Насловна » Архива » Из медија
Из медија - архива
24. децембар 2012. Извор: Политика Online
ПОРАСТ БРОЈА САМОСТАЛНИХ УМЕТНИКА
Закон о култури није предвидео могућност смањења броја самосталних уметника и лоше је дефинисао области културе и културне делатности, каже Душко Паунковић
Душко Паунковић, председник Националног савета за културу
Многи очекују да започне рад на изменама и допунама Закона о култури. Међу њима су и чланови Националног савета за културу (НСК). Јер бројна су поља која би требало уредити, између осталих и оно које покрива институцију самосталног уметника и статус репрезентативних уметничких удружења. Како нам каже Душко Паунковић, председник НСК-а, с којим смо, поводом најновијег закључка НСК-а, разговарали о овој теми, „проблем спада у оне горуће, у оне на које треба реаговати без одлагања”. Паунковић за „Политику” објашњава:
– Закон о култури из 2009. створио је услове за неконтролисан раст броја самосталних уметника, док није предвидео могућност смањења њиховог броја. Покушај ближег уређења ове области, у виду посебног правилника, није успео јер јеСекретаријат за законодавство владе закључио да за такво прецизирање нема основа у закону. У пракси то значи следеће: репрезентативна удружења, која имају право да додељују статус лица која се баве уметничком или другом делатношћу у области културе, немају могућност да тај статус некоме одузму зато што закон не дефинише ни услове под којима то може да се учини, ни термине у којима је допуштена провера испуњености законских услова.
Паунковић, даље, додаје да постојећи закон лоше дефинише области културе и културне делатности и да, уз то, омогућава давање репрезентативног статуса превеликом броју удружења.
– Као уметничке делатности у ужем смислу наведени су издаваштво, књижарство и музичка продукција. У оквиру једне културне области груписане су ликовне и примењене уметности и визуелне уметности и архитектура, док је уметничка фотографија дефинисана као посебна културна област. Није јасно како су се књижар, издавач или продуцент могли наћи у улози уметника и како се та дефиниција одржала у свим фазама кроз које је пролазио закон пре него што је усвојен. Пошто закон допушта могућност давања репрезентативног статуса за два удружења у оквиру једне области, створени су услови за постојање педесет репрезентативних удружења.Сва имају пред законом иста права, иако нека од њих окупљају искључиво уметнике и нису у стању да буду профитабилна па зависе од буџета, док друга окупљају бизнисмене и трговце и, како показује пракса, могу да остварују профит.
Примећено је да стара удружења, у страху од тога да ће им неко отети самосталне уметнике и да ће она због тога добијати мање средстава, спуштају критеријуме за статус и додељују га нештедимице. Иако је тренд пораста броја самосталних уметника постојао и пре, откако је закон на снази број самосталних уметника у Београду, који је био постојан педесетак година, порастао је за двеста педесет уметника – са 1.615 на 1.866. Идеје о томе да уметничка удружења треба да послују тржишно, или да се финансирају искључиво преко пројеката, или да им се средства из буџета дају само за вршење повереног посла, према Паунковићевом мишљењу, неодрживе су и могле су настати само као резултат лошег познавања саме природе културе.
– Због свега наведеног, постоји претња да ће се сервисирање доприноса онима који заправо производе уметносту блиској будућности показати као немогуће. Исто тако, постоји претња да ће сеи финансирање уметничких удружења показати као немогуће. Због тога је НСК предложио министарству неколико ствари. Да се пре усвајања измена и допуна законане доноси правилнико критеријумима на основу којих репрезентативно удружење у култури даје образложену оцену о испуњености услова за утврђивање статуса лица које самостално обавља уметничку или другу делатност у области културе, као и поступак давања образложене оцене,као ни други подзаконски акти који ће имати штетне последице за културу у целости. Да се у најскорије време распише јавни позив за пријављивање уметника, односно стручњака у култури за стицање статуса „Истакнути уметник, односно истакнути стручњак у култури”, како би се макар једном делу самосталних уметника доприноси почели плаћати из републичког буџета и како би се смањио притисак на локалну самоуправу. Да се не прелази на нов начин финансирања удружења, јер би та промена могла угрозити функционисање важних институција с полувековном традицијом. И, на крају, да се затвори конкурс за репрезентативност удружења, јер је неконтролисани пораст њиховог броја претња и за њих саме и за министарство. Сматрамо да би ове мерепремостиле проблем до тренутка доношења адекватног законског решења, закључује Паунковић.
