој редовној седници одлучио да поново, по трећи пут, позове Министарство културе и информисања да започне рад на изради Закона о позоришту.

Савет је закључио да је неопходно законски уредити област уметничке музике и донео одлуку да упути Министарству културе и информисања предлог за започињање рада на изради Закона о уметничкој музици.

Савет је на Двадесетој седници расправљао о стању у култури и оценио га као неодрживо. Савет је одлучио да се тим поводом огласи посебним саопштењем.

Шири извештај о Двадесетој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

13. јун 2013.

Национални савет за културу је 13. јуна 2013. године, већином гласова, усвојио следеће

САОПШТЕЊЕ

Национални савет за културу је на својој редовној Деветнаестој седници, одржаној у среду 5. јуна 2013, донео одлуку да се обрати министру културе и саветнику за културу председника Републике са захтевом да се новија дела српске кинематографије престану етикетирати као “антисрпска”. Национални савет за културу поставља питање - да ли је “антисрпски” сваки филм који не одговара одређеним политичким групама, посебно онима блиским властима? Таква мишљења доводе нас до тога да се испред уметничких квалитета неког филма ставља њихова подобност, политичка, идеолошка или нека друга, што опет доводи до грубе злоупотребе појма “патриотизам”, иза којег су се донедавно заклањали и они који су нанели највећу штету српском народу и српској култури.

Шездесетих година прошлог века српски филм је доживео врхунац успеха у свету. Дела Александра Петровића, Душана Макавејева, Живојина Павловића и других аутора освајала су значајна признања на свим великим међународним филмским фестивалима. Српски филм је био препознатљив по друштвеној критичности и слободи филмског израза. Нажалост, тадашњој комунистичкој власти чинило се да филмови измичу идеолошкој контроли и шаљу у свет негативну слику режима. Овим врхунским редитељима и филмовима залепљена је етикета “црни филм”, што је требало да дискриминише па и онемогући рад нашим најбољим редитељима. Неки од њих су заиста морали да наставе каријеру у иностранству.

Бојимо се да се слична ситуација понавља. Управо данас када филмови аутора старије, средње и младе генерације бележе значајне успехе на светској кинематографској сцени, упркос изузетно тешком материјалном стању у коме се налази српска кинематографија, јављају се душебрижници који не схватају важност слободног изражавања на филму, у књижевности и култури уопште. Критички филмови из разних делова света постају најбољи представници култура својих земаља. Само у Србији, како се чини, не.

Хоће ли српски политичари и њихови саветници поновити грешке из прошлости и угушити највиталнији део српске културе? После обележавања неког уметничког дела као антисрпског, по природи ствари, знамо из искуства, долазе забране посредне или непосредне, а то значи велику опасност не само за културу него и за друштво у целини.

За почетак, очекујемо на свим нивоима власти јавну ограду од таквих лажних, квазипатриотских ставова. Чланови Националног савета за културу осећају као своју обавезу да укажу на велику опасност од оваквог наопаког схватања културе.

5. јун 2013.

У среду, 5. јуна 2013. године, одржана је Деветнаеста редовна седница Националног савета за културу. Седници је, у име Министарства културе и информисања, присуствовала Ана Вучетић, помоћник министра културе за савремено стваралаштво.

На седници је Савет, у оквиру рада на Стратегији развоја културе Републике Србије, расправљао о Извештају о филмском стваралаштву који је, у виду прилога за Стратегију, написао члан Савета Жарко Драгојевић. Одлучено је да се у текст Извештаја унесу сугестије изнете на седници и да се допуњени Извештај проследи координатору Стратегије, државном секретару у Министарству културе и информисања Зорану Аврамовићу.

Савет је расправљао и о апелу Српског археолошког друштва упућеном Савету 7. маја 2013. године и донео одлуку да предложи Министарству културе и информисања и Влади Републике Србије да се у оквиру Договора о имплементацији Бриселског споразума формира Комисија за заштиту српске баштине на Косову и Метохији.

Савет је оценио као неприхватљиве изјаву саветника за културу председника Републике Радослава Павловића о „српском антисрпском филму“ и листу „антисрпских филмова“ коју је сачинио Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно просветне заједнице. Савет је одлучио да се поводом ових појава огласи посебним саопштењем.

Шири извештај о Деветнаестој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

9. мај 2013.

У среду, 8. маја 2013. године, одржана је Осамнаеста редовна седница Националног савета за културу. Седници су, на позив председника Савета, присуствовали државни секретар у Министарству културе и информисања Зоран Аврамовић, и Весна Марјановић, председник Одбора за културу Народне скупштине.