М. Димитријевић
http://http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Porast-broja-samostalnih-umetnika.sr.html
18. децембар 2012. Извор: Политика Online
ХИТНО ДОНЕТИ ЗАКОН О ПОЗОРИШТУ
Савет за културу формираће радну групу која ће се бавити предлогом текста, имена чланова биће позната за месец дана, каже редитељ Егон Савин
Егон Савин, члан Националног савета за културу
Национални савет за културу усвојио је недавно Приоритете деловања у култури за период од 2013. до 2017. године. Истовремено, поред области репрезентативних уметничких удружења и институције самосталног уметника, у којој би што пре требало уредити несређене односе, посебно је истакнута потреба што ранијег доношења Закона о позоришту. У последњим деценијама постојало је неколико нацрта који су се том облашћу бавили, али из различитих разлога ниједан није заживео у форми усвојеног законског акта. Према мишљењу редитеља Егона Савина, члана Националног савета са културу, дошло је време да се то промени. Посебно јер у Министарству културе у овом тренутку, како каже, постоји разумевање за ову иницијативу. Дато је и зелено светло да се формира радна група која ће се предлогом тог закона бавити. Како Савин истиче, разлога за то је много.
– Пре свега, жеља нам је да сачувамо позоришна материјална добра од промене намене, да сачувамо зграде. Да предупредимо оно што се данас догађа, посебно у унутрашњости, где програма понекад нема и где се зградама позоришта лако мења сврха коришћења. Осим тога, реч је и о реорганизацији, односно преласку на рад по уговору. Иако смо мишљења да треба да постоји једна национална институција са сталним ансамблом, требало би генерално проширити број сарадника и чланова који би били ангажовани на уговор по послу, а да само мали број неопходних буде на сталном личном дохотку – објашњава наш саговорник.
– Не мање важно, а сад је прави тренутак, јесте дефинисати начин запошљавања руководећег кадра. Предлог је да се директори запошљавају преко конкурса, а не да их поставља министар. У супротном, имамо ситуацију да су руководиоци често некомпетентни за посао који би требало да обављају. А тај посао веома је комплексан и потребни су резултати у раду које многи немају.
Савин је истакао још једну ствар – регулисање обавеза оснивача у погледу финансирања.
– Веровали или не, ситуација са финансијама је таква да ниједно позориште тренутно не зна колико ће тачно имати премијера у наредној години, док неки не знају ни да ли ће имати новца за текуће одржавање. Као што ћемо предложити јасно регулисање обавеза оних који у позориштима раде, ред је да постоји написмено оно што институција која је оснивач једноставно мора да испуни. Једино у том случају имамо на шта да се позивамо када се оно што у закону буде писало не испуњава.
Према његовом мишљењу, постоји још безброј детаља које би требало размотрити, па ће стога у радној групи бити представници министарства, људи из струке и ван струке, представници комплементарних делатности и правници, јер би требало узети у обзир и најављене измене Закона о раду као и измене Закона о култури. Да би се дошло до најбољег текста, кад нацрт буде састављен, биће изнет, у некој форми, на јавну расправу. Како Савин очекује, у наредних месец дана радиће се на формирању радне групе, да би се на новом састанку Националног савета за културу изашло са конкретним предлогом имена чланова.
М. Димитријевић
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Hitno-doneti-Zakon-o-pozoristu.sr.html
19. новембар 2012. Извор: Политика Online
НЕДОПУСТИВИХ 0,62 ОДСТО ЗА КУЛТУРУ
Ако прихватимо сугестију власти – да култура није важна, претворићемо се у друштво потрошача, каже Душко Паунковић, говорећи о буџету који се издваја за ту област.
Душко Паунковић, председник Националног савета за културу, Исидора Жебељан, члан савета и Душан Оташевић, члан савета
Крајем сваке године, у време кројења буџета за следећу, иста је ситуација. Министарство културе увек се нада повећању дела буџета који ће бити издвојен за област културе. Надају се и установе културе, и национални савет за културу, и уметници, можда, и публика... Те се наде некако никада не остваре. Како сада ствари стоје неће ни у 2013.
Ако рачуноводствену гимнастику оставимо по страни, колико год да има новца у државној каси издвојити свега 0,62 одсто од те суме за културу делује мизерно. Јер међународни стандард износи око 2,4 одсто, о чему је недавно говорио и министар за културу Братислав Петковић, помињући још један податак: Црна Гора премашује и то и издваја 2,5 одсто, као и Македонија. Хрватска одваја преко два посто.
Национални савет за културу јавно се изјаснио. Предложени буџет за културу је недопустиво мали. Чињеница да Србија издваја за културу четири пута мање него друге земље у региону јасно указује на то да је однос надлежних политичких структура према култури погрешан. У најмању руку четири пута мање одговоран.
Према мишљењу Душка Паунковића, председника овог тела, када предлаже буџет од 0,62 процента, власт грађанима шаље јасну поруку: култура није важна, без културе се може, прво треба подмирити све остале потребе, а уколико нешто остане онда се ти остаци могу препустити култури.