На дневном реду седнице била су четири закона чије одредбе утичу на рад субјеката у култури – Закон о буџетском систему, Закон о јавним набавкама, Закон о роковима за измирење новчаних обавеза у финансијским трансакцијама и Нацрт закона о накнадама за коришћење јавних добара. Након дуже расправе, у којој су учествовали сви чланови Савета, Савет је констатовао да би примена појединих одредби наведених закона онемогућила рад субјеката у култури и довела до потпуне парализе културног живота у Србији. Због тога је Савет поново нагласио важност двају закључака донетих на заједничкој седници Савета за културу града Београда и Националног савета за културу, одржаној 20. фебруара 2013:

1. Неопходно је изузимање установа културе из обавезе враћања сопствених прихода у буџет која ће им бити наметнута од 1. јануара 2014. године по Закону о буџетском систему (чланови 23, 74 и 47с3). Издвајања за културу су недопустиво мала па стечени сопствени приходи треба да остану на располагању установама културе које су их оствариле и да буду утрошена на додатне програмске и уметничке активности, као и на повећање сопствених зарада до 30%, чиме ће се установе подстицати на остваривање већег процента сопственог учешћа у својим активностима.

2. Неопходно је изузимање установа културе из обавезе спровођења целокупне процедуре јавних набавки према Закону о јавним набавкама када је реч о набавци културних добара, уметничких дела, набавци књига за библиотеке, реализацији нових уметничких пројеката (уметничка продукција) итд.

Савет је на Осамнаестој редовној седници донео и два нова закључка:

3. Неопходно је изузимање установа културе од примене Закона о роковима за измирење новчаних обавеза у финансијским трансакцијама (предложени рок од 45 дана за измирење обавеза према добављачима и даваоцима услуга није довољан за субјекте у култури),

4. Неопходно је изменити Нацрт закона о накнадама за коришћење јавних добара (којим се укидају поједине одредбе Закона о кинематографији), а Министарство културе и информисања треба да изнесе своје мишљење о овом нацрту и предлоге о томе како да се заштити домаћа кинематографија. Решењима предложеним у Нацрту цела филмска индустрија у Републици Србији доводи се у изразито неповољан положај, јер би њихова примена онемогућила финансирање домаће филмске индустрије.

Савет ће ове закључке упутити Министарству финансија и привреде, Министарству културе и информисања, Одбору за културу Народне скупштине и председнику Народне скупштине са захтевом да се предузму све неопходне мере како би се спорне одредбе наведених закона измениле и како би се избегле катастрофалне последице које би њихова примена изазвала.

Савет је, такође, одлучио да упути препоруку Министарству културе и информисања да убрза реализацију одлука донетих на конкурсима за финансирање и суфинансирање пројеката у 2013. години, али и да распише конкурсе који још нису расписани, пре свега конкурс за откуп књига за библиотеке. Пошто је реч о пројектима који треба да буду реализовани током 2013. године, неопходно је да њиховим носиоцима одобрена средства стигну у најкраћем могућем року како би пројекти могли бити изведени у години за коју су планирани.

Шири извештај о Осамнаестој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

5. април 2013.

У среду, 3. априла 2013. године, одржана је Седамнаеста редовна седница Националног савета за културу. Седници су, на позив председника Савета, присуствовали професор Зоран Аврамовић, координатор Стратегије развоја културе Републике Србије, Миладин Лукић, помоћник министра културе за културно наслеђе, и Ана Вучетић, помоћник министра културе за савремено стваралаштво.

На седници се водила конструктивна расправа о радном тексту Стратегије. Одлучено је да се у текст Стратегије унесу сугестије изнете на седници и да се рад на Стратегији настави на наредној редовној седници Савета.

Шири извештај о Седамнаестој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

21. март 2013.

У среду, 20. марта 2013. године, одржана је Друга ванредна седница Националног савета за културу. Седници су, на позив председника Савета, присуствовали државни секретар у Министарству културе и информисања Мирослав Тасић и професор Зоран Аврамовић, координатор Стратегије развоја културе Републике Србије.

Шири извештај о Другој ванредној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

8. март 2013.

У среду, 6. марта 2013. године, одржана је Шеснаеста редовна седница Националног савета за културу. Седници су, на позив председника Савета, присуствовали државни секретар у Министарству културе и информисања Мирослав Тасић и Дејан Ристић, вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије.

На седници су, након краће расправе, у целости усвојене анализа стања у библиотечко-информационој делатности и препоруке за унапређење ове делатности.

Шири извештај о Шеснаестој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

21. фебруар 2013.

У среду, 20. фебруара 2013. године, одржана је Прва ванредна седница Националног савета за културу. Седници су, на позив председника Савета, присуствовали државни секретар у Министарству културе и информисања Мирослав Тасић, секретар за културу града Београда Катарина Живановић, председница Савета за културу града Београда Милена Драгићевић Шешић и чланови Савета за културу града Београда Весна Марјановић, Ирина Суботић, Радина Вучетић, Зоран Хамовић, Велимир Ћургуз Казимир, и Зоран Ђукановић.