– Култура, међутим, јесте важна. Цивилизација је пре свега култура – оно што остаје после сваког поколења. Не треба заборавити да су и сама политика, и привреда, и право, и вера, и наука, и образовање заправо производи културе. Уколико прихватимо сугестију власти – да култура није важна, претворићемо се у друштво потрошача, у најгорем смислу те речи. А то се не сме дозволити. Стицање свести о себи преко сопствене културе – то је пут до националног самопоштовања. Што пре надлежне структуре то схвате, пре ће се стећи услови за ревизију приоритета, како на идејном плану, тако и на плану финансијске подршке – каже Паунковић.
Стално смањивање буџета за културу потенцијално значи да политика не разуме фундаменталну улогу културе. И то никога не забрињава. Академик Исидора Жебељан, члан Националног савета за културу, слаже се са Паунковићем и оштра је у оцени ситуације која траје предуго.
– Однос власти према култури (и то не само када су финансије у питању) говори о потпуној бесловести политичара у вези са опстанком народа који живи на овом простору. Човек се састоји од тела и духа и ако је дух унакажен, нису довољне ни све паре овог света да би се повратио. Такав човек је примитиван, необразован, неспособан, лажљив, неморалан, непријатан и невољен. Народи којима је култура запуштена, уништена, загађена, затрована, као што је сада наша, нестају, изумиру – о томе говори целокупна историја цивилизације. Али наши политичари не размишљају о томе, њима је важан лични опстанак и ништа их друго никада неће ни занимати.
Како додаје академик Душан Оташевић, члан истог тела, ако нема квалитетне културе, нема ни идентитета једне земље. То је познато, али изгледа да у нашој средини није баш најбоље схваћено.
– Свако ко се налази у овој области на било који начин, чак и ако је потрошач, види да смо пали на ниске гране. Верујте ми, не идемо у добром правцу. Спорт је, ето, коначно схваћен озбиљно и у њега се улаже, истина и ту скромно. И то се десетоструко враћа. У културу не улажемо, па нам се неће ништа ни вратити. Кад се сетим бројних предизборних капања дођем до закључка да културе ту и нема, да је потпуно неважна и да се не помиње.
И на крају, реч министарства. Иако још увек нису могли да говоре о томе за шта тачно неће бити пара у наредној години, јер буџет још није усвојен па средства званично нису опредељена, најављено је недавно да због недостатка новца, можда неће бити могуће потпуно реконструисати Народни музеј и Музеј савремене уметности у Београду. За ревитализовање зграда поменута два музеја планирано је да се у наредне три године потроши 1,9 милијарди динара, односно милијарду и двеста милиона за Народни музеј и седамсто милиона динара за МСУ. Треба ли напоменути да су оба здања затворена већ скоро деценију...
Милица Димитријевић
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Nedopustivih-062-odsto-za-kulturu.sr.html
19. новембар 2012. Извор: Б92, (Танјуг)
За културу остају само мрвице
Висина средстава предвиђена за област културе и информисања у предлогу закона о буџету за 2013. годину од 0,62 посто укупног буџета Србије је недопустиво мала, саопштио је Национални савет за културу.
Савет је позвао све надлежне органе да предузму мере како би се зауставила тенденција његовог сталног смањивања.
Чињеница да Србија издваја за културу четири пута мање него друге земље у региону, јасно указује на то да је однос надлежних политичких структура према култури погрешан, наводи се у саопштењу Националног савета за културу.
Култура је основ идентитета једне земље и свих народа који живе у њој, а стално смањивање буџета за културу значи да политика не разуме фундаменталну улогу културе и да је спремна да ризикује губитак националног идентитета, каже се у саопштењу.
Земља која нема видљив културни профил не може да рачуна ни на равноправност са светом, нити на поштовање својих грађана. Култура је темељ на којем почивају и цивилизација и све њене тековине и према томе она није ни луксуз ни хир, навео је Национални савет за културу, који захтева од власти да не излажу Србију тужној судбини земље која је укинула сопствену културу.
У Србији већ неколико година за публику нису отворене најзначајније институције културе попут Музеја савремене уметности у Београду и Народног музеја чија реконструкција још увек траје, а последњих дана се незванично поново доводи у питање планирани завршетак радова на овом здању у центру главног града.
Управо о неуспелој реконструкцији Народног музеја и пројектима који су се испоставили као финансијски нереална решења било је речи на трибини "Одговорност архитеката за судбину Народног музеја у Београду" која је одржана 15. новембра у организацији Асоцијације српских архитеката.
Државни секретар Министарства културе Мирослав Тасић рекао је на трибини да је држава у тешкој ситуацији и да новца за темељну, свеобухватну реконструкцију нема. Према његовим речима, садашње решење за Народни музеј је да се он само привремно санира, а да ће се о неком озбиљнијем подухвату накнадно размишљати.
Сличан став понудила је и в.д. директора Народног музеја Бојана Борић Брешковић, али је она споменула да би било добро размотрити да се у некој ближој будућности размисли и о евентуалном пресељењу у неки погоднији простор.
Аргументе у корист пресељења Народног музеја у неки други објекат понудила је архитекта Мирјана Грубер, стручна консултанткиња Саобраћајног института ЦИП, која је неколико година радила на проучавању стања темеља и конструктивног система (зидова, стубова, таваница итд.) садашњег објекта. Она је навела да је објекат знатно пропао и да би његова реконструкција коштала знатно више него да се он пресели у неки други објекат или евентуално да се изгради нова музејска зграда.
Ради подсећања, од када се појавила иницијатива за реконструисање музеја (почетком 2000. године) усвојена су два пројекта реконструкције. Пројекат Милана Ракочевића је 2010. год. одбачен због примедби да није задовољио неке круцијалне музеолошке потребе, али и да је финансијски био прескуп. Решење професора Владимира Лојанице које је победило на јавном конкурсу 2010, иако скоро дупло јефтиније, такође се испоставило као сувише амбициозно с обзиром на финансијске могућности.
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2012&mm=11&dd=17&nav_id=660983
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/353385/Mali-budzet-za-kulturu
6. септембар 2012. Извор: Политика Online (Танјуг)
Душко Паунковић председник Националног савета за културу
БЕОГРАД - На Десетој редовној седници Националног савета за културу за новог председника тог тела изабран је преводилац Душко Паунковић, а чланови Савета сагласили су се, поводом информација о могућем укидању Завода за проучавање културног развитка, да он као установа од великог културног значаја за Републику Србију треба да настави са радом. На јуче одржаној седници Паунковић је једногласно изабран за новог председника на предлог Душана Оташевића, који је вршио ту функцију од септембра 2011. до септембра 2012, али се из личних разлога повукао с положаја по истеку једногодишњег мандата, предвиђеног Пословником о раду Националног савета за културу, саопштио је Савет.
На дневном реду Десете редовне седнице Савета били су и расправа о годишњем извештају о раду Савета, који Савет подноси Народној скупштини и информација о стању у заштити културног наслеђа.
Два члана Савета поднела су оставку на чланство у Савету: Мухедин Фијуљанин, који због именовања на положај државног секретара у Министарству просвете, науке и технолошког развоја не може више да обавља дужност члана Савета и Гордана Комад Арсенијевић, која је онемогућена да учествује у раду Савета због повећаног обима професионалних обавеза.
Савет се сагласио да, поводом ситуације са Заводом за проучавање културног развитка, изда следеће саопштење: „Ослањајући се на информације из медија по којима Заводу за проучавање културног развитка прети укидање, Савет је на Десетој редовној седници НСК, одржаној 5. септембра 2012. закључио да Завод за проучавање културног развитка, као установа од великог културног значаја за Републику Србију треба да настави са радом”.
http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Dusko-Paunkovic-predsednik-Nacionalnog-saveta-za-kulturu.sr.html
http://www.b92.co.rs/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2012&mm=09&dd=06&nav_id=640672
http://www.tanjug.rs/novosti/57892/izabran-predsednik-nacionalnog-saveta-za-kulturu.htm
http://www.pravda.rs/2012/09/06/izabran-novi-predsednik-nacionalnog-saveta-za-kulturu/
Политика, Културни додатак, 21. јул 2012.
Мирјана Сретеновић
РАД У КУЛТУРИ ДОВЕДЕН ЈЕ ДО ДНА
Културни додатак истражује чиме ће се бавити Национални савет за културу. Стално се говори о путу ка Европи, али незавршени музеји не могу да стоје са стране тог пута, каже председник Савета Душан Оташевић.
Највећи музеји затворени, гложења у позориштима узимају маха, ликовњаци се буне, поједини музички догађаји опстају захваљујући „штапу и канапу“. Да ли ће својим искуством, саветима, контактима и сугестијама чланови Националног савета за културу успети да поправе актуелну ситуацију?
Душан Оташевић Ивана Стефановић Душко Паунковић Мухедин Фијуљанин
Савет је, да подсетимо, оформљен јула прошле године као саветодавно тело које Народној скупштини, министарству надлежном за културу и влади треба да обезбеђује сталну стручну подршку у очувању, развоју и ширењу културе. Сликар и академик Душан Оташевић, председник Савета, говори које циљеве и задатке ово тело пред себе поставља:
„Оно што је најупадљивије и што нас све тишти јесте чињеница да наше најважније културне институције – Народни музеј и Музеј савремене уметности – не раде. И на глобалном плану, коју год област културе да погледате, ситуација је очајна, то сви знамо. Савет треба да препозна проблеме и понуди решења. Највећи проблем је криза, а без финансијске подршке не можете ништа да урадите. Тешко је организовати и изложбу у некој галерији а камоли неке озбиљније пројекте. Ми можемо да упозоравамо, захтевамо, тражимо, молимо да се ствари од виталног значаја решавају. Успостављањем нове владе, надамо се да ће све боље функционисати“ - каже Душан Оташевић за наш лист и додаје ... Текст у целини
Политика, Културни додатак, 28. јул 2012.