У првом делу седнице – заједничкој седници Националног савета за културу и Савета за културу града Београда – два савета су расправљала о стању у култури, проблемима који прате рад субјеката у култури, примени Закона о култури, актуелним питањима у функционисању установа културе чији су оснивачи Република Србија и град Београд и о финансирању доприноса за самосталне уметнике на територији града Београда.

Национални савет за културу Републике Србије и Савет за културу Града Београда усвојили су на заједничкој седници следеће закључке:

1) Оба савета захтевају од свих надлежних органа на републичком, покрајинском, градском и општинском нивоу да се у целини поштује Закон о култури, а посебно у делу транспарентног избора чланова управних и надзорних одбора и расписивања јавних конкурса за избор директора установа културе. Оба савета се залажу за департизацију кадровске политике на републичком, покрајинском, градском и општинском нивоу.

2) Оба савета су забринута због недопустиво малог процента издвајања за културу у републичком и градском буџету. Залажу се за повећање процента издвајања за културу у наредном ребалансу буџета и сматрају да би требало подвући да у буџету Републике проценат издвајања за културу не би смео бити мањи од 1%, а у буџетима градова Србије мањи од 5 %. Оба савета захтевају одржавање заједничког састанка са надлежним органима и посебно са министром финансија и привреде у што је могуће краћем року.

3а) Оба савета захтевају од надлежних органа да покрену одговарајућу процедуру за изузимање установа културе из обавезе враћања сопствених прихода у буџет која ће им бити наметнута од 1. јануара 2014. године по Закону о буџетском систему (чланови 23, 74 и 47с3). Издвајања за културу су недопустиво мала и оба савета сматрају да стечени сопствени приходи треба да буду утрошени на додатне програмске и уметничке активности установа културе, као и на повећање сопствених зарада за 30%, чиме ће се установе подстицати на остваривање већег процента сопственог учешћа у својим активностима.

3б) Оба савета захтевају од надлежних органа да покрену одговарајућу процедуру за изузимање установа културе из обавезе спровођења целокупне процедуре јавних набавки према Закону о јавним набавкама када је реч о набавци културних добара, уметничких дела, набавци књига за библиотеке, реализацији нових уметничких пројеката (уметничка продукција) итд.

3в) Оба савета захтевају од Министарства културе и информисања да припреми брошуру – смернице за примену постојећег Закона о јавним набавкама који ће бити прослеђен свим установама културе у Србији.

4) Оба савета очекују да ће Министарство културе и информисања у што је могуће краћем року завршити израду Стратегије развоја културе у Републици Србији и проследити је на усвајање Народној скупштини Републике Србије.

5) Оба савета захтевају да заступљеност културних садржаја у медијима у Републици Србији буде у складу са важећим законима, те да РРА прати не само проценат рекламних садржаја већ пре свега остваривање оних предложених садржаја на основу којих су поједине медијске куће и добиле лиценцу на конкурсу.

6) Посебно се указује на неопходност заједничке стратешке сарадње Министарства просвете и Министарства културе (као и Министарства за омладину и спорт), како би се створиле широке основе за доступност и учешће грађана, а посебно младих генерација у културном животу Србије. Треба стварати услове да у градовима широм Србије постоји широка мрежа културних организација и аматерских клубова која би омогућила младима да развијају културне потребе и активно и креативно проводе своје слободно време.

У другом делу седнице Национални савет за културу је разматрао пријаве кандидата на јавни позив за доделу статуса установе културе од националног значаја и дао позитивно мишљење следећим установама:

Музеј на отвореном Старо село Сирогојно
Музеј савремене уметности Београд
Библиотека матице српске, Нови Сад
Народно позориште Београд
Природњачки музеј Београд
Музеј историје Југославије
Народни музеј Београд
Републички завод за заштиту споменика културе
Етнографски музеј у Београду
Народна библиотека Србије
Музеј науке и технике
Музеј примењене уметности
Музеј позоришне уметности
Завод за проучавање културног развитка
Архив Југославије
Југословенска Кинотека
Београдска филхармонија
Музеј наивне и маргиналне уметности Јагодина
Историјски музеј Србије
Галерија матице српске, Нови Сад
Ансамбл народних игара и песама Србија „Коло“
Архив Србије
Музеј Војводине
Музеј „Рас“ Нови Пазар
Народни музеј Чачак
Галерија „Милан Коњовић“ – Сомбор
Спомен збирка „Павле Бељански“
Галерија слика „Сава Шумановић“ – Шид
Галерија „Надежда Петровић“ Чачак
Историјски архив града Новог Сада
Архив Војводине Нови Сад
Покрајински завод за заштиту споменика културе Петроварадин
Завод за заштиту споменика културе Краљево
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Задужбина Илије М. Коларца, Београд
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ Београд
Гварнеријус Београд
Српско народно позориште Нови Сад
Филмски центар Србије
Музеј у Приштини
Југоконцерт Београд
Југословенско драмско позориште Београд
Завод за заштиту споменика културе града Београда
Народно позориште Суботица
Позориште Атеље 212
Звездара театар
Народни музеј „Топлице“, Прокупље
Позориште „Бошко Буха“ Београд
Дом културе „ Михајло Пупин“ Идвор
Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица
Галерија савремене ликовне уметности Ниш
Центар за културу Вук Караџић - Лозница

Национални савет је закључио да три установе о којима постоје посебни закони: Српска академија наука и уметности, Матица српска и Српска књижевна задруга морају имати статус установе културе од националног значаја.