Мирјана Сретеновић
ИМА ЛИ КО ДА НАС ЧУЈЕ
Иако постоји већ годину дана, Национални савет за културу није много одмакао у свом раду. Чланови Савета, њих деветнаесторо, којима је одређен мандат на пет година, негодују због лоше комуникације са прошлим Министарством за културу и надају се бољој сарадњи са новоименованим ресором. Уколико те комуникације не буде, а нерешена питања у култури се и даље гомилају, поставља се питање чему уопште Савет и зашто би ти људи губили своје време, а још приде дужност у Савету обављају волонтерски…
Миро Вуксановић Жарко Драгојевић
Књижевник и члан Савета Миро Вуксановић говори о статусу који Савет тренутно има:
- Национални савет за културу је као дете без родитеља. Скупштина га је именовала, а потом упутила на Министарство културе, које с разлозима каже – ви сте скупштински. Статус је, дакле, неодређен, нерешен. Према свом имену, требало би и да некоме даје савете, а тога имамо и одвише. Закон о култури одређује надлежности, али је основно питање како их остварити. Немамо националну стратегију развоја културе. Нико у предизборној утрци није ни изговорио реч култура. Иста реч је изостала из споразума за састављање владе, каже Вуксановић додајући да се ресор за културу и медије „даје као кусур“.
- Водеће републичке музејске установе су затворене ... Текст у целини
Политика, Културни додатак, 4. август 2012
Мирјана Сретеновић
НЕМАМО ПОВРАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О НАШИМ ЗАХТЕВИМА
Слободан Вујовић, секретар Савеза културно-уметничких друштава Београда и члан Националног савета за културу, не зна да ли да почне од тога које проблеме у културном сектору треба решавати или од тога да ли ће Савет имати партнера у Министарству културе.
- Желим да изразим лично незадовољство односом прошлог Министарстава културе према Националном савету и неуважавањем Савета већ годину дана колико Савет постоји. Тражили смо да нам Министарство достави Нацрт стратегије о развоју културе, и то у више наврата, о чему би по, по законски утврђеној процедури, Савет требало да дâ своје мишљење. На бахат начин речено нам је да то није наш посао већ да ће нацрт дати у јавну расправу, каже Вујовић...
Слободан Вујовић Весна Ињац Малбаша Карољ Вичек
Преводилац и члан Савета Весна Ињац Малбаша, запослена у Народној библиотеци Србије, сматра да је Савет урадио више него што је то ико од њега очекивао: Савет сваког месеца одржава редовне седнице, направљен је сајт Савета (http://www.nsk.gov.rs/), донет Пословник о раду, донет Правилник о критеријумима за стицање статуса истакнутог уметника, односно истакнутог стручњака у култури, темељно су разматране неке значајне теме из области културе (музика, аматеризам, позориште).
- Треба поменути да сарадња Савета са Министарством културе... Текст у целини
5. јул 2012. Извор: Студентски радио (Танјуг)
Национални савет за културу: Култура засебан ресор у влади
БЕОГРАД – Национални савет за културу забринут је за место културе у Србији и од нове владе тражи да уђе у хитан дијалог са учесницима у културном животу, представницима институција културе и свим релевантним субјектима у култури.
На јуче одржаној деветој редовној седници Национални савет је расправљао о стању у друштву и, пре свега, у култури после избора и оценио да ниједна странка у предизборној кампањи није помињала културу што говори о томе да би, без обзира на исход избора, култура остала на маргини интересовања политичке елите.
У саопштењу за јавност Национални савет изражава чуђење и забринутост због тога што у предизборној кампањи ниједна странка није помињала културу, наглашава да министарство надлежно за културу у новом саставу владе треба да остане посебан ресор.
Савет је забринут јер се у преговорима о формирању владе ниједном речју не помиње министарство културе. Национални савет за културу сматра да економска криза не сме да изврши даљу ерозију у области културе и очекује да ће нови министар културе бити личност са великим интегритетом и угледом у стручној и културној јавности.
Извор:
http://studentskiradio.com/index.php/2011-04-20-14-39-12/13-2012-01-16-11-44-23...
9. јун 2012. Извор: Дневник
НАЦИОНАЛНИ САВЕТ: Већа издвајања за културу
Савет се заложио да Министарство културе и информисања остане засебан ресор, такође, очекује да будући министар културе буде личност од великог угледа и интегритета.
Национални савет за културу очекује да проценат издвајања из буџета за културу буде виши него претходне године упркос тешким економским приликама. Како се наводи у саопштењу, на Осмој редовној седници Национални савет за културу расправљао је о стању у друштву, пре свега, у култури после избора.