7. фебруар 2013.

У среду, 6. фебруара 2013. године, одржана је Петнаеста редовна седница Националног савета за културу. Седници су, на позив председника Савета, присуствовали државни секретар у Министарству културе и информисања Мирослав Тасић и академик Иван Јевтић, председник Комисије за стицање и одузимање статуса установе културе од националног значаја.

Председник Комисије за стицање и одузимање статуса установе културе од националног значаја информисао је чланове Савета о раду и резултатима Комисије и, на захтев појединих чланова Савета, образложио одлуке које је Комисија донела. Након краће расправе Савет је донео одлуку да своје мишљење о кандидатима за статус установе културе од националног значаја изнесе након детаљног упознавања с материјалом који су кандидати доставили уз пријаву на јавни позив.

Савет је донео одлуку да прихвати предлог Градског савета за културу о одржавању заједничке седнице Савета и Градског савета за културу. Седница ће бити одржана 20. фебруара 2013. године у седишту Савета.

У оквиру расправе о Стратегији развоја културе чланови Савета су изнели утиске о првом делу новог радног текста Стратегије, који им је достављен након Четрнаесте редовне седнице. Савет је одлучио да се део стенограма с Петнаесте редовне седнице који садржи примедбе чланова Савета на први део радног текста Стратегије достави доктору Зорану Аврамовићу, коме је Министарство поверило задатак да сачини радну верзију целовитог текста Стратегије. Савет је, поред тога, одлучио да предложи Министарству да достави Зорану Аврамовићу анализе и закључке које је Савет у виду предлога слао Министарству током 2012. године.

На предлог члана Савета Мира Вуксановића, Савет је једногласно подржао иницијативу САНУ и Матице српске да се 2013. године обележи двестота годишњица од рођења Петра Петровића Његоша. Савет је одлучио да упути Министарству предлог да се што пре, при Влади, оформи почасни Одбор за обележавање овог јубилеја. Поред тога, Савет је одлучио да предложи Министарству да унесе овај датум у календар обележавања значајних догађаја.

Шири извештај о Петнаестој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

10. јануар 2013.

У среду, 9. јануара 2013. године одржана је Четрнаеста редовна седница Националног савета за културу. Седници су, на позив председника Савета, присуствовали државни секретар у Министарству културе и информисања Мирослав Тасић и Славица Трифуновић, помоћник министра за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте.

Помоћник министра за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте Славица Трифуновић исцрпно је информисала чланове Савета о државном програму прославе поводом 1700. годишњице Миланског едикта и позвала их да својим сугестијама допринесу обогаћивању ове значајне свечаности. Поједини чланови Савета изнели су озбиљне примедбе на неке од елемената прославе и понудили низ предлога чија би примена знатно побољшала квалитет програма. Славица Трифуновић је објаснила да је одбор за организацију прославе имао врло мало времена да припреми свечаност и најавила да ће све примедбе и предлози које је Савет изнео бити размотрени и, уколико се то покаже као могуће, примедбе ће бити уважене, а поједини предлози и прихваћени.

Савет је једногласно прихватио предлог председника Савета Душка Паунковића да Весна Ињац Малбаша, након истека једногодишњег мандата, настави да обавља дужност заменика председника Савета.

Савет је на Четрнаестој седници усвојио информацију члана Савета Милице Тодоровић о моделима културне политике и донео одлуку да се расправа о овој теми настави на наредним седницама Савета – до усвајања адекватног модела.

На седници је усвојена одлука о томе да се Министарству упути предлог о формирању радне групе која би израдила нацрт закона о изменама и допунама закона о култури. Радну групу би чинили представници Савета, представници Министарства и правници из Министарства. За представнике Савета у радној групи изабрани су Весна Ињац Малбаша, Жарко Драгојевић и Душко Паунковић.

У оквиру расправе о Стратегији развоја културе чланови Савета су изнели утиске о радном тексту Стратегије, који им је уручен на претходној, Тринаестој седници. Државни секретар Мирослав Тасић обавестио је чланове Савета да је у међувремену Министарство поверило доктору Зорану Аврамовићу да сачини скраћену радну верзију Стратегије, која ће бити достављена члановима Савета у најскорије време. Савет је одлучио да се расправа о Стратегији настави на следећој седници, након што се чланови Савета упознају са скраћеном верзијом Стратегије.