Савет се заложио да Министарство културе и информисања остане засебан ресор, такође, очекује да будући министар културе буде личност од великог угледа и интегритета.
На дневном реду седнице била су текућа питања везана за рад Савета, новоотворени сајт НСК, Правилник о критеријумима за стицање статуса истакнутог уметника, односно истакнутог стручњака у култури и стање у српској кинематографији.
Извор:
http://www.dnevnik.rs/naslovi/nacionalni-savet-veca-izdvajanja-za-kulturu
7. септембар 2011. Извор: Сајт министарства културе, информисања и информационог друштва
Академик Душан Оташевић изабран за председника Националног савета за културу
Национални савет за културу одржао је данас своју другу седницу, на којој је за председника Савета једногласно изабран академик Душан Оташевић, ликовни уметник.
Савет је на овој седници расправљао о најважнијим питањима у вези са позицијом културе у Србији, при чему је једногласно изражен став да је потребно увећање средстава која се из буџета Републике Србије издвајају за културу.
Имајући у виду компликовану финансијску ситуацију у земљи, с једне, али и искуства земаља Европе и суседства, с друге стране, Национални савет ће се залагати за разумно повећање буџета за културу.
Савет је донео одлуку да се одмах прикључи изради Националне стратегије за културу, која је већ почела у организацији Министарства културе, информисања и инфромационог друштва.
Национални савет за културу заседаће једном месечно, а о свом раду ће редовно извештавати јавност.
13. јул 2011. Извор: Б 92
Конституисан Национални савет
Конститутивна седница Националног савета за културу одржана је у уторак 12. јула у Дому Народне скупштине Србије, чиме је испуњен један од предуслова за спровођење Закона о култури.
Задатак Националног савета за културу је да анализира и даје мишљење о стању у култури у Србији, као и да даје сугестије за креирање културне политике и предлоге за развој и унапређење културних делатности.
Чланови Националног савета учествоваће у изради предлога стратегије развоја културе, предлагати критеријуме за стицање статуса истакнутог уметника и давати сугестије за уређење других питања битних за област културе и међуресорне сарадње (наука, образовање, урбанизам, међународна сарадња...).
На конститутивној седници договорено је да се Национални савет за културу састаје сваке прве среде у месецу, саопштило је Министарство културе, информисања и информатичког друштва.
Конститутивна седница биће настављена 7. септембра, када ће бити изабрани председник и потпредседник Савета.
Чланови Националног савета за културу су Милета Продановић, Весна Ињац Малбаша, Милица Тодоровић, Душан Ковачевић, Марина Нешковић, Душко Паунковић, Александар Денић, Слободан Вујовић, Душан Оташевић, Миро Вуксановић, Егон Савин, Гордана Комад Арсенијевић, Карољ Вичек, Мухедин Фијуљанин, Горан Паскаљевић, Исидора Жебељан, Мирослав Могоровић, Ивана Стефановић и Жарко Драгојевић.
Скупштина Србије изабрала их је још 25. маја, а мандат им је пет година.
Чланови Националног савета изабрани су из реда истакнутих уметника и стручњака у култури - на предлог владе, као и из редова запослених у установама културе - на предлог установа културе чији су оснивачи Република, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.
Влада Србије предложила је за чланове филмског режисера Горана Паскаљевића, композиторку Исидору Жебељан, књижевника и ликовног уметника Милету Продановића и филмског продуцента Мирослава Могоровића.
По један члан Националног савета из четири преовлађујуће културне делатности: заштита културних добара (музеји, заводи за заштиту споменика културе, архиви), сценско-музичка делатност (позоришта, музичке институције), библиотекарство и културно-образовне делатности (центри за културу, истраживачки центри, филмски центри, галерије).
Чланове Савета предложила су и репрезентативна удружења, водећи рачуна о заступљености следећих профила: књижевно стваралаштво и преводилаштво, ликовне, примењене уметности и фотографија, музичко стваралаштво (композитори, извођачи) и драмско стваралаштво (писци, редитељи, глумци).
Српска академија наука и уметности и Универзитет уметности такође су предложили чланове Националног савета за културу, као и национални савети националних мањина.
Извор:
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2011&mm=07&dd=13&nav_id=525084
12. Јул. 2011. Извор: Радио Телевизија Војводине
Заживео Национални савет за културу
Национални савет за културу састајаће се сваке прве среде у месецу, договорено је на конститутивној седници, која ће бити настављена 7. септембра, када ће бити изабрани председник и потпредседник Савета.
Седница је одржана у Дому Народне Скупштине на позив председнице парламента Славице Ђукић Дејановић, саопштило је Министарство културе, информисања и информационог друштва.