Државни секретар Мирослав Тасић је обавестио чланове Савета о томе да је формирана Комисија за доделу статуса установе културе од националног значаја и да би Савет на следећој, Петнаестој седници могао почети поступак давања мишљења за статус установе културе од националног значаја.

На предлог члана Савета Исидоре Жебељан, Савет је једногласно подржао одлуку САНУ да се 2014. године обележи стогодишњица смрти Стевана Мокрањца, једног од највећих српских композитора, оца српске класичне музике. Због значаја овог јубилеја, који је САНУ пријавила на конкурс УНЕСКО-а за обележавање значајних годишњица светске културне баштине, Савет је одлучио да упути Министарству предлог да се што пре, при Влади, оформи Одбор за организацију ове манифестације, који ће блиско сарађивати с Националним саветом за културу.

Шири извештај о Четрнаестој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

5. децембар 2012.

У среду, 5. децембра 2012. године одржана је Тринаеста редовна седница Националног савета за културу. Седници је, на позив председника Савета, присуствовао државни секретар у Министарству културе и информисања Мирослав Тасић. Државни секретар је обавестио чланове Савета о резултатима Министарства културе и информисања у раду на предлогу Стратегије развоја културе Републике Србије и позвао Савет да се укључи у израду предлога Стратегије.

Савет је на седници расправљао о тешкоћама које прате примену Закона о култури и констатовао да је неопходно започети рад на Изменама и допунама Закона о култури. Предложио је Министарству низ мера које би у сегменту који обухвата репрезентативна уметничка удружења и институцију самосталног уметника зауставиле развој негативних тенденција и које би омогућиле несметано функционисање ових битних субјеката културе у прелазном периоду – док се не донесе Закон о изменама и допунама Закона о култури и док се у њему не дефинишу трајна системска решења за њих. На седници је одлучено да Савет подсети Министарство на неопходност доношења Закона о позоришту и да предложи формирање радне групе у чијем саставу би били представници Министарства и Савета и која би сачинила предлог тог закона.

Савет је расправљао о моделима културне политике и усвојио је Приоритете деловања у култури за период 2013. – 2017. које ће у виду предлога упутити Министарству.

Шири извештај о Тринаестој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

16. новембар 2012.

Саопштење за јавност Националног савета за културу
поводом предложеног буџета за културу

Национални савет за културу сматра предложени буџет за културу од 0,62% укупног буџета републике Србије недопустиво малим и позива све надлежне органе да предузму мере како би се зауставила тенденција његовог сталног смањивања. Чињеница да Србија издваја за културу четири пута мање него друге земље у региону јасно указује на то да је однос надлежних политичких структура према култури погрешан. Култура је основ идентитета једне земље и свих народа који живе у њој. А стално смањивање буџета за културу значи да политика не разуме фундаменталну улогу културе и да је спремна да ризикује губитак националног идентитета. Земља која нема видљив културни профил не може да рачуна ни на равноправност са светом, нити на поштовање својих грађана. Култура је темељ на којем почивају и цивилизација и све њене тековине, па према томе она није ни луксуз ни хир. Национални савет за културу захтева од власти да не излажу Србију тужној судбини земље која је укинула сопствену културу.

8. новембар 2012.

У среду, 7. новембра 2012. године одржана је Дванаеста редовна седница Националног савета за културу. Седници је, на позив председника Савета, присуствовао државни секретар у Министарству културе и информисања Мирослав Тасић. Државни секретар је обавестио чланове Савета о корацима које је Министарство предузело како би омогућило Савету да несметано ради и да у пуној мери остварује своје задатке и циљеве, дефинисане Законом о култури.

Савет је на седници, у склопу припрема за рад на Стратегији развоја културе Републике Србије, расправљао о приоритетима деловања у култури. Одлучено је да се усаглашен списак приоритета, након договора о моделима културне политике, о којима Савет треба да расправља на следећој седници, у виду предлога упути Министарству културе и информисања. Закључци које Савет усвоји о приоритетима деловања у култури и о моделу културне политике послужиће као полазиште у раду на Стратегији, чији би нацрт, према договору, Министарство могло доставити Савету на разматрање у најближе време.

Шири извештај о Дванаестој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

4. октобар 2012.

У среду, 3. октобра 2012. године, одржана је Једанаеста редовна седница Националног савета за културу. Седници су, у својству гостију, присуствовали министар културе и информисања Братислав Петковић, државни секретар у Министарству културе и информисања Мирослав Тасић, специјални саветник министра културе и информисања Вилибалд Ерић, специјални саветник министра културе и информисања Славица Кезуновић и саветник у Кабинету министра културе и информисања Ивана Јањић.

Пре почетка седнице министар је поздравио чланове Савета, пожелео им успешан рад, изразио наду да ће Министарство и Савет тесно и добро сарађивати на извршавању заједничких задатака и обећао Савету помоћ Министарства. Након тога је замолио државног секретара да, у име Министарства, током седнице одговара члановима Савета на евентуална питања и, због обавеза, заједно са Вилибалдом Ерићем напустио седницу.

На дневном реду седнице, између осталог, били су усвајање Програма рада Националног савета за културу за период октобар 2011 – октобар 2012, као и модалитети сарадње између Министарства и Савета. Након краће расправе и након што су у Предлог програма рада унесене сугестије чланова Савета изнете и прихваћене на самој седници, Савет је једногласно усвојио Програм рада Националног савета за културу за период октобар 2011. – октобар 2012.

После тога је отворена расправа о улози Савета у поступку доделе статуса Установе културе од националног значаја. Државни секретар Мирослав Тасић је известио чланове о резултатима јавног позива за овај статус и након краће расправе представници Министарства и чланови Савета сложили су се да би посао на давању мишљења о овом статусу могао, што се тиче Савета, бити завршен у року од два месеца пошто Савет добије предметни материјал везан за овај статус, с тим што би Министарство обезбедило Савету све услове за рад и техничку помоћ у овом поступку.

Представници Министарства и чланови Савета сложили су се да Министарство достави Савету текст предлога Стратегије развоја културе Републике Србије до 1. децембра 2012. Након чега би Савет започео рад на овом документу. На седници је било речи и о другим видовима сарадње између Министарства и Савета, и око тема које су покренуте постигнута је начелна сагласност. Савет је прихватио позив Министарства да убудуће одржава седнице у згради Министарства, а Министарство се обавезало да обезбеди техничке услове за одржавање седница.

Седница је протекла у конструктивном тону и на њој су постављени темељи сарадње Министарства и Савета у наредном периоду, у којем пред Министарством и Саветом, поред поменутих, стоје и бројни други заједнички послови и задаци.

Договорено је да представници Министарства убудуће, по потреби и на позив, присуствују седницама Савета како би се сарадња између Министарства и Савета учинила непосреднијом и како би се избегле евентуалне сметње које би могле настати због непотпуне и неблаговремене информисаности неке од страна, као и, нужно повезаног с њом, закаснелог реаговања на актуелне теме.

Шири извештај о Једанаестој редовној седници Националног савета за културу налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

17. септембар 2012.

Између 10. и 17. септембра 2012. године одржана је Трећа електронска седница Националног савета за културу.

На седници је усвојена одлука о смањењу кворума. Пошто Савет ради у непотпуном саставу, одлучено је да до избора нових чланова за кворум на седницама Савета буде неопходно присуство девет чланова и да за усвајање одлука буде довољно девет гласова. Поред поменуте одлуке, на седници су усвојени и Извештај о раду Националног савета за културу за период јул 2011 – јул 2012. и извештај и закључци Марине Нешковић о стању у области заштите културног наслеђа.

Шири извештај о Трећој електронској седници налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји)

13. септембар 2012.

У среду, 12. септембра 2012. године министар културе и информисања Братислав Петковић примио је делегацију Националног савета за културу. Састанку, који је заказан на иницијативу Савета, присуствовали су министар Братислав Петковић, државни секретар у Министарству културе и информисања Мирослав Тасић и шеф кабинета министра културе и информисања Мирослав Јанковић, с једне стране, и с друге, у име Савета, председник Савета Душко Паунковић и чланови радне групе за статусна питања – Ивана Стефановић, Душан Оташевић и Слободан Вујовић.

Делегација Савета је предочила Министру и његовим сарадницима проблеме с којима се Савет суочава у свом раду и предложила начине њиховог решавања. Министар и његови сарадници су се сложили да је неопходно отклонити сметње које отежавају рад Савета и понудили помоћ у њиховом отклањању. Обе стране су констатовале да треба интензивирати сарадњу између Министарства и Савета. Делегација Савета је у разговору истакла послове који стоје пред Саветом и Министарством и којима треба приступити у најскорије време. Пре свега, реч је о Стратегији развоја културе Републике Србије, додели статуса установе културе од националног значаја и додели статуса истакнутог уметника, односно стручњака у култури. Поред тога, делегација Савета је нагласила да се поједине одредбе Закона о култури у пракси показују као недовољно јасне и да би их требало прецизирати како би се омогућила несметана примена Закона. Делегација је позвала Министарство да покрене поступак разрешења два члана Савета који су поднели оставку и да предложи нове чланове из реда чији су представници били бивши чланови.

Министар Петковић и његови сарадници изразили су жељу да се ближе упознају с радом Савета, и председник Савета Душко Паунковић их је позвао да присуствују наредној седници Савета, која ће се одржати 3. октобра 2012.

Обе стране су закључиле да је састанак био користан и изразиле задовољство због тога што је започет дијалог између Министарства и Савета.

6. септембар 2012.