Народна скупштина је 25. маја за чланове Националног савета за културу са мандатом на пет година изабрала: Милету Продановића, Весну Ињац Малбашу, Милицу Тодоровић, Душана Ковачевића, Марину Нешковић, Душка Паунковића, Александра Денића, Слободана Вујовића, Душана Оташевића, Мира Вуксановића, Егона Савина, Гордану Комад Арсенијевић, Кароља Вичека, Мухедина Фијуљанина који су присуствовали конститутивној седници, као и Горана Паскаљевића, Исидору Жебељан, Мирослава Могоровића, Ивану Стефановић и Жарка Драгојевића.
Чланови Националног савета учествоваће у изради предлога стратегије развоја културе, предлагати критеријуме за стицање статуса истакнутог уметника и давати сугестије за уређење других питања битних за област културе и међуресорне сарадње.
Почетак рада Националног савета један је од предуслова за успешно спровођење Закона о култури, наводи се у саопштењу.
Извор:
http://www.vesti.rs/Vesti/Zaziveo-Nacionalni-savet-za-kulturu.html
4. јул 2011. Извор: СЕЕ култ
Предложени чланови за Национални савет за културу
Влада Србије предложила је за чланове Националног савета за културу филмског режисера Горана Паскаљевића, композиторку Исидору Жебељан, књижевника и ликовног уметника Милету Продановића и филмског продуцента Мирослава Могоровића, саопштило је 7. априла Министарство културе, информисања и информационог друштва.
На предлог тог министарства, влада је и предложила Скупштини Србије четворо чланова Националног савета за културу, тела чији је почетак рада један је од предуслова за успешно спровођење Закона о култури.
Владиним предлогом комплетиран списак предложених чланова Националног савеза за културу.
Законом о култури предвиђено је да влада предлаже четири од укупно 19 чланова Националног савета за културу.
Чланови се бирају из реда истакнутих уметника и стручњака у култури на предлог владе, из редова запослених у установама културе - на предлог установа културе чији су оснивачи Република, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, и то по један члан из четири преовлађујуће културне делатности: заштита културних добара (музеји, заводи за заштиту споменика културе, архиви), сценско-музичка делатност (позоришта, музичке институције), библиотекарство и културно-образовне делатности (центри за културу, истраживачки центри, филмски центри, галерије).
Чланове Савета предложила су и репрезентативна удружења, водећи рачуна о заступљености следећих профила: књижевно стваралаштво и преводилаштво, ликовне, примењене уметности и фотографија, музичко стваралаштво (композитори, извођачи) и драмско стваралаштво (писци, редитељи, глумци).
Српска академија наука и уметности и Универзитет уметности такође су предложили чланове Националног савета за културу, а то су учинили и национални савети националних мањина.
Задатак Националног савета биће пружање сталне стручне подршке у очувању, развоју и ширењу културе.
Чланови Националног савета за културу анализираће и давати мишљење о стању у култури у Србији, сугестије у креирању културне политике, као и предлоге за развој и унапређење културних делатности. Такође, учествоваће у изради предлога Стратегије развоја културе и предлагати критеријуме за стицање статуса истакнутог уметника.
Чланови Савета бирају се на период од пет година.
Извор:
http://www.seecult.org/vest/predlozeni-clanovi-za-nacionalni-savet-za-kulturu
13. април.2011. Извор: Глас јавности
Аутор: Агенција Танјуг
Предлог за Национални савет за културу у Скупштини
У Скупштину Србије је званично стигао предлог Владе Србије са именима четири члана Националног савета за културу.
Чланове Националног савета - режисера Горана Паскаљевића, композиторку Исидору Жебељан, књижевника Милету Продановића и филмског продуцента Мирослава Могоровића влада је предложила Скупштини Србије на предлог Министарства културе, информисања и информационог друштва.
Тиме је комплетиран списак предложених чланова овог тела, чији је почетак рада један од предуслова за успешно спровођење Закона о култури, саопштило је раније Министарство културе.
Савет ће имати 19 чланова који се бирају на пет година из редова истакнутих уметника и стручњака у култури на предлог владе, запослених у установама културе на предлог установа културе, чији су оснивачи држава, аутономне покрајине и локалне самоуправе.
Чланове Савета предложила су и репрезентативна удружења, Српска академија наука и уметности, Универзитет уметности и национални савети националних мањина.
Национални савет за културу анализираће и даваће мишљење о стању у култури у Србији, сугестије у креирању културне политике, као и предлоге за развој и унапређење културних делатности. Чланови савета ће учествовати и у изради предлога Стратегије развоја културе и предлагати критеријуме за стицање статуса истакнутог уметника.
7. април.2011. Извор: Данас
Аутор: К.Р.