У среду 5. септембра 2012. године одржана је Десета редовна седница Националног савета за културу. На седници је изабран нови председник Савета – Душко Паунковић. Душан Оташевић, који је вршио функцију председника Савета од септембра 2011. до септембра 2012, из личних разлога се повукао с положаја по истеку једногодишњег мандата, предвиђеног Пословником о раду Националног савета за културу, На његов предлог Савет је једногласно изабрао Душка Паунковића за новог председника Савета. Поред избора новог председника, на дневном реду Десете редовне седнице Савета били су и расправа о годишњем извештају о раду Савета, који Савет подноси Народној скупштини и информација о стању у заштити културног наслеђа (извештач: Марина Нешковић). Два члана Савета поднела су оставку на чланство у Савету: Мухедин Фијуљанин, који због именовања на положај државног секретара у министарству просвете, науке и технолошког развоја не може више да обавља дужност члана Савета и Гордана Комад Арсенијевић, која је онемогућена да учествује у раду Савета због повећаног обима професионалних обавеза.

Савет се сагласио да, поводом ситуације са Заводом за проучавање културног развитка, изда следеће саопштење:

Ослањајући се на информације из медија по којима Заводу за проучавање културног развитка прети укидање, Савет је на Десетој редовној седници НСК, одржаној 5. септембра 2012. закључио да Завод за проучавање културног развитка, као установа од великог културног значаја за Републику Србију треба да настави са радом.

Шири извештај о Десетој редовној седници Савета налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

5. јул 2012.

У среду, 4. јула 2012. године одржана је Девета редовна седница Националног савета за културу. На дневном реду седнице били су: текућа питања везана за рад Савета и кораци које Савет треба да предузме након ступања на снагу Правилника о критеријумима за стицање статуса истакнутог уметника, односно истакнутог стручњака у култури. Савет је расправљао и о стању у друштву и, пре свега, у култури после избора и тим поводом издао следеће саопштење:

Национални савет за културу изражава чуђење и забринутост због тога што у предизборној кампањи ниједна странка није помињала културу. То говори о томе да би, без обзира на исход избора, култура остала на маргини интересовања политичке елите. Савет сматра да се не сме дозволити да економска криза изврши даљу ерозију у области културе. Савет поново наглашава да министарство надлежно за културу у новом саставу владе треба да остане посебан ресор. Забринутост Савета потиче од чињенице да се у преговорима о формирању владе ниједном речју не помиње министарство културе. Национални савет за културу од нове владе тражи да уђе у хитан дијалог са учесницима у културном животу, представницима институција културе и свим релевантним субјектима у култури. Савет очекује да ће нови министар културе бити личност са великим интегритетом и угледом у стручној и културној јавности.

Шири извештај о Деветој седници налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји)

18. јун 2012.

У „Службеном гласнику РС“ бр. 58/12, 14. јуна 2012. године, објављен је Правилник о критеријумима за стицање статуса истакнутог уметника, односно истакнутог стручњака у култури, који, на предлог Националног савета за културу, доноси Министар културе, информисања и информационог друштва.

Текст Правилника налази се у рубрици Документа.

8. јун 2012.

У среду, 6. јуна 2012. године одржана је Осма редовна седница Националног савета за културу. На дневном реду седнице били су: текућа питања везана за рад Савета, новоотворени сајт НСК, Правилник о критеријумима за стицање статуса истакнутог уметника, односно истакнутог стручњака у култури и стање у српској кинематографији. Савет је расправљао и о стању у друштву и, пре свега, у култури после избора и тим поводом усвојио следеће ставове:

Савет се залаже да Министарство културе и информисања остане засебан ресор.
Савет очекује да будући министар културе буде личност од великог угледа и интегритета.
Савет очекује да проценат издвајања из буџета за културу буде виши него претходне године упркос тешким економским приликама.

Шири извештај о Осмој седници налази се у рубрици Архива (подрубрика Извештаји).

28. мај 2012.

Национални савет за културу је између 23. маја 2012. године и 28. маја 2012. године одржао Другу електронску седницу, на којој је усвојио текст Предлога правилника о критеријумима за стицање статуса истакнутог уметника, односно истакнутог стручњака у култури који је Републички секретаријат за законодавство, након извршене правно-техничке редакције, доставио Савету.

23. мај 2012.

На Другом програму радио Београда 23. маја 2012. емитована је емисија Радиовизор посвећена Националном савету за културу. Гост емисије био је уредник сајта Националног савета за културу Душко Паунковић. Он је, одговарајући на питања уреднице Радиовизора Тамаре Крстић, упознао слушаоце са начелним задацима и циљевима Савета, као и са досадашњим активностима овог тела. Непосредан повод за гостовање члана Савета у Радиовизору било је постављање на мрежу сајта Националног савета за културу – 8. маја 2012.

Вечерње новости 20. март 2012.
Д. Матовић

Душан Оташевић, председник и чланови Савета за културу Душко Паунковић и Никола Шеатовић

ЧЕГА год се прихватимо наилазимо на наизглед нерешиве проблеме, започиње разговор за "Новости" Душан Оташевић, председник Националног савета за културу.