Национални савет предуслов за спровођење закона о култури
Министарство предложило - Горана Паскаљевића, Исидору Жебељан, Милету Продановића и Мирослава Могоровића
Влада Србије јуче је, на предлог Министарства културе, информисања и информационог друштва, предложила Скупштини Србије четири члана Националног савета за културу чиме је комплетиран списак предложених чланова овог тела. За чланство у Националном савету предложени су: режисер Горан Паскаљевић, композиторка Исидора Жебељан, књижевник Милета Продановић и филмски продуцент Мирослав Могоровић.
Чланови Савета бирају се на период од пет година, а Савет ће имати деветнаест чланова. Поред оних које је предложило Министарство културе, чланови се бирају и из реда истакнутих уметника и стручњака у култури на предлог Владе, из редова запослених у установама културе на предлог установа културе чији су оснивачи Република, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, и то по један члан из четири преовлађујуће културне делатности: заштита културних добара (музеји, заводи за заштиту споменика културе, архиви), сценско-музичка делатност (позоришта, музичке институције), библиотекарство и културно-образовне делатности (центри за културу, истраживачки центри, филмски центри, галерије). Чланове Савета предложила су и репрезентативна удружења из области: књижевно стваралаштво и преводилаштво, ликовне, примењене уметности и фотографија, музичко стваралаштво (композитори, извођачи) и драмско стваралаштво (писци, редитељи, глумци). Српска академија наука и уметности и Универзитет уметности такође су предложили чланове Националног савета за културу, а то су учинили и национални савети националних мањина.
Почетак рада Националног савета један је од предуслова за успешно спровођење Закона о култури. Између осталог, чланови Савета учествоваће у изради предлога Стратегије развоја културе и предлагати критеријуме за стицање статуса истакнутог уметника.
7. април.2011. Извор: Б 92
Ко ће у Национални савет за културу
Влада Србије је 7. априла, на предлог Министарства културе, информисања и информационог друштва, предложила Скупштини Србије четири члана Националног савета за културу који се бирају на предлог Владе чиме је комплетиран списак предложених чланова овог тела.
За чланство у Националном савету предложени су режисер Горан Паскаљевић, композиторка Исидора Жебељан, књижевник Милета Продановић и филмски продуцент Мирослав Могоровић. Почетак рада Националног савета један је од предуслова за успешно спровођење Закона о култури.
Задатак Националног савета биће пружање сталне стручне подршке у очувању, развоју и ширењу културе. Чланови Савета бирају се на период од пет година, а Савет ће имати деветнаест чланова.
Чланови се бирају из реда истакнутих уметника и стручњака у култури на предлог Владе, из редова запослених у установама културе на предлог установа културе чији су оснивачи Република, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, и то по један члан из четири преовлађујуће културне делатности: заштита културних добара (музеји, заводи за заштиту споменика културе, архиви), сценско-музичка делатност (позоришта, музичке институције), библиотекарство и културно-образовне делатности (центри за културу, истраживачки центри, филмски центри, галерије).
Чланове Савета предложила су и репрезентативна удружења, водећи рачуна о заступљености следећих профила: књижевно стваралаштво и преводилаштво, ликовне, примењене уметности и фотографија, музичко стваралаштво (композитори, извођачи) и драмско стваралаштво (писци, редитељи, глумци). Српска академија наука и уметности и Универзитет уметности такође су предложили чланове Националног савета за културу, а то су учинили и национални савети националних мањина.
Чланови Националног савета за културу анализираће и давати мишљење о стању у култури у Републици Србији, сугестије у креирању културне политике, као и предлоге за развој и унапређење културних делатности. Такође, чланови савета ће учествовати у изради предлога Стратегије развоја културе и предлагати критеријуме за стицање статуса истакнутог уметника.Извор:
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2011&mm=04&dd=07&nav_id=504741
21. децембар 2010. Извор: Бета
Национални савет за културу почетком 2011.
Национални савет за културу требало би да буде формиран почетком 2011. године, најавио је министар културе Србије Небојша Брадић.
"Већ смо добили предлоге (чланова савета) струковних удружења, а и министарство је дало предлоге. Предстоји усаглашавање тих предлога и успостављање Националног савета за културу почетком године", рекао је Брадић у интервјуу агенцији Бета.
Према његовим речима, Национални савет за културу биће задужен да током 2011. припреми и Националну стратегију у области културе којом ће бити дефинисани циљеви и приоритети културног развоја Србије за период од 10 година.
Савет ће имати 19 чланова, међу којима су истакнути уметници и стручњаци, запослени у установама културе, представници репрезентативних удружења, Српске академије наука и уметности, Универзитета уметности и савета националних мањина.
Стратегију културног развоја донеће Скупштина Србије, на предлог Владе.
Извор:
http://www.beta.rs/default.asp?tip=article&kategorija=kultura&ida=2429978&id=&ime=
ВЕСТИ
ИЗ МЕДИЈА
Веб презентација је лиценцирана под условима лиценце