Основано готово пре десет месеци, ово тело, чији је задатак да даје мишљење о стању у култури и предлоге за креирање културне политике, тек полако улази у посао. Још нема своје просторије, па се чланови једном месечно састају у конференцијској сали у СИВ 3. Те седнице се тонски снимају. Недавно су добили електронску адресу, а у току је отварање сајта.

-Засад немамо озбиљне инструменте да решимо нагомилане потешкоће - објашњава Оташевић. - Све се своди на покушаје. Будући да је Савет гломазно тело од 19 чланова, формирали смо неколико радних група које се баве конкретним питањима.

Драматично је, сматра наш саговорник, у свим областима културе. Пре свега јер је мало новца.

ПРЕСТОНИЦА БЕЗ МУЗЕЈА

Београд се спрема да конкурише за престоницу културе 2020. године - каже Душан Оташевић.

- Како ће то бити могуће ако има два затворена музеја, а половина је у таквом стању да уопште не знамо шта раде. Ми ћемо то питање поставити. Савет нема могућност да наређује, али може да изврши притисак.

- Буџет Министарства културе је смањен, тако да, и поред најбоље воље, не може да подмири све потребе - каже Оташевић. - Предложићемо да сви који улажу у културу буду ослобођени пореза. Од таквог закона они би имали практичну корист, али и целокупна култура наше земље, што је за нас много важније.

У току је и израда стратегије за развој културе. Урађена је само радна верзија документа који треба да усмерава нашу културу у наредних 20 година.

- Посебан сегмент односиће се на заштиту споменичког наслеђа на Косову и Метохији - каже Оташевић.

Савет даје и мишљење о томе које институције заслужују да буду од националног значаја. Већ је донет подзаконски акт којим су прописани услови, а ускоро ће бити расписан конкурс. О томе које ће установе моћи да уз свој назив напишу да су од националног значаја, коначну одлуку донеће Влада. Како објашњава Никола Шеатовић, секретар Савета, установе које је основала Република Србија финансираће се и даље из републичког буџета, док ће остале које добију овај статус имати предност приликом финансирања програма из државне касе.

МАНДАТ

МАНДАТ Националног савета за културу траје пет година. У њему су, поред председника Душана Оташевића и Милета Продановић, Весна Ињац Малбаша, Милица Тодоровић, Душан Ковачевић, Марина Нешковић, Душко Паунковић, Александар Денић, Слободан Вујовић, Миро Вуксановић, Егон Савин, Гордана Комад Арсенијевић, Карољ Вичек, Мухедин Фијуљанин, Горан Паскаљевић, Исидора Жебељан, Мирослав Могоровић, Ивана Стефановић и Жарко Драгојевић.

Међу конкретним задацима Националног савета је и додељивање статуса истакнутог уметника, односно истакнутог стручњака у култури. Самосталним уметницима који стекну ово звање доприноси ће бити уплаћивани из републичког буџета, а не из општинског, као до сада. Биће то и почасно звање које ће вероватно утицати и на добијање националне пензије.

Преводилац Душко Паунковић, члан Савета, сматра да су критеријуми за добијање статуса истакнутог уметника - високи.

- Не желимо да дођемо на удар критике, као комисија за доделу националних пензија - каже он.

- Да би неко постао истакнути уметник, минимални услов је да те критеријуме испуни, али они нису једина гаранција. Естрада се не може третирати на исти начин као друге уметности. Ипак, биће могуће да се и естрадном уметнику додели овај статус, али то што ради мораће да буде стварно изузетно.

ЦЕНТАР ЗА МУЗИКУ

ДА би били оперативнији, у Савету су формирали неколико радних група. Из радне групе у којој су Ивана Стефановић и Исидора Жебељан стигао је предлог за формирање центра за музику како би се сачували драгоцени нотни записи и рукописи који пропадају.

Извор:
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:371592-Nacionalni-savet-za-kulturu-Svi-na-konkurs

ВЕСТИ

ИЗ МЕДИЈА

Саопштења

Саопштење Националног савета за културу о изменама закона о буџетском систему

Саопштење Националног савета за културу

Саопштење Националног савета за културу са ванредне седнице одржане 19. новембра 2013. године

Саопштење Националног савета за културу са ванредне седнице одржане 15. новембра 2013. године

Саопштење Националног савета за културу

РЕЗИМЕ АКТИВНОСТИ САВЕТА У ПЕРИОДУ ЈУЛ 2012. – ЈУЛ 2013.

Саопштење Националног савета за културу

Саопштење Националног савета за културу

ПРЕСТОНИЦА БЕЗ МУЗЕЈА

МАНДАТ

ЦЕНТАР ЗА МУЗИКУ

Саопштење Националног савета за културу о изменама закона
о буџетском систему

Саопштење Националног савета за културу са ванредне седнице
одржане 19. новембра 2013. године

Саопштење Националног савета за културу са ванредне седнице
одржане 15. новембра 2013. године